Алексиначке вести - новости Алексинац
Претрага
cirilica | latinica

Славиша Богавац за МВП: Спортиста мора да живи квалитетно

rss

19.09.2019. Драган Панајотовић, МВП

Тренери су изабрали Славишу Богавца као најбољег играча прошле године Друге лиге Србије.
Пред искусним кошаркашем су нови изазови.

Славиша Богавац за МВП: Спортиста мора да живи квалитетно

"МВП портал" у сарадњи са клубовима из Прве и Друге мушке лиге Србије и њиховим тренерима сваке године на крају сезоне организује акцију "Тренери бирају" у којој гласови струке одлуче о најбољим играчима и тренерима елитних српских такмичења. Лауреат за прошлу сезону у Другој мушкој лиги Србије био је искусни Славиша Богавац, што је само један од разлога за разговор са овим изванредним играчем.

"Пуно ми значи тај избор, искрено, и у овим годинама, то је доказ да и даље вредим. Кад су тренери бирали то има велику тежину. Ипак, ја сам то већ архивирао, било је то пре три месеца, а сад су актуелни неки нови изазови, спремам се за нову сезону. Али и тај избор је додатни мотив да се доказујем", почео је Богавац причу за МВП портал.

Са својих 39 година је један од најстаријих играча у домаћим такмичењима. Глад за кошарком у њему још постоји, а физички је и даље на највишем нивоу. Један је од најзаслужнијих за успех алексиначког Напретка, тима у чијем дресу ће почети своју трећу сезону. Прошла је златним словима уписана у историју алексиначке кошарке. Напредак је по први пут постао члан елитног кошаркашког ранга у Србији, а пред почетак такмичења мало ко је предвиђао такав успех.

"Није фраза, буџет у кошарци није пресудан. Ми смо имали један од најскромнијих у Лиги, ближе дну у односу на конкуренцију. Моју прву сезону у клубу завршили смо на деоби четвртог места, а тада смо тим направили непосредно пред почетак такмичења. После те сезоне нас је мало остало у клубу, уз тренера и председника, једино ја од играча. Тренер је почео да склапа екипу, довео је играче у које има поверење, неколико њих из Крушевца од којих је знао шта да очекује, а то су све били момци са искуством играња у КЛС-у. Испоштовали су и тренера, помогли клубу, ствари су кренуле у правом смеру. У једном тренутку смо везали 13 победа, што је невероватан резултат за Другу лигу."

Иза резултата на терену стоји одлична подлога, односно подршка људи који воде клуб.

"Људи који су дошли у управу пре две сезоне раде изузетно педантно и посвећено свој посао. Клуб послује позитивно и све што је обећано испуњено је. Нема трзавица и никаквих разлога да ствари ван терена спутавају квалитет који имамо. Ми нисмо били у групи фаворита за улазак у КЛС, али смо искористили шансу која нам се указала."

Нови изазови су пред тимом Напретка, али страха од њих нема.

"И ове сезоне имамо исту енергију, карактерише нас одличан рад у припремном периоду и надам се да ће се то пренети на КЛС. Ја сам увелико кошаркашки ветеран. Још два играча у КЛС су моје годиште, Бојан Крстовић и Душан Кнежевић. Добро се осећам, желео сам да дођем у клуб са породичном атмосфером, без трзавица, са спортском атмосфером и погодио сам праву средину. Све смо се договарали у једном минуту, знамо једни другима и људске квалитете и пресећан сам овде."

Свежа су нам сећања на Луиса Сколу, вршњака Славише Богавца, који и даље доминира светским паркетима. За ранг који игра, може се без претеривања рећи да има места за поређење ова два играча. Богавац није ветеран који улази са клупе, већ играч са пуном минутажом без обзира на име противника и играч од чије форме зависе резултати тима.

"Стара сам школа, тренери су ме учили правом систему вредности. Спортиста мора да живи квалитетно. Бављење кошарком није само пар сати тренинга дневно, кошарка је начин размишљања. Ја сам главом 24 сата у овом спорту. Ево, од јутрос, у пола шест сам устао и трчао 11 километара, након тога сам са три момка радио индивидуални тренинг, сада мало одмарам, а и сада разговарамо о кошарци. После тога путујем у Алексинац, где ме чека тренинг са екипом. Квалитетно живим. Није кошарка само тренинг, кошарка је колико си посвећен, како се храниш, како одмараш, баланс у свему томе мене одржава. Поседујем спортски инат, моја енергија за доказивањем и са 39 година је велика, али хоћу и из себе да извучем максимум. Долазим први на тренинг, излазим последњи са њега. Пре почетка имам ритуале, истезања, не забушавам на тренингу и то је формула."

