U fudbalu pedeset godina: Doktor Strahinja Manojlović proslavio jubilejU fudbalu pedeset godina: Doktor Strahinja Manojlović proslavio jubilej
Pretraga
cirilica | latinica

U fudbalu pedeset godina: Doktor Strahinja Manojlović proslavio jubilej

rss

23.04.2018

Daleke 1968. godine gimnazijalac - kadet Strahinja Manojlović iz Žitkovca odigrao je prvu prvenstvenu utakmicu za seniorski tim Morave iz Žitkovca protiv Mladosti iz Gabrovca.

U fudbalu pedeset godina: Doktor Strahinja Manojlović proslavio jubilej

Strahinja Manojlović rođen 1.12.1951. u Aleksincu, osnovnu školu „Vuk Karadžić” završio je u Žitkovcu 1966, gimnaziju u Aleksincu 1970, medicinski fakultet u Skoplju 1976, a ginekologiju GAK Beograd 1983. godine. Radni vek proveo je u DZ Pecka kod Valjeva 15 godina, a 25 godina u DZ Gadžin Han.

Sada je u penziji, ali je i dalje u fudbalu kao lekar ŽFK Radnički 2012 i dopisnik Sportskog Žurnala.

- Živeo sam u ulici Mome Popovića u Žitkovcu koja je bila puna dece, igrali smo sve igre tog vremena ali najviše fudbal. Igrali smo „krpenjačom”, gumenom loptom a kasnije i kožnim fudbalom. Svake godine putovao sam u Pecku, očevo rodno mesto, na odmor. Po povratku u Beograd sam tražio od oca da kupi gumenu loptu i sa velikom radošću smo igrali u našoj ulici. Kada sam pošao u osnovnu školu, učitelj Mile Vojinović vodio nas je svaki dan na igralište FK Morave koje je bilo blizu škole. Dečaci su igrali fudbal a devojčice između dve vatre. Od petog razreda smo imali profesora koji nas je učio fudbalu. Kada sam završio osmi razred, Morava je oformila pionirski tim koji je brojao više od 20 igrača među kojima su bili drugovi iz ulice i škole - rekao je Strahinja.

- Počeo sam kao pionir a utakmice smo igrali sa vršnjacima iz Aleksinca, Aleksinačkih rudnika, Sokobanje i Niša. Bio sam redovan na treninzima i utakmicama. Tako sam 1968. godine registrovan za seniora jer sam napunio 16 godina. U septembru 1968. sam odigrao i prvu prvenstvenu utakmicu i bio standardan igrač odbrane sledeće tri dgodine do kraja gimnazije. Prvi trener mi je bio Branislav Stojiljković - Bibac, i Branko Živadinović - Kuke, profesor u OŠ. Oni su bili prvi učitelji i od njih sam naučio prve korake, tehniku i taktiku u fudbalu. U toku tih godina osvojili smo opštinski kup Aleksinca i borili se za ulazak u Nišku zonu. Kada sam otišao na studije medicine u Skoplje 1970. priključio sam se FK Metalurgu, članu druge lige SFRJ, ali zbog obaveza na fakultetu nisam mogao da treniram, tako da sam pauzirao do 1976. kada sam diplomirao. Sledeću sezonu sam igrao za Moravu a zatim otišao na odsluženje vojnog roka na VMA u Beogradu - izjavio je Manojlović.

Posle vojske 1978. dolazi da radi u rodno mesto oca Alimpija u Pecku kod Valjeva a specijalista ginekologije postaje 1983. godine.

- Zbog obaveza na poslu i specijalizacije nisam bio u fudbalu sve do 1984. godine kada se u opštini Osečina osnovala opštinska liga sa deset klubova. U Domu Zdravlja radila su dva mlada tehničara koji su oformili klub iz sela Konjic i želeli su da im budem trener što sam i prihvatio. Posle godinu dana, klub nije imao iskusnog odbrambenog igrača tako da sam se aktivirao kao igrač. Posle pauze od 10 godina, zaigrao sam u 35. godini i odigrao jednu sezonu. Vratio sam se trenerskom poslu a u međuvremenu sam položio za sudiju i dve godine sudio u valjevskom okrugu - ističe Strahinja.

Posle 15 godina rada u Peckoj, 1991. prelazi u Niš zbog školovanja dece i zapošljava se u DZ Gadžin Han i nastavlja rad u fudbalu.

- U Moravi sam bio lekar a 1998. godine smo se plasirali u Nišku zonu i morali smo da imamo pionirsku selekciju. Oformio sam pionirski tim i bio trener dve godine, a kasnije su šestorica iz tog tima postali prvotimci. Klub je 2000. godine ostao bez uprave tako da sam prihvatio da postanem predsednik i spasio ga od gašenja. Sledeće godine sam postao lekar Omladinske škole FK Radnički i Niša, kada je predsednik bio Dragan Pantelić, i tada smo osvojili srebrnu medalju u Novom Sadu. Radio sam tri godine a kasnije sam bio lekar u nekoliko zonaških timova, kao i u Zaplanjcu kada je oformljen u Gadžinom Hanu. Od 2003. godine sam dopisnik Sportskog Žurnala za fudbal i odbojku - zaključio je Strahinja.

Njegovim fudbalskim stopama kreću i njegovi unuci Mladen (pionir 2003) i Mihajlo (Ciciban 2007) koji igraju za Moravu, a trener im je otac Saša Smiljković koji je takođe bio igrač Morave, a sada je trener ŠF Morava.

- Od malena deda nam je kupovao fudbal i sa nama zajedno igrao. Pokazivao nam je osnovne poteze. Od 2013. godine otac Saša nas trenira kada je oformljena ŠF Morava i igramo u Niškoj ligi. Deda je naš verni pratilac i posmatrač utakmica i daje nam savete iz svog bogatog fudbalskog iskustva - rekao je unuk Mladen Smiljković.

Komentara: 0


# fudbal Strahinja Manojlović
@




[ Dodaj komentar ]