Погинуо рудар у "Лубници"

У руднику "Лубница" код Зајечара погинуо је рудар Дејан Милошевић (42), највероватније приликом одрона земље у јами. Још један рудар лакше повређен.

Истражни судија Основног суда у Зајечару Саша Живковић, који је обавио увиђај на месту несреће, изјавио је да се тачан узрок смрти Милошевића још не зна.

Ипак, он је рекао да се претпоставља да је рудар настрадао када га је комад угља ударио у вратни део кичме. Према речима судије Живковића, обдукцију ће обавити лекари судске медицине у Нишу.

Настрадали рудар је са још четворицом колега сишао у нову јаму мрког угља "Лубница" како би припремили терен за минирање.

У једном тренутку зид јаме се обрушио на рудара и затрпао га, од чега је Милошевић преминуо на месту експлозије.

Са свода се одвалио огроман комад угља и пао несрећном човеку право на главу, усмртивши га на лицу места! У тренутку несреће, у јами "Лубнице" било је око 40 рудара, али, срећом, нико од њих није повређен.

Несрећа се догодила око 11.30 часова.

- Дејан је био надзорник и палилац у руднику. С њим је било још 30, 40 колега у јами. Ето, срећа ваљда, њима ништа није... Наједном се зачуо тресак, заглушио је ходнике, и готово. Громада је пала Дејану право на главу и набила је у тело. Оде човек за секунд - тупог погледа упртог у њему знану тачку прича овај човек.

- Као и сваког дана, ишли само кроз подземне ходнике до нашег радног места - испричао нам је један од рудара, очевидац догађаја. - У једном тренутку, зачуо сам пуцкетање. Окренуо сам се и видео како се огроман комад угља обрушио са свода и пао право на главу Дејану, који није стигао ни да јаукне.

Рудари су одмах дотрчали до свог колеге. Извукли су га испод гомиле угља и видели да не дише. Лице му је, кажу, било - непрепознатљиво!

- Као да му је стена, која се одвалила од свода, буквално, сабила главу у тело - наставља наш саговорник. - Извукли смо Дејана из из гомиле угља и на рукама смо га, готово два километра, носили кроз подземне ходнике, све до управне зграде рудника.

- Извукли смо га, онако непрепознатљивог, крв и гареж се измешали, а ми упорни, хоћемо да га вратимо горе, к’о да ће сунце да му помогне. Подигли смо га, он млитав, тежак, а ми носимо, трчимо, сви се нешто надамо да му још има спаса... - причају они.

Носили су га рудари на рукама. Пешице, трчећи, спотичући се, два километра кроз рударско окно. Умивали су га водом, дозивали му име, дрхтали од шока, бола, страхоте.

- Носили смо га до управне зграде, унели унутра, гледали... Шта да кажем, оде човек, људина, борац... - прича један од рудара.

Лекари Хитне помоћи могли су само да констатују смрт.

Пријатељи настрадалог Дејана, који годинама зарађују комад хлеба носећи планину на леђима, седели су јуче погнутих глава, углавном неми, црни од гарежи, уморни од тешког живота.

- Сликајте ову сиротињу, пишите да радимо у немогућим условима - готово је прошаптао један од њих.

Онда је, нешто касније, лагано, корачајући као да су му ноге отежале од ходања подземљем, пришао рудар, колега покојника са ким је у тој јучерашњој преподневној смени у пролазу изменио пар речи. Безначајних, а последњих. Испред управне зграде, са стране, у хладовини, седео је још један рудар. Сам.

- Дејан је пуних 15 година јео најцрњи од најцрњих ’лебова. Прво је био рудар у Алексинцу, онда овде код нас... Мислим се, опет сутра морамо под земљу... - каже као за себе.

Рудари са којима смо у уторак разговарали били су очајни. Кажу да је ова несрећа, имајући у виду услове у којима раде, била - најављена!

- Немамо основне услове за рад - рекли су нам. - Свакодневно силазимо под земљу за плату која, у зависности од стручне спреме, износи између 30.000 и 60.000 динара. А, сада још и бенефиције хоће да нам укину.

- Плате су нам мале. Неком 30, неком 60 ’иљада. Хоће да нам укину бенефиције. Сви се секирају за рударе, ал’ тек кад неко од наших из ове угљене земље оде у ону вечну - као да себи прича онај осамљени рудар.

Дејан Милошевић имао је једно дете из првог брака, а издржавао је још троје пасторака своје друге жене с којом је живео у Зајечару.

ИНСПЕКЦИЈА НА ТЕРЕНУ

Државни секретар Министарства енергетике и рударства Златко Драгосављевић потврдио је да је у несрећи у руднику "Лубница" код Зајечара, јутрос у првој смени, један рудар погинуо, а други рудар је задобио лакше телесне повреде.

- Рударски посао је несумњиво један од најтежих и сви они који одлучују о социо-економској судбини рудара би требало да то имају у виду - каже Златко Драгосављевић, државни секретар за рударство у Министарству енергетике и додаје да је на терен у Лубницу већ изашла рударска инспекција, како би испитала цео случај и утврдила одговорност.

"Упутили смо рударску инспекцију Министарства рударства и енергетике на лице места да испита све чињенице везано за овај случај. По добијању извештаја од стране рударске инспекције изаћи ћемо у јавност са више података и тада ћемо моћи говорити о томе да ли постоји и нечија објективна одговорност за овакву тешку несрећу", рекао је Драгосављевић.

Државни секретар за рударство је указао да је рударски посао један од најтежих, а у Србији рудари раде у тешким условима и дају немерљив допринос српској привреди.

"Сви они који одлучују о економско-социјалном статусу рудара у Србији морају озбиљно узети у обзир све ове чињенице", указао је Драгосављевић.

Мештани села Лубница, у којем живе неки од рудара, кажу да су у шоку због несреће која се догодила.

Последња несрећа у руднику "Лубница" десила се пре две деценије. Тада је, на готово истоветан начин као и јуче Милошевић, страдао један рудар.