Пре неколико година је решио да му кошарка буде животни позив и по окончању каријере. Успешно завршава тренерску школу. Своје знање већ сада преноси млађим генерацијама. А, каже да му је управо тај рад и помогао као искусном играчу.

"Моја срећа је што сам почео да радим у Нибаку. Хтео сам да радим са млађим играчима и када сам тражио адекватан клуб дошао сам у Нибак, где сам са Миланом Јосићем и Миланом Тубићем доста напредовао. Многе ствари нисам знао. Без обзира на моје године, јер када тренер сениора дође каже ти: средња, задња промена, крени, заустави се, скок шут... Пионирска и кадетска кошарка су другачије, тамо се иде корак назад, па још назад, систематски рад. Положај тела, кретња у дриблинг, став, лопта са кука... И те ствари су ми доста значиле и за напредак у овим годинама. Обновио сам неке ствари из дечијег периода и сад ми много користе."

Због радних навика које има дешава се да му није увек пријатно на тренингу са младим играчима.

"Смета ми, наравно, када млади играчи не дају све од себе, али то је дубља прича. Неко забушава јер није кондиционо спреман, неко јер му није интересантна вежба. Кошарка је комплексна и много лепа, а играју је паметни људи. Мора се у сваком тренутку радити 100 одсто са, али и без лопте. Процена је да је на неким позицијама у тиму лопта током меча мање од минут у рукама играча, дакле кретња без лопте је више него важна. То треба тренирати можда и више него са лоптом. А, младим момцима је велики проблем у последње време активност без лопте у рукама. Сад је ствар карактера, морају се сви кошаркашки елементи испоштовати да би се постао комплетан играч. Не могу ја, нити може тренер да помера "на џојстик" младе играче. Паметном играчу је довољно једном, највише пар пута скренути пажњу ако нешто не ради како треба. Е сад, ту је и процес сазревања, нису сви млади играчи исти, потребно је стрпљење."

Пречица за успех не постоји. У озбиљној кошарци мора да се да максимум.

"Радио сам са талентованом децом у Нибаку. Званично је тренинг од 20 до 21 час. Али, ми крећемо у 19.30 у ходнику, вежбе, припрему тела и кад стартује тренинг онда све "пршти". Али, то је већ систем са максимално посвећеним момцима. И у сениорској кошарци је тако, а све што ниси радио добро доћи ће некад на утакмици на наплату. Није исто када играч на тренингу шутне 100 лопти на кош у пуној брзини у условима утакмице или када шутнеш 100 пута у лаганом ритму. Максималан рад није можда формула за успех, али сигурно ствара више шанси да будеш бољи у условима утакмице. Кошарка је динамична, слике се мењају из секунде у секунду и ако не реагујеш брзо и положај тела није добар, не видиш периферно, нећеш моћи да одреагујеш како треба. Враћамо се назад, све то полази од почетка и ако у млађим категоријама ниси радио како треба последице трпиш касније. У Алексинцу имамо младе играче, поседују квалитет, али када радим индивидуално са њима видим доста мана које су понели из млађих категорија."

Календар такмичења и услови у којима се налази српска клупска кошарка имају велики утицај на развој играча.

"Велики је проблем и што клубови не раде преко лета, кошарка трпи. Док сам био млад играч ми нисмо имали паузу, сезона нам се завршавала половином маја, па смо имали само пар дана слободно, а након тога два месеца јаког индивидуалног рада, па смо тек онда правили паузу десетак дана за неки летњи одмор да се тело рехабилитује. Већ смо од почетка августа били поново у тренажном процесу. Клубови су по правилу водили играче на висинске припреме, што је данас привилегија, а даје одличне резултате. Данас клубови једва чекају половину априла да се заврши сезона и смање трошкови. Играчи паузирају, немају програме за рад преко лета и кошарка трпи, не ради се систематски. Наравно, постоје изузеци, али то је везано за индивидуални рад са играчима и ко тако ради биће у предности у односу на остале током сезоне."

