Преносимо цензурисано писмо Бошку Јакшићу на које ни он ни „Политика“ нису смели да одговоре.

Београд, 08.10.2011

После насутпа амбасадора Конузина на Београдском безбедносном форуму, новинар Бошко Јакшић је био један од оних којима је засметало критиковање НАТО и Запада, поготово из руских уста, са нотом бриге за српске интересе. Реаговао је текстом.

На текст је реаговао један стални читалац „Политике“, али га ни Јакшић, ни „Политика“ нису удостојили одговора. Због тога редакција сајта Двери преноси то писмо у целости.
 
Поштовани г. Јакшићу,

Немам обичај да сваку објављену глупост у новинама коментаришем, али Ви сте свој чланак објавили у Политици, која је инстутуција Србије више од 100 године. Зато овде и сада морам да Вас питам:

Зашто вређате господине Јакшићу?

Пишете "... да је Рус с марамицом у реверу – навиком коју је понео током службовања у Паризу –..."

Да ли сте ви то изгубили живце, или то што сте Ви боравили у Америци о трошку Вашингтон Поста, сада морате да одрадите? Какву сте ви то тамо навику стекли а која није марамица у реверу?

Обраћате се нама који не мислимо као Ви, "...да прекратим нервирање свих оних који прижељкују руску војну базу на Пасуљарским ливадама, оних који би НИС поклонили – а не јефтино продали Русима, оних који будућност Србије виде испод велике шљиве,
оних којима се коса диже на глави од речи НАТО, оних који би да сачувају паланачко политикантство и општу муљачину, оних који се не питају зашто су сви срећни када се развежу од Србије, оних који у страху од здраве конкуренције квазинационалну супериорност граде на кметовским авлијама, оних који желе да комшији цркне крава, оних који воле да мисле да ће им мајчица Русија конузиновском руком ставити мелем на све ране, оних који су се – извештава Глас Русије – јавили са предлогом да се амбасадору додели одликовање за јавно изнету одбрану интереса Србије од НАТО, свима њима обећавам ...".

Подсмевате се историји Срба пишући да Косово "..нећемо имати, не барем онако како сањају сви овдашњи потврђени или непотврђени националакадемици који будућност Србије стално покушавају да калемаре митовима из 1389."

Ви сте новинар који се бави аналитичким новинарством, или то бар претендујете да будете. Вама би као професионалцу, изучавање историје морала да буде обавеза. Подсмевати се српској историји као што сте Ви учинили је вулгарно. Историја Срба не почиње 1941. ма шта да су Вам рекли у школи и на течајевима СКОЈ-а.

Борба српског народа, страдање и 1389. година нису митови него историјске чињенице. Мит је реч старо-грчког порекла, и означава измишљене приче о божанствима. Да Вам приближим примером, мит је на пример она прича о Јошки Брозу како није имао санке када је био мали па се санкао у дрвеном кориту које је и разбио.

Господине Јакшићу, да ли сте свесни колико сте овим чланком увредили грађане Србије? Да ли је Политика свесна какав је чланак допустила? Или сте можда заборавили шта пише у Закону о информисању? Да ли сматрате да ова држава треба да покаже да је заиста правна и независна држава те да Ви треба да одговарате пред судом због увреда нанесених српском народу? Или се надате да ће неко, телефоном из неких амбасада, једним позивом где треба, да Вас заштити?

Још једно питање господине Јакшићу: као новинар, дужни сте да износите истину, зар не?

Дакле, ните споменули да је господин Конузин реаговао на констатацију да је Русија реметилачки фактор на Балкану јер помаже Србији да се Косово не призна. Нисте написали да је господин Конузин питао присутне "...зар вам није жао ваших
суграђана на севреу Косова...". И да, тада је питао "...да ли овде има Срба?". Господин Конузин није демонстративно напустио форум, него му више није дато да говори. Прекинут је и отеран.

И ако то све многи информативни медији нису пренели, снимак овог наступа господина Конузина постоји и у крајњем случају, можете га наћи на Youtube-у. Господин Конузин се обратио на енглеском, па се надам стога да ће Вам бити разумљиво.

Господине Јакшићу, не брините, Вас и Политику нећу тужити за увреде које сте мени лично нанели као неистомишљенику. Мени је заиста, искрено жао Вас. Помислим само како је то бити Ви и ујутру се пробудити, а у огледлу прво видети себе. Да ли је Вама тада, тих првих тренутака новог дана, бар себе жао? Бар себе, ако Вам није стало до других који
страдају само зато што су срби?

Господине Јакшићу, можете помоћи себи. Верујте ми, биће Вам боље. Не пишем Вам ни са трунком цинизма. Покајте се у нашој доброј и светој цркви. Радост Божија због Вашег
спасења биће највећа помоћ онима који данас страдају.

Ваше спасење ће бити знак да они који су данас ограђени бодљикавом жицом и сатерани у гето, они на које сме да се пуца без икаквих последица, поверују да добро на крају побеђује.

Дарко Зековић