Aleksinačke vesti - novosti Aleksinac
Search
cirilica | latinica

Novi dokazi o plagiranom doktoratu Siniše malog

rss

24.05.2019. Raša Karapandža

Namerno nisam objavio sve dokaze o plagijatima koje sam pronašao u tezi Siniše Malog. Poučen tretmanom ranijih optužbi za plagijate srpskih političara, odlučio sam da dosta materijala sačuvam za kasnije kako bih mogao da dokažem da te komisije ne rade svoj posao

Fonet

Sličnim naslovom počeo je tekst u listu Zidojče cajtung u kome su te dnevne novine prenele optužbe mladog profesora prava Andreasa Fišera-Leskana da je tadašnji ministar odbrane Nemačke i velika zvezda u usponu na političkoj sceni Karl-Teodor Cu Gutenberg kopirao osam pasusa u svojoj doktorskoj tezi. Originalni naslov je glasio Summa cum laude – „Više nego laskavo“. Summa cum laude je najviša ocena koju jedna doktorska teza može da dobije, a tom ocenom bila je ocenjena doktorska teza Cu Gutenberga. Cu Gutenberg se tokom prvih nekoliko dana skandala branio pozivajući se na tu najvišu ocenu kojom je njegova doktorska teza bila ocenjena.

U tekstu koji sam napisao za NIN pre nekih godinu dana u detalje sam opisao čitav slučaj Cu Gutenberga. Tada sam napisao sledeće:

Samo dvanaest dana nakon iznošenja tih optužbi Univerzitet u Bajerutu oduzima doktorat ministru Gutenbergu, a samo nakon 20 dana ministar Gutenberg podnosi ostavku. Podnošenjem ostavke na mesto ministra, Gutenberg gubi imunitet i već sledećeg dana javni tužilac protiv njega pokreće postupak zbog narušavanja kopirajta više autora. Ni mesec dana nakon izbijanja afere međuuniverzitetska komisija zaključuje da je Gutenberg izvršio akademsku krađu svesno i sa predumišljajem, a ne iz nemara ili nehata. Nakon devet meseci ceo slučaj dobija i sudski epilog. Tužilac postiže nagodbu sa Gutenbergom koju prihvata i sudsko veće po kojoj je Gutenberg dužan da uputi svojeručna pisma izvinjenja 23 autora čija je kopirajt prava narušio i obavezuje sada već bivšeg ministra da uplati 20.000 evra u dobrotvorne svrhe.

Prošlo je skoro pet godina nakon mog prvog teksta na sajtu Peščanika na kome sam javnosti predstavio dokaze da je Siniša Mali od reči do reči kopirao, ali i doslovce preveo, više desetina stranica. Ne osam paragrafa kao Cu Gutenberg već više desetina stranica. Međuuniverzitetska komisija u Nemačkoj koja je bila zadužena da analizira plagijat Cu Gutenberga je zaključila da je nemoguće slučajno kopirati osam paragrafa i da je Cu Gutenberg tu krađu izvršio svesno i sa predumišljajem, a ne iz nehata. Kao otežavajuća okolnost je uzeto i to što je neke od tih paragrafa kopirao iz tekstova koje je napisalo i njegovo ministarstvo.

Pre desetak dana, Nastavno-naučno veće Fakulteta organizacionih nauka (FON-a) usvojilo je izveštaj Etičke komisije FON-a, a na osnovu izveštaja Stručne komisije FON-a. Ta Stručna komisija zaključuje da je Siniša Mali od reči do reči prepisao 6, 97 odsto teksta, ali i doslovce preveo dodatnih četiri odsto teksta svog doktorata iz teze posvećene Eritreji dr Hajlemarijama. Stručna komisija pronalazi još sedam odsto teksta koje je Siniša Mali kopirao ne citirajući izvore pravilno iz raznih zakona i dokumenata državne uprave. Ali tih sedam odsto kopiranog teksta ta Stručna komisija ne uzima u obzir pošto je Siniša Mali tada bio na visokoj funkciji. Pa umesto otežavajuće okolnosti, kao što je to okvalifikovala nemačka komisija, ova komisija FON-a to uzima kao olakšavajuću okolnost i tih sedam odsto ukradenog teksta izuzima iz računice.