Са друге стране, на врхунском нивоу имамо супротне примере - велики број повреда због непостојања разумевања за играче у календарима такмичења.

"Пре шест година сам у румунском Газметану играо Еврочеленџ куп и паралелено домаће првенство. То је изискивало велики број путовања и густ распоред утакмица, отприлике 50-ак у сезони. Видео сам тада колики су то напори за тело, а могу замислити како је играчима који играју за репрезентацију. Они играју у најквалитетнијим лигама на свету велики број утакмица и то под константним притиском и са максималном потрошњом тела, а након тога исто тако настављају у репрезентацији. То сигурно утиче на велики број повреда које се јављају у последњих десетак година."

У својој каријери је постигао озбиљне резултате, био је најбољи тројкаш, али и стрелац домаће лиге у време док је она још увек била наше водеће такмичење. Пут га је одвео у иностранство, па није оставио траг у АБА лиги, али јесте у сјајним тимовима из Пољске и Румуније. Са 35 година је решио да се врати у Србију и био је један од најзаслужнијих за постављање Динамика на кошаркашку мапу Србије, у сезони када је овај клуб ушао у КЛС. Четири године касније у истој улози се налази у Алексинцу и не скрива узбуђење због повратка у највиши ранг такмичења.

"Радујем се КЛС-у, то је нови изазов, без обзира што највише одиграних сезона у каријери имам баш у њој. Али, сад сам правио малу паузу, последњи пут сам играо у дресу Константина пре три сезоне и сада једва чекам да почне. Један степеник више за Алексинац, енергију и вољу имам и желим да се доказујем и даље. За прву годину је незахвално прогнозирати, али гарантујем да ћемо дати максимум."

Алексинац тресе "кошаркашка грозница".

"За мали град је овај успех као улазак у Евролигу. Клуб се стабилизовао, млађе селекције поново раде, све је подигнуто на виши ниво. Прва је година, нови смо у лиги, имамо играчког искуства, тренерског такође, одличан домаћи терен на коме нисмо изгубили меч прошле сезоне. Навијачи нам дају ветар у леђа, ради се о изузетно писменој кошаркашкој публици која по правилу испуни дворану и уживање је играти у таквој атмосфери. За прву годину је план опстанак, све преко тога је супер. Озбиљно смо се припремили, задржали костур екипе, довели неколико проверених појачања и даћемо максимум. Позивам овом приликом све из Алексинца, али и из Ниша и околине да дођу и уживају у кошарци."

За крај неизбежно питање, докле ћемо Славишу Богавца гледати на терену?

"Ја сам искрено у 36. години мислио да је то моја последња сезона, јер сам тада уписао и тренерску школу. Међутим, осећам енергију, тело ми се осећа одлично, сад имам 39 и нисам спреман да дам прогнозу да ли је то још сезона, две... Са једне стране погледам колико је то година и помислим да је доста, али опет имам жељу да играм, добро се осећам и мислим да могу још да помогнем својој екипи."

У времену најдубље кризе у клупској кошарци од када постоје такмичења права је привилегија што још увек имамо прилику да уживо погледамо асове који кошарку држе у "малом прсту". Колико ће још трајати каријера Славише Богавца не знамо, али препоручујемо да не пропустите прилику, ако је будете имали, да бравуре овог кошаркаша погледате и уживо.

Лична карта

  • Име и презиме: Славиша Богавац
  • Датум и место рођења: 10. април 1980. (Краљево, Југославија)
  • Висина: 200 центиметара
  • Позиција: Крило
  • Клубови: Машинац (1993-1997), Слога (1998-2000), Машинац (2000-2003), Ергоном (2003-2005), Здравље (2005/06), Охрид (2006/07), Здравље (2007/08), Ергоном (2008/09), Вроцлав (2009/10), Кошалин (2010/11), Сласк (2011/12), Роса Радом (2012/13), Газметан (2013/14), Никозија (2014/15), Динамик (2015/16), Константин (2016), Напредак Алексинац (2017-)

 

Драган Панајотовић, МВП фото: спортјуга.рс

Коментара: 0


# кошарка интервју Напредак КК Славиша Богавац
@KKNapredakAl @



 

[ Додај коментар ]