Алексиначке вести - новости Алексинац
Претрага
cirilica | latinica

Држављанин без држављанства

rss

29.07.2009. Аутор: З. М.

СУДБИНЕ - Лидија Миладиновић из Алексинца после 40 година схватила да није у књизи држављана.
Све време добијала је уверења која припадају другој Лидији, рођеној у истом граду, исте године, од оца са истим именом и презименом.

Држављанин без држављанства


Лидија Миладиновић, девојачког презимена Динић, рођена је у Србији пре 40 година. Мајка и отац су јој држављани Србије. И она је уредно вадила уверења о српском држављанству и на основу њих добијала лична и путна документа. Недавно је, међутим, сазнала да су таква уверења „лаж“. Она је држављанин без свог држављанства. И апатрид у својој земљи.

Иако звучи као оксиморон и правни апсурд, то су јој и званично саопштили надлежни органи у Нишу, новембра прошле године. Рекли су јој да „никада није уписана у књигу држављана“. И додали да сва претходна уверења о држављанству, која је узимала због уписа у школе, добијања личне карте и пасоша или промене презимена након удаје „нису њена“. Припадају „правој“ Лидији Динић, рођеној у истом граду, исте године, од оца са истим именом и презименом.

- Све је почело када сам хтела да упишем акције Ниш-експреса, где радим. По уверење о држављанству отишла сам у Месну канцеларију у селу Трупале које, иначе, припада граду Нишу. Рођена сам у Нишу, али сам уверење увек вадила у Трупалу, где је у матичну књигу држављана уписана скоро цела моја породица, дакле деда, отац, сестра и, како сам веровала, ја. Али, шеф канцеларије ми је казао да не може да га изда. У књигу држављана, рекао је, уписана је друга Лидија Динић, која се разликује од мене само по месецу и дану рођења. Ја сам рођена 30. јануара, а она 19. августа 1969. године. Та Лидија се сада презива Живковић, по мужу. И још ми је рекао да сам до тада добијала уверења о држављанству која нису моја, већ припадају тој жени. Добијала сам, заправо, туђе држављанство - говори „лажна“ Лидија.

Наша саговорница, међутим, каже да је први доказ о сопственом држављанству добила још марта 1969, месец и по дана по рођењу. Тада је у њеном изводу из матичне књиге рођених, извађеном у МК Трупале, на полеђини наведен податак да је „уписана у књиге држављана СО Ниш МК Трупале, страна 53 редни број 3373“. Податак је оверен печатом МК Трупале и потписом шефа канцеларије. Како је друга Лидија Динић, рођена пет месеци након издавања овог документа, ипак постала „права држављанка“, а она нестала из државних књига - не зна. Претпоставља да се „ приликом каснијег преписа књиге држављана једна Лидија изгубила, а друга остала“.

- Било како било, била сам принуђена да поднесем захтев за накнадни упис у матичну књигу држављана. Предала сам га још прошлог новембра Полицијској станици у Алексинцу. Нажалост, већ више од осам месеци из МУП-а не добијам никакав одговор. Добила сам само обећање да ће ме позвати када решење стигне или ће ми га доставити на кућну адресу. Још чекам... - каже Лидија.

Она додаје да је због поигравања судбине са њеним именом, администрације са књигама држављана, а полиције са роковима, она већ изгубила акције Ниш- експреса. Није стигла да их упише на време. Не може да извади ни нови пасош. Уколико буде изгубила личну карту неће моћи да добије нову. За своју државу је правно невидљива. Нема чак ни људи који би могли лично да потврде да је држављанка Србије. Њен деда по оцу, који ју је као бебу пријавио у МК Трупале, више није жив. Умро је и службеник МК који ју је уписао у матичну књигу држављана.

- Није ми тачан чак ни јединствени матични број, који одређује сваког човека у овој земљи. Нетачна је последња цифра која се уписује по оцу. Приликом добијања личне карте подносила сам туђе уверење о држављанству у којем је као отац уписан човек који се само звао и презивао као мој, Синиша Динић. Тај човек није био мој отац и сви његови подаци били су другачији. Осећам се заиста непријатно. Некако, изгубљено. Жива сам, здрава, постојим, а нема ме - говори Лидија.

Наша саговорница је, иначе, лабораторијски техничар за хемију. Уписала је факултет, али се удала и није га завршила. Запослила се у Ниш- експресу, где сада ради као шалтерска радница на Аутобуској станици у Алексинцу. Удовица је и мајка 21-годишњег младића, који, каже, има своје држављанство. Ваљда.

Градска управа: Забуна и грешка

- Очигледно је дошло до забуне због постојања две женске особе са изузетно сличним личним подацима. Тешко је сада утврдити када и како. Вероватно је реч о непажњи неког од претходних референата, који, морам да признам, неких ранијих година нису били довољно стручни. Ми ћемо учинити све да је брзо и тачно упишемо у матичне књиге кад МУП за врши посао - каже за Данас Милан Јанићијевић, шеф Одсека месних канцеларија Управе за грађанска стања у Нишу. Он додаје да се овакви случајеви „дешавају“, али „изузетно ретко“.


http://www.danas.rs/vesti/drustvo/terazije/drzavljanka_koje_nema.14.html?news_id=167841

Коментара: 1


# Лидија Миладиновић
@



 

▲ ▼ [+][-]


  • (+0) (-0)

    Stanko 14.12.2010.
    Ja sam u sličnoj situaciji, ja sam upisan u matičnu knjigu ali kažu da nisam upisan u knjigu državljana? Tu nema smisla, ja sam mislio da čim je dete rođeno u jednoj zemlji automatski je državljanin te zemlje. Citao sam negde da ima slučaja gde ljudi odu u inostranstvu i nemogu da dobiju državljanstvo a čim im se dete rodi tamo odna imaju pravo na državljanstvo. A sramota je da kod nas naša deca to nedobijaju.


[ Додај коментар ]


Будите обавештени

Дозвољавам да ми овај портал доставља обавештења о најновијим вестима