Алексиначке вести - новости Алексинац
Претрага
cirilica | latinica

Значај уљних шкриљаца за грађане Алексинца и суседних општина Ражањ и Сокобања

rss

09.03.2010. Радисав Насковић

Већ више година, а нарочито пред локалне изборе, тема нафних шкриљаца код политичких (првака) лајка постаје актуелна и велика неупошљеност грађана Алексинца и околине била би решена, активирањем експлатације шкриљаца.

Значај уљних шкриљаца за грађане Алексинца и суседних општина Ражањ и Сокобања

Последњих месеци прошле године са овом темом отишло се и даље. Неки наши дневни листови донели су чланке процене појединих водећих људи при министарству енергетике, да резерве шкриљаца у Алексинцу подмирују потребе Републике Србије за наредних 50 година у нафти, а наводно можда претекне и за извоз.И сада би добро дошла она узречица... “од дрвета не виде шуму “ и питање: Колика је цена за грађане опшине Алексинац, Ражањ и еколошке општине Сокобања?Добијање нафте из уљних шкриљаца представља најпрљавију и најскупљу технологију добијања, нафте из седиментних стена или битуминозног песка са степеном искоришћености од 20% - 40%.

Површински копови допринели би потпуном загађењу повшинских и подземних вода, а такође, и атмосферских. Уз саме копове река Моравица, на стотинак метара фабрика питке воде са отвореним базенима. Бресје фабрика за снабдевање водом налази се само на 10км, од вештачке акумулације Бован од будућих површинских копова.

Прерађена вода из технолошког процеса, била би пуна канцерогених и токсичних материја те катрана (само један литар уља може да загади 1милион литара воде).“Производња 125000 барела нафте од седиментних стена или битуминозног песка дневно створи 15 000 000м² токсичног отпада и искористи милиарде литара воде годишње.

Седиментне стене на 460°Ц естрахују кероген. Троши се огромна количина воде и доводи до ослобађања полутаната у ваздуху, води и земљишту. “

Угроженост плодног земљишта површинском експлатацијом уљних шкриљаца ништа не би било мања од воде. Почев од истраживања, градње одговарајуће инфратруктуре, фаза експлатације, одлагање токсичне шљаке и јаловине, транспорт.Плодно земљиште деградацијом и исцрпљивањем те одлагањем канцерогене јаловине, трајно би било елиминисано из примарне функције- производње хране.

И тако би либерални профит уз ријалити емисије, кладионице и игре на срећу, “наградио“ грађане ове три општине Алексинца, Сокобања и Ражањ (а и много шире), да кроз 50 година(ни један људски век), уместо зелених шума Јастрепца и Озрена, гледају пешчане дине са по којим кактусом(а Србија је ових дана сврстана у 20 најзеленијих држава у свету).

Случајно или не, или смо заборавили, Америка и Русија контролишу тржиште нафте са својим сарадницима, и светске залихе нафте изгледају овако:

Од укупне количине нафте 4 трилиона барела, утрошено је тек 456 мил.Барела(предвиђања са исправком од прошле године кажу да ће нафте бити далеко више од потребних количина за10 година)


Велике залихе нафте су у Каспинском мору, Аљасци, Северном мору док се у Канади налазе налазишта битуминозног песка(шкриљци) са 270млд м².

Налазишта нафте у свету

Саудиска Арабија25%
Ирак10.7%
УАЕ9.3%
Кувајт9.2%
Иран8.6%
Венецуела7.4%
Русија5.7%
САД2.9%
Либија2.3%
Нигерија2.3%
Други16.1%

 

 

Са питком водом ситуција је још озбиљнија. Нема је довољно на земљи и сваке године умре 25000 људи због недостатка воде за пиће или због конзумирања загађене воде

 

Залихе воде на земљи
Слана вода97.3%
Вода под ледом77%
Подземне воде22.4%
Површинске слатке0.36%

 

За коришћење остаје само 1% воде од чега је пола већ загађено.

Уместо да воду из Моравице чије је извориште само 30км од Алексинца, флаширамо и снабдевамо угрожена подручја, а водом из акумулације Бован наводњавамо плодна поља од подножја Буковика, моравске котлине до подножју Јастрепца, идејни леваци доводе у питање опстанак свега овога.

Уназад тридесетак година алексиначки сељаци сваки по на особ, извозили су и по неколико тона паприке, железницом за Немачку( а и данас ово тржиште снабдева се лековитим биљем и поврећем, за израду зачина).

Производња биохране представља велику извозну шансу за ове три општине, почев од искуства људи, квалитета земљишта, присутности воде, до идеалних климатских услова за развој.

Уместо да се заговара градња хидроцентрале на акумулацији Бован и тежи развоју и коришћењу алтернативних извора енергије: снагу ветровитих дана у околини Ражња и моравске котлине, енергију сунца за грејање стакленика цвећара и поврћа , лош избор идеја доводи нас до трајног уништења ових добара .

У Алексинцу је Прехранбени индустријски конбинат (ПИК) чији земљишни максимум био већи од ПКБ-а, али још увек не може да крене са радом. Свака трансфомација власничког односа до сада је била, неуспешта. И ако овај гигант, поседује велике обрадиве површине најквалитетније земље, засаде воћа и винове лозе, хладњачу , сушару воћа и поврћа и потребну инфраструктуру.

У ПИК-у су некада загрепчани прерађивали своју “Веду80 “ а ПИК-ово грожђе складирано је у словенским винарама.

И тако, уместо да немачким грађанима, јапанцима и осталима понудимо здраву храну , питку воду, одмор и опоравак у нашој средини, ми чекамо потврду и новац за експлатацију уљних шкриљаца.

И као на почетку, “од дрвета не видимо шуму“.

То што је под земљом, већ смо имали прилике да видимо и добро упамтимо- рудник мрког угља . Који је након неколико рударских несрећа (а најтрагичнија 1989.године са 90 пострадалих рудара) и затворен. Кажу да се даљња експлатација није исплатила тако да конзервирање добара: копова, високог чела, и механизације није обављено. Са активирањем идеје надземне експлатације уљних шкриљаца, бојим се да потомцима настрадалих рудара прети потпуно нестајање.

И свему овоме још и придодамо негативни прираштај становништва, на чему нам указује чланак у Вечерњим Новостима од 11.јула 2006.године под насловом: “ Нестао читав град“, “ У последње две и по деценије у општини Алексинац мање готово 10000 житеља“, самоуништење је на прагу.

Зато предлажем локалној самоуправи општине Алексинац, Ражањ и Сокобања организовање референдума грађана о (не)експлатацији уљних шкриљаца."

...зато узмите своју земљу на дланове и не испуштајте је никада и ни за шта из својих руку, јер сте са том грудом земље у руци народ, а без те груде, празних шака, само скитнице међу народима. “

(Завештање Стефана Немање)

Коментара: 0


# Алексинац екологија Бован Сокобања Бресје енергетика уљни шкриљци Ражањ Игре на срећу експлоатација подземне воде
@



 

[ Додај коментар ]