Nemački izviđački avion “Roda“ MADE IN Srbija

KADA se pomenu salaši, prvo se pomisli na čilaše, čeze i đermove, more kukuruza ili ustalasanu pšenicu. Na salašu Nestora Slepčeva, nedaleko od Čeneja, pored Novog Sada, ima istina i toga. Čeze stoje ispred senika, lipicaneri ržu iz štale, ali iza njih su - hangar i pista. A u hangaru gazda Nestor pravi ni manje ni više nego - avione!
Istina je! U malom hangaru, na salašu, u spokoju ravnice, proizvodi se jedini avion na kome može da stoji „made in Serbia“. Ne proizvodi ih se mnogo, a avion i nije poslednja reč tehnike, ali, 147 „mašina“ gazda Nestora do sada je doletelo u 37 zemalja.
Sve je počelo gotovo slučajno. Ovaj graditelj aviona oduvek je bio zaljubljenik u avijaciju. Rođen u Vrbasu, u Australiji je živeo 32 godine i tamo je napravio prvi avion. Pre četiri godine se vratio u Srbiju.
- Sedamdsetih godina sam pravio modele aviona sa radio - kontrolom i motorima sa unutrašnjim sagorevanjem - priča Slepčev. - Kada sam napravio model „lankastera“ od šest metara, težak 80 kilograma, veran originalu, kolege su mi više u šali predložile da napravim i pravi avion.
Tako se hobi pretvorio u posao. Slepčeva je privukao avion „roda“, nemački izviđač, nastao još 1936. godine. Ovaj relativno mali avion, imao je za to doba ali i za današnje vreme, neverovatne osobine. Mogao je da poleti i sleti na kratku pistu i mogao je da se u vazduhu kreće jako sporo.
„Rode“ su, podseća Slepčev, iako su imali i svoje izviđačke avione, koristili i saveznici, Amerikanci, Britanci i Rusi. Kažu da je ovakav avion na raspolaganju imao svaki nemački general.
Prvu „rodu“, Slepčev je napravio 1979. godine. Pošto nije imao originalne planove, koristio se modelarskom metodom. Originalnu „rodu“ umanjio je za trećinu. Sam je konstruisao „šasiju“ od čeličnih

cevi, koju „oblači“ u platno i lim. Proizveo je avion koji je, u zavisnosti od verzije, a zasada ih ima četiri, težak oko 300 kilograma. Pokreće ga motor od 100 konja, a poleće i sleće na pistu od 25 metara. Cena mu je, u zavisnosti od modela i opreme, od 20.000 do 40.000 dolara, a u planu su i nove verzije.
Kupaca je bilo dosta, pa je, sa ekipom, u Australiji, proizvodio jedan i po avion mesečno. Sada, u Čeneju, usporio je ritam. Pravi jedan avion za oko dva meseca.
- Iako sam iz Vrbasa, odabrao sam Čenej, jer ga još iz detinjstva pamtim kao centar avijacije - kaže Slepčev. - Kupio sam salaš nedaleko od aerodroma i na njemu sastavio dve ljubavi - avione i konje. Uz avione, počeo sam da pravim i čeze, a čisto da vidim mogu li, napravio sam i neobične čeze, koje vuku četiri konja, kakve smo upoznali u filmu „Ben Hur“.
Sve avione kupcima u Evropi, Slepčev sam isporučuje. Preko mora, u Ameriku i Australiju, šalje ih brodom. Prati ih i sklapa na licu mesta. Jedan od aviona, stigao je i do Kine...
Hangar je i dalje „zakrčen“ kosturima aviona na kojima se radi. Priprema se i jedan specijalni model, za padobrance, koji bi se brzo penjao...
Mnogima je samo nebo granica. Za Nestora Slepčeva, graditelja aviona sa salaša, ovo pravilo ne važi...

ZA SVETSKOG ŠAMPIONA
JEDAN od aviona koje pravi Slepčev, kupio je i Kirbi Čembliz, Amerikanac, svetski pravak u trkama aviona „Red Bul rejs“, i kapetan “boinga 737“. Posle trke ovog šampionata, koja je održana u Budimpešti, navratio je do Čeneja.
- Planirao sam da kupim originalnu „rodu“, ali sam odustao kad su mi napomenuli koliko bih posla imao oko aviona - oldtajmera - kaže Čembliz. - Ubrzo sam čuo za Slepčeva i kupio njegov avion i oduševljen sam karakteristikama ove „rode“.

 

 

Nemanja Subotić