Приштина прихвата, Београд одбија

"Одлуку о Косову требало би тражити узимајући у обзир интересе свих страна", истакао је руски министар иностраних послова Сергеј Лавров током разговора са црногорским колегом Миланом Роћеном у уторак.
"Све проблеме је потребно решавати тако да консолидују, а не подривају стабилност. Ово се тиче и Косова и Босне и Херцеговине", подвукао је Сергеј Лавров.

"При решавању питања Ахтисаријевог плана у Савету безбедности УН, Русија неће седети на рукама. Деловаћемо у циљу сређивања ситуације. Нећемо разговарати о ономе што пише на папиру, већ о исупуњавању одлука из Резолуције 1244", рекао је шеф руске дипломатије.

Бернс наставља посету Бриселу

Амерички државни подсекретар Николас Бернс у уторак је наставио посету Бриселу, радним ручком са амбасадорима у Савету НАТО-а.

Предлог изасланика УН Мартија Ахтисарија и формално је у понедељак објављен у седишту УН.

Предложено решење је, у пратећем Ахтисаријевом извештају, описано као о "независност за Косово под надзором међународне заједнице".

Специјални изасланик УН додаје и да је реч о "једином остваривом решењу којим би се могло доћи до политички стабилног и привредно одрживог Косова".

Међутим, још увек се не зна поуздано да ли ће, и како, на основу тог предлога бити усвојена нова резолуција о Косову у Савету безбедности.

Та резолуција, уколико би била изгласана, заменила би резолуцију 1244 која је донета пре осам година.

Није објављен садржај пропратног писма

Уједињене нације објавиле су на својој интернет страници детаље коначног предлога Мартија Ахтисарија за статус Косова, али не и садржај његовог пропратног писма Бан Ки Муну.

Ахтисаријев портпарол Реми Дурло је изјавио да ће предлог бити прослеђен дипломатама земаља чланица СБ, и да Марти Ахтисари очекује да буде позван да га образложи:

"Ахтисари неће бити у Нјујорку у понедељак. Чекамо одлуку и позив СБ да се у Нјујорку обратимо чланицама тог тела", рекао је Дурло.

Детаљи писма које је Ахтисари упутио Бан Ки Муну остаће поверљиви, рекао је Дурло, и са њима ће бити упознате само чланице СБ, ЕУ и НАТО.

Србија не жели гласање

Званични Београд се нада да предлог специјалног изасланика Мартија Ахтисарија неће ни доћи на дневни ред Савета безбедности Уједињених нација.

Ахтисари у свом плану предлаже снажно присуство цивилне мисије ЕУ на Косову, која ће заменити мисију УН, и бити задужена за контролу спровођења одредби плана о будућем статусу, те формирање нових косовских безбедносних снага и посебне механизме за заштиту права мањина.

Поменуте безбедносне снаге би, према плану, бројале до две и по хиљаде припадника.

Седам дана за проучавање плана

Чланице Савета имају око недељу дана да проуче план, а након тога, како се најављује, требало би да се одржи седница на којој би Ахтисари усмено требао да образложи свој план и одговори на питања амбасадора.

Иако се као датум одржавања седнице помиње 3. април, још увек је неизвесно хоће ли председвајући Савета безбедности у априлу - Велика Британија - заказати седницу за тај дан, или ће њено одржвање бити померено.

То ће, како истичу дипломате у Нјујорку, у великој мери зависити од исхода састанка Контакт групе - који би, према најавама, трабало да буде одржан у Лондону или Бриселу негде између 28. и 31. марта.

У случају да представници Сједињених Држава, Велике Британије, Француске, Немачке и Италије не успеју да убеде свог колегу из Русије да је Ахтисаријев план, уз неке мање измене, најбоље решење за Косово, постоји могућност да та седница буде одложена за другу половину априла.

За то време наставиће се интензивне консулатције са Москвом.

Вашингтон тражи уверење

С друге стране, Вашингтон такође покушава да добије уверење да је Европска унија јединствена у погледу подршке Ахтисаријевом плану.

У Бриселу у понедељак амерички државни подсекретар Николас Бернс разговара са лидерима ЕУ.

Бернс је пред разговоре рекао да САД "подржавају Ахтисаријев план о надзираној независности за Косово", и изразио је наду да ће га УН прихватити - уз напомену да ће, да би се то догодило, морати да буду превазиђене резерве које је исказала Русија.

Поводом сусрета са гостом из Вашингтона, високи представник ЕУ за спољну политику и безбедност Хавијер Солана и генерални секретар НАТО-а Јап де хоп Схефер рекли су да је "боље да СБ реши питање Косова раније него касније".

Шеф британске дипломатије Маргарет Бекет поздравила Ахтисаријев завршни предлог.

У саопштењу Форин офиса она га је описала као "плод петнаестомесечних интензивних преговора" и као "уравнотежени приступ који од обе стране захтева компромис".

Бекет је најавила активну улогу Британије у СБ на основу Ахтисаријевог предлога, како би се процес одређивања статуса довео до краја.

Тадић и Коштуница одбацили Ахтисаријев план

Председник Србије Борис Тадицх саопштио је да је за Србију
"било какав облик независности Косова неприхватљив" и да је
потребно наћи компромисно решење до кога би се дошло преговорима.

