Знамените личности

Друштво српско-руског пријатељства "Пуковник Рајевски" Житковац (Алексинац) био је организатор својеврсног Округлог стола на тему "Менаџмент у спорту". Научно-стручним скупом у Житковцу председавао је пуковник АБХО, академик проф. др Раде Биочанин, научни саветник Европског дефенедолошког, иначе некада врхунски спортиста, а сада вд председник фудбалских ветерана екс Југославије и сада Србије.

Велика Британија је 1837. године послала првога британског конзула, пуковника Џорџа Лојда Хоџиса, на двор кнеза Милоша Обреновића.

У библиотеци "Вук Караџић" у Алексинцу је одржана промоција књиге Драгана Милошевића "Хероине Србије - Вековник".

Центар за културу и уметност У Алексинцу, заједно са Завичајним музејом и Јавном библиотеком "Вук Караџић" почиње серију трибина о знаменитим Алексинчанима.

Од 8. до 10.9. 2016. у Новом Пазару - Дежеви (родно место Светог Саве) одржан је међународни научни скуп "Еколошко-духовне вредности у Србији, Западном Балкану, Европи и Свету", у организацији ЦЕСНА Б Београд, Учитељског факултета Београд и Удружења "Рас" Нови Пазар. Скуп је окупио велики број еминентних научника Региона, а тематика је била веома актуелна за период у којем живимо и радимо. Програм је био врло садржајан и разноврстан, на више локалитета: Нови Пазар -…

Снагу и знање дао је Алексинцу и Болници за душевне болести у Топоници - Да ли смо му то достојно вратили?

Са избијањем Првог балканског рата у Србију је као лекарски помоћник дошао и др Марко Радман. У привременој војној болници у Алексинцу радио је до завршетка балканских ратова. У Алексинцу се 1913. године и оженио Даницом, ћерком угледног алексиначког трговца Милана Нешића.

Алексиначко гробље је права историјска читанка. Усамљен споменик, као и човек који је ту сахрањен. И заборављен.

Не кажу узалуд да је историја „учитељица живота“ - то је професор др Слободан Бранковић добро знао. Болеле су га отворене историјске ране нашег народа и трудио се да их стиховима ублажи, ако не и залечи.

Записивање и проучавање на научној основи традиционалних србских националних песама и игара започеле су 30-тих година прошлог века сестре Љубица и Даница Јанковић, аутори прве осмишљене методологије којом су постављени темељи србске етнокореологије.