Aleksinac za nezaborav

Aleksinac krajem devetnaestog veka. Kaldrmisanom ulicom konji vuku špediter, na špediteru sto, ljudi sede, piju, idu kroz grad, muzika svira. Aleksinčani slave Sv. Trifuna, zaštitnika vinogradara. Bekrijska slava, kako se zvala, najčešće je slavljena u kafani „Sloga” Žike Stojanovića, a čast da se u pratnji muzike provozaju špediterom imali su domaćin i preuzimalac slave.

Ova fotografija koja otkriva običaje i bezbrižan život ondašnjeg Aleksinca, jedna je od oko 320 koliko ih je sakupio Hadži Miodrag Miladinović. Objavljene su u luksuzno opremljenoj knjizi „Aleksinac za nezaborav” u izdanju Centra za kulturu i umetnost ovog grada, koju uz Miladinovića potpisuje i profesor Miodrag Spirić koji je uz svaku fotografiju napisao propratni tekst.

Ovo je jedno od retkih i izuzetno vrednih izdanja koje, kao na uzbudljivom filmu, predstavlja Aleksinac kojeg više nema. Hadži Miodrag Miladinović, umetnički fotograf koji je pokupio najviša domaća i inostrana priznanja i nagrade, došao je na ovu ideju pre desetak godina, a zatim prionuo na posao, obilazio muzeje i arhive, ali i porodice starih Aleksinčana koje su sačuvale vredne fotografije. Neke od njih su prava retkost i nema ih ni u muzejskim zbirkama.

Pronalazio ih je i na najneobičnijim mestima. – Sliku Marijana Ž. Stojiljkovića, propagatora pčelarstva, slučajno sam našao na livadi. Ljudi koji su kupili kuću u kojoj je čuvana fotografija, izbacili su je zajedno sa ostalim nepotrebnim stvarima – priseća se Miladinović.

Kaže se da fotografija govori hiljadu jezika. Pronađena je 1839. godine, a kod nas se pojavila desetak godina kasnije. Jedan od prvih fotografa u Beogradu bio je čuveni Anastas Jovanović. Brzo se proširila i u ostale gradove. Aleksinac je prvi fotografisao misteriozni Rus Ivan Groman, koji je došao da slika srpsko-turske ratove 1876/1877. godine. Prema popisu iz 1874. godine, Aleksinac je imao 4.447 stanovnika. Posle njega slikao je Mileta Ž. Rajković. U pomenutoj knjizi najviše je upravo Rajkovićevih fotografija, a na jednoj je i on sam u lakim okovima, kao osuđenik Prekog suda zbog učešća u Timočkoj buni.

– Mileta je živeo krajem 19. veka i radio je ono što se radilo u to doba. Bili su fotografski ateljei koji su specijalno pravljeni sa staklima na tavanicama. Slikao je ljude, porodice, zanatlije, trgovce. Moja ideja bila je da prikupim sve te retke fotografije, razglednice i crteže s kraja devetnaestog i prve polovine dvadesetog veka. Mada sam bio protiv toga, u knjizi se, na inicijativu profesora Spirića, našlo i nekoliko mojih fotografija, jer nismo našli fotografije starih objekata koji još postoje – priča nam ovaj neumorni tragalac za prošlošću Aleksinca.

Svaka fotografija je priča za sebe. Vidimo srpsko-turske bitke i rovove, ranjenike, poljske kuhinje, krunisanje kneza Milana Obrenovića za kralja u Deligradu 1876. godine i trijumfalnu kapiju od hrastovine i poljskog cveća koja je podignuta za tu priliku. Vidimo kako je izgledala stara čaršija, kako su se ljudi oblačili i kako su bezbrižno i jednostavno živeli. Ređaju se crkve, groblja, sahrane, krštenja, osvećenja, mostovi, kafane, vodenice, popovi, trgovci, apotekari, ciglari, obućari, pekari, stočari, znameniti Aleksinčani minulog veka, spomenici, ćepenici, dućani, berberske radnje...

– Ondašnji Aleksinac se umnogome razlikovao od današnjeg. Bio je na granici Srbije i Turske. Oslobođen je pedeset godina pre Niša i služio je kao karantin. Svi oni koji su dolazili iz tadašnje Turske, tu su zadržavani izvesno vreme, a onda su nastavljali put. Iz Aleksinca je poslat prvi telegraf za Beograd. Postojala je šumarska škola i šumarski muzej i trebalo je da postane centar šumarstva Srbije, ali je školu zabranio vlasnik kafane u kojoj je bila i ona je preseljena u Paraćin – otkriva nam Hadži Miladinović.

Na pitanje šta je njegovu pažnju posebno privuklo, odgovara: – Ja najviše volim fotografije i razglednice na kojima su predstavljene ulice Aleksinca. Danas se to mnogo razlikuje. Te kuće i ulice su porušene i izgrađene su nove i lepše, ali su mi one stare mnogo draže. Delovale su kao da su sa filma.

Na sajtu aleksinac.org postavljeno je pdfizdanje knjige Aleksinac za nezaborav.
preuzmite
(http://www.aleksinac.org/index.php?option=com_docman&task=doc_download&gid=24)