15. jun Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad starijima

Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad starijima (WEAAD),15. jun, pokrenula je Međunarodna mreža za prevenciju nasilja nad starijima (INPEA) 2006. godine. U Srbiji je prvi put ovaj datum obeležen 15. juna 2007. godine na inicijativu i u organizaciji Crvenog krsta Srbije. Od tada se svake godine ovaj datum obeležava uz usku saradnju javnog i civilnog sektora.

Ujedinjene nacije su na zasedanju Generalne Skupštine održanoj 19. decembra 2011. godine u Njujorku zvanično prepoznale zlostavljanje starijih kao javno-zdravstvenog i društvenog, socijalnog problema koji ugrožava zdravlje starijih osoba i krši njihova ljudska prava. To je problem koji zahteva reagovanje međunarodne zajednice pa je 15. juni kao Dan borbe protiv nasilja nad starijima uvršten u kalendar Ujedinjenih nacija.

Prema procenama Svetske zdravstvene organizacije, 1 od 6 osoba starijih od 60 godina je doživela neki vid zlostavljanja, odnosno skoro 141 milion starijih osoba širom sveta. Ovaj broj je vrh ledenog brega jer su zanemarivanje, zlostavljanje i nasilje nad starijim osoba među najskrivenijim i nedovoljno istraženim oblikom kršenja ljudskih prava.

Ove godine WEAAD se poklapa sa dva važna događaja. Prvi je početak Dekade zdravog starenja Ujedinjenih nacija (2021-2030). Ovo označava početak deset godina usklađene, kontinuirane i trajne saradnje sa različitim zainteresovanim stranama na poboljšanju kvaliteta života starijih osoba, njihovih porodica i njihovih zajednica. Drugi je 20 godina od Druge svetske skupštine o starenju i četvrti pregled i ocena sprovođenja Madridskog međunarodnog plana akcije o starenju (MIPAA). Ovo pruža priliku da se obnovi poziv za međunarodnu akciju za unapređenje programa i praksi u oblasti starenja.

MIPAA predstavlja prvi put da su se vlade složile da povežu pitanja starenja sa drugim okvirima za društveni i ekonomski razvoj i unapređenje ljudskih prava starijih. 159 država članica koje su potpisale MIPAA ponovo je potvrdilo posvećenost da ne štede napore u zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda, uključujući pravo na razvoj.

Ova komplementarnost između MIPAA i okvira ljudskih prava može se lako pokazati u oblasti zlostavljanja starijih. MIPAA uključuje različite reference na zlostavljanje starijih, uključujući „Pitanje 3: Zanemarivanje, zlostavljanje i nasilje“, koje pruža dva cilja koja se odnose na eliminaciju svih oblika zanemarivanja, zlostavljanja i nasilja nad starijim osobama; kao i stvaranje službi podrške za rešavanje pitanja zlostavljanja starijih osoba. Oba cilja uključuju aktivnosti za unapređenju politika, donošenje zakona i podizanje svesti javnosti, informisanje, obuke i istraživačke inicijative. Međutim, u nedostatku međunarodnog standarda o pravima starijih osoba, nastavlja se razlika između politike i prakse i mobilizacije neophodnih ljudskih i finansijskih resursa, kao i neujednačen napredak u implementaciji MIPAA. Međunarodni pravni instrument za starije osobe bi unapredio implementaciju i odgovornost MIPAA.

Ovogodišnji globalni događaj baviće se promocijom zdravog starenja, podizanjem svesti javnosti o problemu nasilja, ali i pomoći u istraživanju standarda za zaštitu starijih osoba od nasilja, zanemarivanja i zlostavljanja. Na globalnom događaju koji se organizuje pod sloganom „Borba protiv zlostavljanja starijih: Šta je sledeće? Pet prioriteta za Dekadu” učestvuje i Crveni krst Srbije.