Премијер Војислав Коштуница пренео је америчком државном подсекретару Николасу Бернсу у телефонском разговору да је Србија одбацила Ахтисаријев предлог зато што се с тим предлогом суштински крши Повеља УН, Устав Србије и међународно право и зато што подржава интересе само једне, односно албанске стране.

Како преносе медији у Београду, Коштуница је посебно нагласио да је уверен да ће у Савету безбедности пропасти Ахтисаријев план.

Сејдиу: 'Историјски дан за Косово'

Председник Косова Фатмир Сејдиу у обраћању грађанима Косова изјавио је да је "данас историјски дан", јер су свеобухватни предлог за решење статуса и препоруке међународног посредника којим он предлаже независност, у рукама чланица Савета безбедности УН.

Сејдиу је истакао да ће "независност Косова бити у служби свих грађана земље, албанске већине и свих мањинских заједница на Косову".

Дипломатска офанзива Србије?

Председник Србије Борис Тадић најављује да ће након што Ахтисаријев предслог постане јаван, Србија почети дипломатску офанзиву, чији би циљ требало да буду нови директни преговори Београда и Приштине, а не резолуција којом би била потврђена косовска независност.

Саветник председника Србије Вук Јеремић за београдске медије рекао је да Србија остаје на чврстом становишту да је у вези са будућим статусом Косова неоходно доћи до компромиса.

"До компромиса се може доћи искључиво наставком преговора, пошто досадашњи преговори нису уродили плодом и на то ће бити усмерена наша дипломатска иницијатива. Неколико чланица Савета безбедности деле наше мишљење. На нама је да за наше мишљење придобијемо већину", рекао је Јеремић.

'Не заостајемо за Албанцима'
 
Београд
Иако се дипломатска офанзива најављује тек сада, Јеремић сматра да Србија ипак не касни.

"Чланови нашег преговарачког тима су прошле недеље у Нјујорку имали брифинге за велики број земаља које су чланице Савета безбедности. Намеравамо да то чинимо и даље, овога пута на нивоу самога председника. Албанска дипломатска иницијатива је широка и свеобухватна, али за њима не заостајемо", каже саветник председника Србије.

Шеф Катедре за међународне студије на Факултету политичких наука у Београду Иво Висковић каже за ББЦ да би било много боље да је снажна дипломатска активност покренута раније.

Он сматра да није прекасно да Србија покуша да утиче на ставове међународних чинилаца, али сумња у значајније резултате најављене акције.

"Убеђен сам да ће неких резултата ипак бити, али мислим да су заиста, после толико времена у многим земљама ставови већ утврђени, мање-више и фиксирани и сад је тешко утицати на радикалну промену њиховог става. Оно што мислим да би било врло значајно у овом тренутку јесте да та дипломатска офанзива буде на што вишем нивоу. Мислим да смо ушли у ону фазу разговора о Косову у којој заиста реч најистакнутијих државних функционера мора да буде присутна", каже за ББЦ Иво Висковић.

Озбиљна размимоилажења

Професор Висковић наводи да ће се у разговорима српских званичника и представника земаља Запада показати да ли међу њима има озбиљнијих размимоилажења у стававима о Косову што би било веома значајно за Србију.

"Мислим да све указује да међу западним земљама ипак, неких разлика има. Наравно није лако играти на те разлике, јер нису оне толико крупне да би се могле поделити западне земље и направите некакве таборе. Али уз подршку Русије и чини ми се Кине, мислим да би се могло инсистирати да се још потражи једна могућност додатне фазе преговора и додатне фазе компромиса, мада се бојим да ће Американци уз Британце и можда уз још нечију подршку инсистирати да се то обави што пре", каже професор Иво Висковић.

Београдски медији током викенда пренели су и изјаву Ненада Поповића, шефа економског тима за Косово, који је навео да је Србија од Москве добила "јасне сигнале" да Ахтисаријев документ неће ни доћи на гласање у Савет безбедности.

Поповић, који је био члан делегације која је посетила Русију, рекао је да у Москви наводе да је вето последња опција, а да пре тога постоји читав низ дипломатских активности, које могу да учине да Ахтисаријев предлог не дође до Савета безбедности УН.

И Приштина у дипломатској офанзиви
 
Приштина
Председник Косова Фатмир Сејдиу, који је присуствовао последњој седници Савета безбедности, разговарао је са генералним секретаром УН Бан Ки Муном и Албертом Роаном.

Сејдиу је имао прилику да се обрати и амбасадорима земаља чланица УН и да се сусретне са амбасадорима земаља чланица Савета безбедности, укључујући и руског представника Виталија Чуркина.

Пун оптимизма се из Турске вратио и премијер Косова Агим Чеку, као и председник косовског парламента Кољ Бериша који је посетио Европски парламент и немачки Бунденстаг.

"Април и мај ће бити прекретница у којој све делегације треба добро информисати о нашим ставовима", изјавио је Ветон Сурои, члан приштинског преговарачког тима, по повратку из Аустрије, Словачке и Јужне Африке.

И док је с једне стране опипљива дипломатска офанзива која се захуктава око придобијања што веће подршке за предложени политички статус Косова, на политичкој сцени косовских Албанаца изгледа да није све идилично.

Медији у Приштини наиме, најављују могућност прекида свих односа између Тачијеве Демократске партије Косова и Демократског савеза Косова.

У том случају отворило би се питање функционисања косовског преговарачког тима и јединства његових чланова на чему је већина западних дипломата приликом њихове посете Приштини инститирала.