12 година од убиства Милошевића

Била им је потребна читава деценија да га се ослободе, формално хапшењем на Видовдан 2001, а физички убиством у затвору пет година касније 11.3.2006. Његов последњи говор, када се обратио јавности Србије, 2. октобра 2000. године, пре петооктобарских догађања, предвидео је све.

Уклонили су га из политичког живота, а касније из живота уопште, али не и из историје.

10 година је био на челу СПС, највеће партије на Балкану, која је са њим на челу успешно бранила идеју националне слободе, при том уважавајући националне слободе свих других око себе.

Годину дана након распада СФРЈ, формирао је СРЈ.

На преговорима у Дејтону 1995, створио је РС усред рата у Босни.

Са њим на челу Србија и Југославија, у мирољубивом свету је постала оличење борбе за независност у јеку колонијалног империјализма, а он је постао симбол антиглобализма.

Наши политичари, из претходне власти, нису успели да сачувају ни оно за шта се он борио и изборио кроз Резолуцију 1244, која је усвојена у УН 10. јуна 1999.

Имао је државничко и лично достојанство у односу са непријатељима и пријатељима, са противницима и савезницима, са неистомишљеницима и истомишљеницима, са владама и појединцима.

У Хагу, пред саму смрт изјаснио се да више не жели да има ишта са својом партијом: “Мене су моји издали, тако да ми од њих више ништа не треба. Издали су идеју за коју смо се заједно борили. Ја сам овде остао сам да браним српски народ“.

Протекло време показује исправност његове политике и потврђује његову праведност, истрајност и неприкосновеност у борби за територијални интегритет и суверенитет наше земље. Данас је и Хашки трибунал потврдио исправност његове политике.