Procene pokazuju da je trenutno u svetu 728 miliona osoba starijih 65 ili više godina. Očekuje se da će se ovaj broj u narednih 30 godina povećati više nego dvostruko i 2050. dostići cifru od 1,5 milijardi osoba od 65 i više godina, što bi značilo da će se udeo svetske populacije sa 65 ili više godina povećati sa 9,3 procenta u 2020. na oko 16 procenata u 2050. godini. Na osnovu procene stanovništva Republičkog zavoda za statistiku, podaci za Republiku Srbiju u 2021. godini pokazuju da je udeo lica od 65 i više godina iznosio 21,1% (2011. godine 17,3%), a udeo mađih od 15 godina iznosio je 14,3% (2011. godine 14,4%). Broj starijih u populaciji raste, ali se u nekim slučajevima povećava i rizik od nasilja.

Faktori rizika od nasilja:

- Funkcionalna zavisnost starije žene

- Godine

- Socijalna izolacija (usamljenost)

- Opterećenje negom negovatelja

- Socijalne norme (model samožrtvovanja)

Tipovi nasilja nad starijim osobama

-  „Fizičko nasilje obuhvata akcije kojima se nanosi fizički bol ili ozleda (povreda) starijoj osobi.“Primeri fizičkog zlostavljanja su: guranje, šamaranje, udaranje, gađanje predmetima, napadi oružjem ili davanje prevelikih doza sredstava za umirenje ili antipsihotika.

- Psihološko nasilje je forma nasilja koja obuhvata verbalno i neverbalno emocionalno zlostavljanja a koje dalje može biti aktivno i pasivno. Ovim se opisuju akcije kojima je namera da izazovu mentalni bol, teskobu ili stres kod starije osobe.“Primeri psihičkog nasilja su: upotreba agresivnog nasilničkog govora, ugnjetavanje, manipulacija, nasilnički odnos, ucena, vikanje, pretnje, nazivanje starijih pogrdnim imenima, ponižavanje, izolacija starije osobe i infantilizacija osobe odnosno obraćanje starijoj starijoj ženi kao detetu.

- Finansijsko/materijalno nasilje ili eksploatacija jeste forma nasilja koja obuhvata sve akcije nezakonitog ili neadekvatnog korišćenja novca, pokretne i nepokretne imovine starije osobe.“ Primeri finansijskog nasilja obuhvataju: oduzimanje poslovne sposobnosti, zloupotrebe punomoćja, prevare, nestanak novca ili dobara, vrednih stvari, barijere u upravljanju sopstvenim sredstvima, nepoštovanje prava na nasleđe, zloupotreba i krađa čekova, kreditnih kartica, novca, penzije, iznuda, situacija kada se starija osoba laže koliko nešto košta.

- Seksualno nasilje može obuhvatiti uvredljivo seksualno ponašanje kao i fizički kontakt seksualne prirode.“Ova forma nasilja obuhvata seksualni kontakt bilo koje vrste učinjen bez pristanka

-  „Zanemarivanje se definiše kao odbijanje ili propuštanje onih koji su odgovorni da starijoj osobi u potrebi za negom pruže pomoć u dnevnim poslovima, ili esencijalnu podršku uključujući hranu, odeću, utočište, zdravstvenu zaštitu i medicinsku negu.“ To takođe obuhvata napuštanje starije osobe koja ima potrebu za negom.

- Samozanemarivanje je forma zlostavljanja koja ne obuhvata počinioca i umesto toga odnosi se na samu stariju osobu koja – namerno ili nenamerno, zbog umanjenih kapaciteta ili mentalnih ograničenja – ne vodi brigu o sopstvenim osnovnim potrebama i često odbija tuđu pomoć.

-  Napuštanje je zapravo najekstremnija forma zanemarivanja ranjive starije osobe od strane osobe za koju se može pretpostaviti da ima odgovornost da se brine i stara o starijoj osobi. Iako se u literaturi ova vrsta nasilja opisuje kao ekstremna verzija zanemarivanja, često se prepoznaje i kao potpuno odvojena vrsta u kojoj pružalac nege koji nosi odgovornost za negovanje starije osobe napusti stariju osobu