Šar (ić) ena laža

Pitanje Haga odnelo nam je desetak godina, ali dočekali smo da Srbi budu deportovani. Pitanje Kosova takođe se provlačilo godinama, pa smo nekako dočekali da velike sile budu zadovoljne pregovorima sa Tačijem. Onda smo čekali još jedne izbore i njih dočekali. I za to smo istrošili dragoceno vreme i čuli svakojaka obećanja. Evo, uhapšen je konačno i Darko Šarić, čovek koji je naneo toliko zla ovom narodu i državi. Danima i nedeljama kao opčinjeni živećemo uz priče i legende o Šarićevom bogatstvu, količini droge koju je prošvercovao, kakav je bio u detinjstvu, sa komšijama i školskim drugovima, kako je prao novac i kupovao šta je hteo po Srbiji, sa kojim političarima i javnim ličnostima se družio, radio i zabavljao. Šta je jeo, pio, kako je obučen, da li je plakao, kako izgleda, kako se ponaša u zatvoru, kada je i gde lociran, gde se skrivao, da li je išao na plastičnu operaciju, ko je najzaslužniji za njegovo lociranje i hapšenje, šta je rekao i šta će reći na sudu... I na njega smo istrošili četiri dragocene godine.

Istog dana kada je Šarić uhapšen, gotovo neprimetno začuo se vapaj ekonomista. Oni su poručili da, zaslepljena izborima, Srbija u januaru uopšte nije imala ekonomsku politiku! U stvari ne samo u januaru već poslednjih desetak godina. Kako i da je ima, kada je vlast uvek imala preča i neodložna posla. Ako nisu Sloba, Ratko, Radovan i Hag, onda su JSO, Legija i Zvezdan, ili "zemunci" i "surčinci", ili je večita bitka između patriota i izdajnika, partizana i četnika, ili je to borba protiv korupcije, organizovanog kriminala i tajkuna, reforma pravosuđa, u stvari dve reforme pravosuđa. I naravno, "večiti" ulazak u EU. Strpite se, građani, još malo, pa će i ekonomija i bolji život doći na red. Ovo slušamo gotovo 20 godina i taman kada pomislimo da će se država i naši životi napokon pokrenuti, uvek se ispreči nešto ili neko ko je prioritet. Sve ostalo može još malo da sačeka.

Slušamo priče o neverovatnom uspehu i koordinaciji državnih organa u hvatanju državnog neprijatelja broj jedan. Svaka čast, ali sve ovo bi u nekoj normalnoj državi bilo sasvim normalno. Pa svako radi svoj posao, zar ne?

Svaka čast na lociranju i hapšenju Šarića. Ali budimo realni. Najveći neprijatelji ovog napaćenog naroda su potpuno urušen sistem, siromaštvo, glad, nezaposlenost i samoživi političari i lideri. Godine koje su pojeli skakavci. Eh, da su samo skakavci... Valjda je sada put ka ekonomskom preporodu Srbije konačno otvoren. Svi "viđeniji" begunci su pohapšeni sa sve Šarićem, tajkuni su osetili snagu i odlučnost države, svi oni političari koji su nam bili godinama na grbači počišćeni su sa scene, "sređeno" je i Kosovo... Da li ćemo doživeti da konačno udarna vest bude nešto savim normalno. Da svako radi svoj posao...

A do tada, stvarno me zanima da li je Šarić koristio botoks...

Rajko Nedić