Da li je ovo bilo buđenje koje je Srbiji trebalo? Šira slika nakon promašenog Mundijala

Na kladionice.tv pažljivo pratimo svaki detalj i analiziramo kako su se stvari odvijale tokom Svetskog prvenstva, šta je pošlo po zlu i gde su glavni problemi. Usmeravamo pogled dalje, ka neophodnim promenama i lekcijama koje treba izvući da bi se stvorila ozbiljna i konkurentna ekipa, spremna za nove izazove. U ovom tekstu donosimo širu sliku, sagledavajući ne samo rezultate, već i dublju strukturu i budućnost našeg fudbalsko tima.

Rezultati kvalifikacija za Mundijal 2026

Srbija je kvalifikacije za Svetsko prvenstvo 2026. završila na trećem mestu u K grupi sa ukupno 13 bodova. Presudan trenutak bio je poraz od Albanije 0:1 u Leskovcu, nakon kojeg su šanse za drugo mesto i plej-of praktično nestale. Tokom ciklusa, reprezentacija je imala previše poraza protiv direktnih rivala, uključujući Englesku i Albaniju, što je jasno ukazalo na nedostatak stabilnosti i probleme u igri koji su se provlačili kroz sve kvalifikacije.

Iako je početak obećavao i postojao realan optimizam, završnica je otkrila manjak kontinuiteta, taktičke jasnoće i širine u sastavu. Ovakav ishod otvara ozbiljna pitanja o daljem razvoju tima i nužnim promenama kako bi se izbegla ponavljanja sličnih razočaranja u narednim ciklusima.

Kritike selektoru Draganu Stojkoviću Piksiju

Dragan Stojković Piksi suočio se sa snažnim pritiscima tokom kvalifikacija za Mundijal 2026, koji su kulminirali posle poraza od Albanije 0:1 u Leskovcu. Tada je preuzeo ličnu odgovornost za neuspeh i prvi put otvoreno nagovestio mogućnost odlaska. Tokom celog ciklusa bio je kritikovan zbog nejasnih taktičkih rešenja i lošeg balansa između napada i odbrane, što je posebno došlo do izražaja u teškom porazu od Engleske 0:5 na Marakani. Uz to, povremeno neefikasne izmene i slab utisak o kontroli svlačionice dodatno su narušili poverenje navijača i stručne javnosti.

Piksi je na pritiske često reagovao emotivno, oštro odgovarajući kritičarima i medijima, što je dodatno pojačalo tenzije oko reprezentacije. Serija loših rezultata i opšti pad atmosfere doveli su do prekida saradnje sredinom oktobra 2025. Na mesto selektora potom je došao Veljko Paunović, označivši početak nove faze za nacionalni tim.

Iako smena donosi nadu u svež pristup i jasniju strukturu, ostaje otvoreno pitanje dubljih sistemskih problema u srpskom fudbalu i koliko će vremena biti potrebno da se oni zaista reše.

Strukturalni problemi FSS-a

Sistem koji nema jasne kriterijume selekcije, plan razvoja mladih i dugoročne ciljeve teško može da iznedri stabilan vrhunski rezultat, neuspeh u kvalifikacijama samo je posledica većeg problema. Godinama se u okviru FSS-a smenjuju rukovodioci, pravila i prioriteti, dok nedostaje jedinstvena strategija koja bi povezala omladinske selekcije, domaće klubove i A reprezentaciju u logičnu, održivu celinu.

Komunikacija unutar saveza često je neusklađena, a odluke deluju reaktivno umesto planski: selektori se menjaju posle negativnih ciklusa, igrači ulaze i izlaze iz reprezentacije bez jasnih kriterijuma, a infrastrukturni projekti i razvoj trenera ostaju u drugom planu. Sve to stvara atmosferu nestabilnosti u kojoj je teško izgraditi identitet i prepoznatljiv model igre.

Da bi reprezentacija napredovala, FSS mora da definiše dugoročne smernice, od jasnih pravila selekcije i stručnog rada, do razvoja mladih i stvaranja okruženja koje podržava kontinuitet, a ne improvizaciju. Ovo je trenutak kada se moraju postaviti temelji, kako bi tim konačno imao uslove da raste, umesto da se ciklično vraća na početak.

Problemi u razvoju talenata

Srbija ima evidentne talente u omladinskim selekcijama, međutim, tranzicija iz omladinskog u seniorski fudbal i dalje predstavlja najslabiju kariku sistema. Mnogi mladi igrači, poput onih iz liste CIES-a gde Srbija ima petoricu među 100 najboljih tinejdžera, gube prilike zbog prevelikog broja stranaca u Superligi i nedostatka razvojnih liga koje bi obezbedile kontinuirane minute. Statistike pokazuju da igrači do 21 godine dobijaju minute u Srbiji više nego u mnogim evropskim ligama, ali bez pravog prelaska u prve timove, oni stagniraju ili odlaze u niže lige.​

Problemi nastaju od loše infrastrukture omladinskih akademija, gde nedostaje individualizovani razvoj preko video analitike i podataka, kao što rade Partizan i Zvezda. Posledica je slaba regeneracija reprezentacije, sa samo povremenim uspesima poput Andrije Maksimovića ili Jove Miloševića. U rubrici Tipovi za danas osim fudbalskih predikcija kroz tekstove pratimo i kako se ovi mladi talenti odražavaju na mečeve Superlige, poput današnjih derbija gde Zemun i Mačva bore za vrh tabele. Reforme, poput predloga za razvojnu Prvu ligu bez stranaca, mogu promeniti ovo, ali zahtevaju hitne investicije u skauting i trening programe

Uloga klubova u razvoju igrača: gde pucaju temelji?

Iako reprezentacija najviše trpi posledice loše tranzicije mladih igrača, ključ problema leži u klubovima. Van Zvezde i Partizana, vrlo malo superligaša poseduje jasne razvojne programe, detaljno isplanirane putanje napretka ili stabilan stručni kadar koji bi mogao da gradi igrače dugoročno. Umesto toga većina klubova funkcioniše u kratkim ciklusima, treneri se često smenjuju, prioritet su brzi rezultati, a talenti se guraju u prvi tim samo kada nema drugih opcija.

Dodatni problem predstavlja prevelika zavisnost od stranaca, koji zauzimaju mesta mladim domaćim fudbalerima. Iako transferi iz inostranstva mogu doneti kvalitet, mnogi klubovi popunjavaju ekipe igračima sumnjivog nivoa, što dodatno blokira razvoj lokalnih talenata. Uz to, nedostatak B timova i razvojnih liga znači da mladi fudbaler u Srbiji nema gde da igra ako nije standardan, zato se mnogi izgube između kadetskog i seniorskog fudbala.

Ovaj model stvara začarani krug: klubovi ne razvijaju dovoljno kvalitetnih igrača, a reprezentacija ostaje sa suženom bazom kandidata. Bez stabilne infrastrukture, analitičkog pristupa i stručnog kadra posvećenog radu sa igračima u najosetljivijem periodu karijere, Srbija teško može očekivati kontinuitet u proizvodnji vrhunskih fudbalera.