Алексиначке вести - новости Алексинац
Претрага
cirilica | latinica

15. јун Међународни дан борбе против насиља над старијима

rss

15.06.2022. Црвени крст Алексинац

Насиље широм света представља озбиљан јавноздравствени, али и друштвени проблем, како у развијеним тако и у неразвијеним друштвима. Насиље, злостављање и занемаривање старијих особа је недовољно видљиво, недовољно препознато и недовољно пријављен облик кршења људских права.

15. јун Међународни дан борбе против насиља над старијима

Међународни дан борбе против насиља над старијима (WEAAD),15. јун, покренула је Међународна мрежа за превенцију насиља над старијима (INPEA) 2006. године. У Србији је први пут овај датум обележен 15. јуна 2007. године на иницијативу и у организацији Црвеног крста Србије. Од тада се сваке године овај датум обележава уз уску сарадњу јавног и цивилног сектора.

Уједињене нације су на заседању Генералне Скупштине одржаној 19. децембра 2011. године у Њујорку званично препознале злостављање старијих као јавно-здравственог и друштвеног, социјалног проблема који угрожава здравље старијих особа и крши њихова људска права. То је проблем који захтева реаговање међународне заједнице па је 15. јуни као Дан борбе против насиља над старијима уврштен у календар Уједињених нација.

Према проценама Светске здравствене организације, 1 од 6 особа старијих од 60 година је доживела неки вид злостављања, односно скоро 141 милион старијих особа широм света. Овај број је врх леденог брега јер су занемаривање, злостављање и насиље над старијим особа међу најскривенијим и недовољно истраженим обликом кршења људских права.

Ове године WEAAD се поклапа са два важна догађаја. Први је почетак Декаде здравог старења Уједињених нација (2021-2030). Ово означава почетак десет година усклађене, континуиране и трајне сарадње са различитим заинтересованим странама на побољшању квалитета живота старијих особа, њихових породица и њихових заједница. Други је 20 година од Друге светске скупштине о старењу и четврти преглед и оцена спровођења Мадридског међународног плана акције о старењу (MIPAA). Ово пружа прилику да се обнови позив за међународну акцију за унапређење програма и пракси у области старења.

MIPAA представља први пут да су се владе сложиле да повежу питања старења са другим оквирима за друштвени и економски развој и унапређење људских права старијих. 159 држава чланица које су потписале MIPAA поново је потврдило посвец́еност да не штеде напоре у заштити људских права и основних слобода, укључујући право на развој.

Ова комплементарност између MIPAA и оквира људских права може се лако показати у области злостављања старијих. MIPAA укључује различите референце на злостављање старијих, укључујући „Питање 3: Занемаривање, злостављање и насиље“, које пружа два циља која се односе на елиминацију свих облика занемаривања, злостављања и насиља над старијим особама; као и стварање служби подршке за решавање питања злостављања старијих особа. Оба циља укључују активности за унапређењу политика, доношење закона и подизање свести јавности, информисање, обуке и истраживачке иницијативе. Међутим, у недостатку међународног стандарда о правима старијих особа, наставља се разлика између политике и праксе и мобилизације неопходних људских и финансијских ресурса, као и неуједначен напредак у имплементацији MIPAA. Међународни правни инструмент за старије особе би унапредио имплементацију и одговорност MIPAA.

Овогодишњи глобални догађај бавиће се промоцијом здравог старења, подизањем свести јавности о проблему насиља, али и помоћи у истраживању стандарда за заштиту старијих особа од насиља, занемаривања и злостављања. На глобалном догађају који се организује под слоганом „Борба против злостављања старијих: Шта је следеће? Пет приоритета за Декаду” учествује и Црвени крст Србије.

Процене показују да је тренутно у свету 728 милиона особа старијих 65 или више година. Очекује се да ц́е се овај број у наредних 30 година повећати више него двоструко и 2050. достићи цифру од 1,5 милијарди особа од 65 и више година, што би значило да ће се удео светске популације са 65 или више година повец́ати са 9,3 процента у 2020. на око 16 процената у 2050. години. На основу процене становништва Републичког завода за статистику, подаци за Републику Србију у 2021. години показују да је удео лица од 65 и више година износио 21,1% (2011. године 17,3%), а удео мађих од 15 година износио је 14,3% (2011. године 14,4%). Број старијих у популацији расте, али се у неким случајевима повећава и ризик од насиља.

Фактори ризика од насиља:

- Функционална зависност старије жене

- Године

- Социјална изолација (усамљеност)

- Оптерећење негом неговатеља

- Социјалне норме (модел саможртвовања)

Типови насиља над старијим особама

-  „Физичко насиље обухвата акције којима се наноси физички бол или озледа (повреда) старијој особи.“Примери физичког злостављања су: гурање, шамарање, ударање, гађање предметима, напади оружјем или давање превеликих доза средстава за умирење или антипсихотика.

- Психолошко насиље је форма насиља која обухвата вербално и невербално емоционално злостављања а које даље може бити активно и пасивно. Овим се описују акције којима је намера да изазову ментални бол, тескобу или стрес код старије особе.“Примери психичког насиља су: употреба агресивног насилничког говора, угњетавање, манипулација, насилнички однос, уцена, викање, претње, називање старијих погрдним именима, понижавање, изолација старије особе и инфантилизација особе односно обраћање старијој старијој жени као детету.

- Финансијско/материјално насиље или експлоатација јесте форма насиља која обухвата све акције незаконитог или неадекватног коришћења новца, покретне и непокретне имовине старије особе.“ Примери финансијског насиља обухватају: одузимање пословне способности, злоупотребе пуномоћја, преваре, нестанак новца или добара, вредних ствари, баријере у управљању сопственим средствима, непоштовање права на наслеђе, злоупотреба и крађа чекова, кредитних картица, новца, пензије, изнуда, ситуација када се старија особа лаже колико нешто кошта.

- Сексуално насиље може обухватити увредљиво сексуално понашање као и физички контакт сексуалне природе.“Ова форма насиља обухвата сексуални контакт било које врсте учињен без пристанка

-  „Занемаривање се дефинише као одбијање или пропуштање оних који су одговорни да старијој особи у потреби за негом пруже помоћ у дневним пословима, или есенцијалну подршку укључујући храну, одећу, уточиште, здравствену заштиту и медицинску негу.“ То такође обухвата напуштање старије особе која има потребу за негом.

- Самозанемаривање је форма злостављања која не обухвата починиоца и уместо тога односи се на саму старију особу која – намерно или ненамерно, због умањених капацитета или менталних ограничења – не води бригу о сопственим основним потребама и често одбија туђу помоћ.

Напуштање је заправо најекстремнија форма занемаривања рањиве старије особе од стране особе за коју се може претпоставити да има одговорност да се брине и стара о старијој особи. Иако се у литератури ова врста насиља описује као екстремна верзија занемаривања, често се препознаје и као потпуно одвојена врста у којој пружалац неге који носи одговорност за неговање старије особе напусти старију особу

 

Коментара: 0


# Црвени крст
@



 

[ Додај коментар ]


Будите обавештени

Дозвољавам да ми овај портал доставља обавештења о најновијим вестима