Deset svetskih zagonetki za koje ni naučnici nemaju ključ

Pogledajte nakratko kroz ključaonicu vrata, iza kojih se skrivaju neke od tih misterija.

Budistički „stub“ u Mjanmaru sklon padu, ali ne pada

 Ovaj „stub“  - budistička verska arhitektonska građevina,  visine oko 7 metara - stoji na velikom okrulglom kamenu, koji se nalazi na vrhu planine.

Misterija kamena je u tome, što on stoji na padini bez vidljivog pričvršćivanja i veoma loše naleže na osnovu. Ovo je lako proveriti u praksi: kamen se zaljulja jednim dodirom. Kažu da se ispod njegove osnove može provući konopac.

Postoji samo jedno pitanje: kako se drži, zašto ne pada?
 

Džulsrudova kolekcija sa 37.000 jedinstvenih predmeta

OVU kolekciju Valdemar Džulsrud počeo je da prikuplja 1944. godine, vršeći temeljna iskopavanja. U ovom trenutku njegova se kolekciji sastoji od 37 hiljada predmeta!

Neverovatno je, ali u njoj ne postoji ni jedna kopija, a 2.500 su -  figure dinosaurusa.

Njihove različite vrste izazivaju pravo čuđenje. U njoj su i poznate vrsta, ali i takve, koje savremena nauka ne može identifikovati. Na primer, krilati dinosaurusi, zmajevi.

Apsolutno je nejasno ko je mogao da izradi sve te figure, a jasno je jedino to da mi veoma malo znamo o tim životinjama koje su nekada naseljavale našu planetu.
 

Abidoski hijeroglifi sa helikopterima, avionima i tenkovima

Na jednoj od greda Abidoskog hrama, naučnici su još u XIX veku  pronašli čudne natpise koje nisu uspeli da odgonetnu. Ali, sa pojavom novog veka egiptolozi su po drugi put bacili pogled na njih.

Ispostavilo se da su tamo urezane slike moderne vojne opreme: helikoptera, aviona i tenkova!

Kako je to moguće, do i do danas ostaje misterija.

Neki egiptolozi veruju da su ovi čudni hijeroglifi stvoreni slučajno, prekalpanjem jednih znakova preko drugih.
 

Dolina džinovskih krčaga u Laosu teških i do šest tona

Na nadmorskoj visini od oko 1000 metara, na vrhovima jednog brda, rasute su ogromne posude, od kojih najveća teži 6 tona.

Napravljene su od kamena kakav se ne može naći na tom području.

O samim posudama se malo zna. Niko ne zna, odakle i kako su tu dospele.
Neki naučnici veruju da je narod koji je u drevnim vremenima naseljavao te krajeve u njima čuvao pirinač ili vino.

Sve verzije su prilično problematične. Nesumnjivo je samo jedno: starost džinovskog kamenja  je - najmanje 2500-3000 godina.

„Biblioteka“ peruanskog crnog kamenja

PRVI pomen crnog kamenja sa crtežima čudnih životinja u Ikeu potiče iz XVI vek.

Kolekciju je prikupio doktor Havijer Kabrera tokom 40 godina.

To je svojevrsna „biblioteka” sa velikim količinom kamenja na kojima su crteži svakodnevnih tema, zvezda, instrumenata za proučavanje kosmosa, letelica, hirurških operacija, mape Zemlje i drugih planeta, kalendar.

Na jednom kamenu - čovek jaše triceratopsa, pri čemu je na leđima ovog reptila prostrto ćebe, a jahač u rukama drži lulu za pušenje.

Ovi crteži su u suprotnosti ne samo sa savremenom predstavom o istoriji čovečanstva.

Da li su ljudi i dinosaurusi živeli u isto vreme i tako blisko kontaktirali?

Širom sveta stari crteži astronauta u skafanderima

Veliki broj crteža i statua iz različitih perioda, nađenih širom sveta, podsećaju na crteže astronauta u skafanderima ili hermetičkim kacigama.

Moguće je, naravno, sve pripisati mašti umetnika. Međutim, sličnost je ponekad veoma začuđujuća.

Misteriozni egipatski hijeroglifi u Australiji

Ovi misteriozni hijeroglifi skoro 100 godina su bili deo lokalnog folklora, povezanog sa pričama očevidaca, koji su ih slučajno pronašli.

Sama činjenica da postoje ne bi bila iznenađujuća, ali se ispostavilo, da su to staroegipatski hijeroglifi!

Kako su ovamo dospeli i ko ih je isklesao - istraživači do danas ne znaju.
 

Crteži na poljima i na engleskim megalitima

Naučnici veruju da su ovi crteži - delo ljudskih ruku. I zaista, neke od njih su napravili šaljivci.

Ali, kompleksnost, stroga matematička doslednost velikog broja ovih crteža i kratko vreme njihovog nastanka ukazuje na to da ljudi nisu mogli da ih naprave na taj način i takvom brzinom.

Prema nekim podacima, crteži nisu počeli da se pojavljuju tek u poslednje vreme, već pre najmanje stotinu godina.

Na primer, u nekim delovima Kine seljaci polažu po zemlji kamenje u obliku koji je istovetan crtežima, toliko dugo da niko ne zna odake je došla ta tradicija. A u Engleskoj takvi oblici postoje na drevnim megalitima.

I ove činjenice je neophodno uzeti u obzir kako bi se upotpunila slika prošlosti.
 

Bela piramida - gotovo dvaput veća od Keopsove

Belu piramidu prvi je otkrio krajem Drugog svetskog rata američki pilot Džejms Gausman.

Bila je ogromna. Njena visina je oko 300 metara - skoro 2 puta je veća od Keopsove piramide.

Gausman je detaljno istražio piramidu. Utvrdio je da su juvelirski precizno obrađene gigantske ploče pažljivo složene jedna na drugu.

Nije poznato kakvim instrumentima su se koristili drevni Kinezi kad su bili u stanju da premeste ove ploče, a zatim ih podignu na neverovatnu visinu.

Naučnici čak ne znaju, ko je zapravo graditelj velike Bele piramide.
 

Drevna kineska karta sveta sa obe Amerike – pre Kolumba

Ovu mapu je kupio kineski kolekcionar Liu Gan 2001. godine. U antikvarnici u Šangaju i kupio je za 500 dolara.

Datira iz 1763. godine, ali ima natpis: „Kartu je ucrtao Mo Ji Tong, podanik dinastije Cin, za vreme vladavine imperatora Gun Lija 1763. Godine - po originalnoj karti iz 1418. godine".

To je 74 godine pre dolaska Kolumba u Novi Svet, a na kineskoj karti su već ucrtane obe Amerike. I to obe obale - i zapadna, i istočna.

Izvor: Vostok