Самоодрживо домаћинство 2. део - енергетска независност

Пасивно- соларно грејање и хлађење

За самоодрживу кућу се може рећи да, пре свега, користи систем термичке масе, па тек онда соларни. А како би се соларна енергија искористила, потребно је правилно оријентисати кућу како би њени зидови били максимално осунчани.

Оваква кућа може бити полу укопане конструкције, јер је температура доста стабилнија унутар земље него тик изнад ње. Она је направљена тако да интерактује са ова два извора температуре, јер користи земљу за хлађење и стабилизовање температуре унутар куће уколико је правилно пројектована. Материјали који окружују унутрашње просторе оваквих кућа морају бити густи и масивни да би сачували температуре. Оваква кућа ради као "батерија" за чување температуре.

Грејање

Сунце загрева масу, маса чува топлоту, а изолација је спречава да изађе. Што је више масе, то је већи капацитет чувања топлоте. Када сунчевих зрака има мање, сачувана топлота се емитује у простор, јер топлота путује у правцу хладноће.

Уколико се кућа окрене према југу где су постављени велики прозори или светларник, кроз осунчани под се може спровести топлота тако да "пуни" масивне зидове на северу, који током ноћи пуштају топлоту унутар просторија.

Хлађење

Ако је потребно хлађење, може се искористити хладнија температура земље или блокирати приступ сунцу. Хладнија маса земље ради у симбиози са масом куће, она се апсорбује у маси и "тече" у унутрашњи простор за живљење. Уколико је потребно расхладити простор, укида се приступ сунчевим зрацима и примењује природно циркулисање ваздуха. Термичка маса коезистира са масом земље и чини једну својеврсну батерију за прикупљање потребне температуре.

Правилном оријентацијом оваква кућа оптимално искоришћава кретање сунца и користи ову инсолацију за процесе грејања, стварања електричне енергије и производњу хране унутар ње саме. Уколико се за припрему хране користе зидани (земљом или другим материјалима) шпорети и рерне који штеде гориво, ова енергија се такође може усмерити како би се загревао унутрашњи простор.  Због овог начина интеракције између сунца и земље, самоодржив дом користи мало или нимало фосилних горива да би одржао пријатну температуру у било којим климатским условима. Овај систем се стога показује као најбољи у терминима економске и енергетске ефикасности.

Соларна и еолска енергија

У самоодрживим домаћинствима електричну енергију производе фотонапонски и еолски (енергија ветра) системи, а све је већи број нових технологија за производњу струје чије су цене све прихватљивије. Енергија се чува у батеријама, а из њих се користи за све елементе домаћинства (веш машине, рачунаре, кухињске апарате, усисиваче и др.). Овакве куће свакако умањују  коришћење стандардних извора енергије.

Вода: са неба, чиста и спремна за коришћење

Ове куће сакупљају воду из атмосфере (киша и снег) и користе је четири пута за свеукупне потребе у идеалном систему. Вода са крова се сакупља и кроз пречишћиваче од муља доводи у цистерне. Оне су лоциране изнад куће и укопане ради заштите од сунца. Из цистерне се природним падом вода доводи у организациони модул за воду пумпом, где се налази филтер за пречишћавање. Пумпа гура воду у посуду за притисак да би обезбедила довољан притисак за коришћење. Филтери чисте воду да би била подесна за конзумирање и као техничка. Тада се вода користи или загрева соларним грејачима (или уз помоћ природног гаса, уколико има потребе). Искоришћена вода одлази на пречишћавање кроз унутрашње ботаничке ћелије у стакленику. Та вода се користи за испирање ЊЦ шоље, након чега одлази у септички танкер у коме се поново пречишћава и користи за спољне ботаничке ћелије.

Овај систем, дакле, представља сакупљање воде, њен даљи третман, поновно коришћење и третирање отпадних вода. Уколико је систем добро урађен, чак и у пределима са малим количинама падавина није потребан било који други извор воде да би кућа била самоодржива. Редукција потрошње воде врши се коришћењем сиве воде за ЊЦ шољу, ниско проточним тушевима, машинама са малим потребама за водом, ручним прањем суђа. Уколико је хемија која се користи за прање и одржавање хигијене биоразградива (органска), ове куће такође могу имати мале ботаничке јединице са биљкама које служе пречишћавању воде. Самоодрживо домаћинство не испушта канализациону воду под земљу, нити му је потребно екстерно пражњење. Сва вода која се сакупи се и искористи. Сам систем могуће је саставити једноставно. Овде треба поменути да самоодрживост подразумева компостне тоалете који претварају људске фекалије у безбедни компост кроз грејање, дезинфекцију и дехидрацију.

Овакав систем не загађује подземне воде и решава све већи проблем недостатка чистих вода. Који год сценарио да се буде одигравао у будућности, недостатак воде је такође присутан, а ово је сигуран начин да се он умањи. Ово је просто прилагођавање тј. адаптирање на постојећа догађања.

Производња хране

У склопу самоодрживог еколошки оправданог домаћинства налазе се јединице за производњу хране. Ове ботаничке ћелије се  могу направити  у стакленику који је јужна фасада куће. Ћелије имају вишеструку намену - оне обезбеђују храну, дају кисеоник и пречишћавају воду.

Ван самоодрживе јединице могуће је ђубрити башту из компостних канализационих јама.

Самоодрживи домови граде се у складу са принципима пермакултуре која подразумева пројектовање дома и окућнице у складу са природом у којој се гради објекат, користећи њене ресурсе кроз правилно лоцирање градње и садње у датом рељефу. Пермакултура представља још један од значајних система у дизајну самоодрживих људских насеобина. Она се бави знањима како произвести потребне залихе хране, симулирајући процесе природе.

Пермакултура је такође и скуп знања о дизајнирању одрживих људских заједница. Настала је као спој старих традицијских техника обогаћених новим знањима и технологијом из мноштва знања и људског деловања, попут архитектуре, градитељства, пољопривреде и шумарства, хемије, биологије, социологије, урбанизма, екологије, економије, енергетике, рационалног коришћења вода и отпада итд. Пермакултурни принципи подразумевају органску производњу хране.

Пермакултура узима у обзир локалну културу, климу, локалне узорке и навике, те нуди базично знање о  посматрању специфичности крајолика, климе, земље, флоре и фауне, инсолације и воде те их уврштава у јединствени дизајн прилагођен одређеном кориснику или корисницима.

Пермакултурни дизајн базира се на основним принципима - брига за људе, брига за планету и праведна расподела ресурса.

Аутор чланка:  дипл. инг. арх. Кристина Кљајић Инаурум

Видео прилог Кућа од сламе у Краљеву 

Драган Катанић из (града) Краљева пројектовао и гради еколошку кућу од сламе - извештај Краљевачке телевизије (КаТВ)