Алексиначке вести - новости Алексинац
Претрага
cirilica | latinica

Наши једриличари у Свету

rss

08.07.2009. Зоран Маринковић

Наши једриличари у Свету
Извештај пише Жељко Овука:

НОРДИК ОПЕН,
ПРЕДДВОР, Словенија.
дисциплина параглајдинг - прелет
5.- 11.јул 2009. године.
Док је још трајао Словенија Опен, на неких 40км од Преддвора, где смо
имали наша два представника, екипа од 8 пилота из Србије тражила је
смештај по Преддвору и околини јер већ сутрадан почиње фамозни
Нордик Опен. И прошле године, када је ово такмичење било у
Македонији било нас је много, али ко би рекао да ћемо наставити
традицију и ићи где год се одржава. Има нас више него словенаца...
Елем, нађосмо смештај, пријависмо се у штаб такмичења који је био на
лепом малом језеру одмах поред хотела Бор.
Одмах се видело ко је ко јер око нас смех и лудирање, а око нордијаца
углавном тишина и хладоћа.
Таск 1
Сутрадан, 5.7.09, одредише пристојан задатак од 61км, који је по нашој
процени био касно постављен, јер развој је поодавно кренуо.
Али, шта је ту је, позиционирамо се на старту, и чекамо да се отвори
прозор трке. Стартни цилиндар је на наредном гребену, неких 6км од
старта Крвавец. 130 пилота, спремних за борбу ужурбано се припремају.
Не вртим ништа код старта,
идем равно тамо, видим доста
њих се тамо мучи. Стижем
испред тог гребена налазим
лагану испрекидану термику и
све вртим што ми падне под
глајдер, јер ионако сам мало
рано стигао пред стартни
цилиндар. Мало ниже је и Гуги,
а Влајко је већ на цилиндру и
мораће са групом од 15-ак
пилота да излази из цилиндра
па да поново уђе. Ту је и Рика,
а остале не видим мада су сви ту негде.
Пар секунди сам поранио пролазим цео цилиндар,па се враћам да га
оверим и настављам гребеном јако ниско, процењујући да ће негде
радити. Међутим, све је под дебелом сенком, па и група која је 300м
испред ништа не налази. Бежим напоље ка равници и налазим стуб, узак
и солидан. Пар пилота, међу којима је и Рика и Лабовић ми се
придружују са гребена и заједно стижемо до базе.
Један пилот је био на шуми, пао је, али још не знам ни ко је ни како је
пао. Не видим резерву...
Настављамо трку, сада сам у одличној позицији до друге тачке има још
2км. Међу првих 15 пилота смо Рика и ја, Мартин је око 1-2км иза нас.
Не знам где су остали.
Међутим, ето кише, јављају се разни пилоти да и њима пада киша, и
директор трке, Гашпер Превц, прекида трку. Јбг, безбедност изнад
свега.
Слећем пар минута пре кише, чекам Гугија да слети да га сликам. Ето и
кише, помаже ми индијац Дилип да понесем опрему до хотела Бор.
Сазнајем успут да је пилот на дрвећу Влајко, и већ трчим до Гашпера да
видим како је, и да ли је повређен. Све је ок, рече он решавалци
(спасиоци) су већ кренули по њега.
За то време Влајко седи на 30м високом дрвету, чека помоћ јер нема
шансе да се спусти низ веома глатко дрво плус што је сада и мокро. Ето
и хеликоптера, и који, рачунајући и џип, са 14 спасиоца иде по Влајка.
Они су веома брзо били код њега и спустили га са дрвета, и сви заједно
су дошли у хотел где смо пили и прослављали сретан завршетак приче
која је могла имати и другачији крај.
После констатујемо да је Влајко у жељи да буде међу првима стискао
speed 90% на пар метара од шуме и попио је фронталац који га је бацио
у шуму. Место где је пао је веома високо и неприступачно.
Истовремено на још већем врху гребена пао је или боље речено слетео у
јаком deep stall-u пољски пилот, јер му је глајдер био натопљен кишом
толико до је изгубио летне карактеристике. Успио је сам да скине
глајдер са дрвета и пође на дуг пут до цивилизације.
Када је стигао у штаб такмичења севале су варнице између њега и
Мадса (организатора) јер је сматрао да се трка требала раније
прекинути. После разноразних претњи организатор искључује пољског
пилота са такмичења, уз одобравање и осталих учесника на следећем
брифингу. ично мислим да је трка прекинута на време, али је пољак
претерао, јер ипак ми сами у ваздуху треба да одлучимо шта нам је
радити када почне невреме,а не да чекамо директора трке за мишљење
који је негде тамо на брду или слетишту.
Иначе, Рика и ја смо били у одличној позицији, међу првих 15 пилота,
Мартин и Гуги 1-2км иза нас, тако да верујем да би били добро
позиционирани.
Следећег дана није било летења, иако смо били на старту. Почела је
киша, и кренули смо доле. Влајко је хтео да се спусти глајдером, али сам
га везао за ограду, јер доста је већ направио проблема. ☺
Поподне су Мићко, Влајко и Рика нашли неку лијану поред језера и за
који минут се нормална шетња претворила у Ninja Wariors Level 1 а Гуги
је то све лепо снимао и сликао. Епилог – Мићко (Макото Нагано), у води.
Снимак којег љубоморно чува Гуги, нисмо успели добити чак ни
посредством ЦНН-а уз надокнаду у виду пива и палачнки (Макото се
позвао на нека ауторска права).
Само знам да су ми сузе ишле од смеха када сам гледао снимак.
Јуче се епизода поновила само што је Влајко био тај који се купао.
Иначе, ове игре се организују тек после 5 пива/човеку, јер у нормалним
условима нико ово не би радио. Вода је јако хладна, а и киша је.
Јуче смо цео дан провели у Љубљани, разглеајући је, док су неки били у
БТЦ, највећем тржном центру у Словенији. За то време пљусак је радио
своје, а ноћас је била прва провала облака праћена невероватном
грмљавном.
Било неке наде да би данас могли имати неки кратак поподневни таск,
али јутарња киша нас разуверава у ту могућност.
После два дана „такмичења“ у Србију се вратили Аца и Мартин, имају
људи паметнија посла, тако да је сада овде 5 такмичара и један wind
dummy.
У Крању спазисмо, на
опште изненађење
„Правда за Уроша“
--

Коментара: 0


# параглајдинг ко је ко
@



 

[ Додај коментар ]