Novi dom za decu iz Kuline

Kampanja "Zovem se Anđela", ne samo da je šokirala javnost 2001. godine, već je i naterala nadležne da reše problem boravka dece sa smetnjama u razvoju ne samo u Kulini već i u drugim ustanovama tog tipa u Srbiji.

Deo mališana, koji su godinama živeli su u domu u Kulini, daleko od očiju javnosti, sada su u beogradskom domu u Zvečanskoj 7. Bolji uslovi života i danonoćna briga i nega stručnjaka daju rezultate.

"Rad sa njima organizovali smo kao i rad sa svom drugom decom, s tim što smo insistirali da što veći broj odraslih bude uključen u podršku deci, kako bismo dostigli optimalni cilj. To je individualni pristup uz puno uvažavanje specifičnosti svakog pojedinačanog deteta", kaže Mila Vuković Jovanović iz Radne jedinica za smeštaj uz intenzivnu podršku deci.

Iz Kuline je u Zvečansku stiglo pedesetak mališana sa najtežom smetnjama u razvoju. Ustanova, koja je do tada bila dom za decu bez roditeljskog staranja od rođenja do tri godine života, morala je da se prilagodi novonastalim okolnostima.

"Ovde su sad ušla deca i adolescenti koji imaju probleme i značajno izražene smetnje, drugačije potrebe, tako da je bilo potrebno pripremiti sve one uslove koji su neophodni da možemo da tretiramo sve probleme koje ta deca sa sobom nose", kaže Zoran Milačić, direktor Centra za zaštitu odojčadi, dece i omladine u Zvečanskoj 7.

U ustanovama socijalne zaštite ima još 690 dece sa smetnjama u razvoju. U nekim od tih ustanova, kažu u resornom ministarstvu, još ima problema.

Državna sekretarka u Ministarstvu rada i socijalne politike Brankica Janković objašanjava da u narednom periodu treba uraditi više na poboljšanju uslova.

"U pojedinim ustanovama stanje u kojima korisnici borave, odnosno deca, nije na zadovoljavajućem nivou. To se posebno odnosi na dom u Vetreniku i u Stavnici i u centru za autizam. U Beogradu planiramo da u dogovoru sa lokalnom samoupravom radimo na poboljšanju uslova", kaže Brankica Janković.

Judita Rajhenberg iz UNICEF-a napominje da će u narednom periodu prioritet biti jačanje kapaciteta zaposlenih, obuka zaposleni, ulaganja u opremu.

Ono o čemu se posvećivalo manje pažnje je saradnja sa nadležnim ministrastvima, kaže Judita Rajhenberg i smatra da treba više podrške da bi se postojeći planovi, koji su odlični, ostvarili.

"Mislim da je put zacrtan, dobar, ima ciljeve, nema skretanja i ne smemo sad posustati i treba napred i sa intenzitetom i kad dođu kritike, one nam mogu dati poriv, poticaj da ne zaboravimo da nismo završili posao", kaže Rajhenbergova.

Po izlasku iz domova za decu sa smetnjama u razvoju, neka deca nastavljaju život u malim domskim zajednicama, kakve trenutno postoje u Nišu, Aleksincu i Negotinu. Još dve domske zajednice uskoro se osnivaju u Beogradu i u Banji Koviljači. Cilj je da žive u uslovima najsličnijim porodici, uz podršku stručnjaka i da se kroz školovanje uključe u život zajednice.