Postavlja se pitanje koliko je to teksta potrebno ukrasti da bi se nečiji doktorat smatrao plagijatom. Odgovor na to pitanje je vrlo jednostavan. Potrebno je taman toliko da bez sumnje može da se zaključi da je autor svesno i sa namerom uzimao tuđi tekst i predstavljao ga kao svoje autorsko delo. U slučaju Cu Gutenberga, osam paragrafa je bilo više nego dovoljno da se uspostavi postojanje namere. Kako onda u slučaju Siniše Malog Stručnoj komisiji nije bilo dovoljno više desetina stranica? I ovde je reč o celim stranicama koje su kopirane ili prevedene od reči do reči. Potpuno je jasno da je nemoguće napisati čak i samo jednu identičnu celu stranicu slučajno i bez namere.

U svojoj originalnoj analizi, namerno nisam objavio sve dokaze o plagijatima koje sam pronašao u tezi Siniše Malog. Poučen tretmanom ranijih optužbi za plagijate srpskih političara, odlučio sam da dosta materijala sačuvam za kasnije, kako bih mogao da dokažem da te komisije ne rade svoj posao. Tokom glasanja na Nastavno-naučnom veću FON-a na svom tviter-nalogu @karapandza objavio sam dodatnih desetak stranica koje je Siniša Mali od reči do reči preveo iz teze dr Hajlemarijama posvećene restrukturiranju u Eritreji, zajedno sa šest ilustracija koje su identične kao u toj tezi. Ovaj materijal smatram neoborivim dokazom da ta Stručna komisija nije imala za cilj da ispita plagijat Siniše Malog, već da ga odbrani. Da je samo prelistala doktorske teze Siniše Malog i dr Hajlemarijama, već na prvi pogled bi im bilo jasno da je Siniša Mali iskopirao od dr Hajlemarijama gotovo sve ilustracije i od reči do reči preveo cele stranice teksta koje prate te ilustracije.

Na sajtu Peščanika objavio sam novu analizu koja bi sama po sebi u normalnoj zemlji, sa naglaskom na normalnoj, bila dovoljna da dovede do trenutne ostavke ministra i odricanja od doktorske titule. U toj analizi navodim zastrašujuće primere. Jedan od tih primera je slučaj gde Siniša Mali prevodi celu stranicu teksta iz teze o Eritreji, ali prevodi i primer u kome autor govori o proizvođačima pamuka. Taj primer u doktorskoj tezi posvećenoj Eritreji ima mnogo smisla, jer u empirijskom delu svoje teze dr Hajlemarijam govori i o uzgajivačima pamuka, a i zato što je pamuk najzastupljenija biljna kultura koja se u Eritreji uzgaja na više od 30 odsto poljoprivrednog zemljišta. Pamuk se u Srbiji uopšte ne uzgaja. Slično tome pokazujem i primer kako Siniša Mali neke izraze na srpski prevodi znatno lošije od internet servisa Google translate. Toliko loše da kada bi njegovu tezu ocenjivali kao kontrolni iz engleskog u gimnaziji, ta teza ne bi dobila prolaznu ocenu.

https://www.scribd.com/document/411338006/Novi-Dokazi-o-Plagiranom-Doktoratu-Sini%C5%A1e-Malog

Pored toga, zastrašujući primer koji iznosim u ovoj analizi je i cela kopirana stranica na kojoj je čak i stil slova identičan onome kod dr Hajlemarijama. Takvih stranica je u samoj tezi više. Ova je samo primer. Siniša Mali bira da nakosi slova na identičnim mestima u tekstu kao i dr Hajlemarijam u rečenicama koje je Siniša Mali od reči do reči preveo.

Ovih pet primera

  • Od reči do reči prevedeno desetak stranica teksta koje okružuju ilustracije
  • potpuno kopiranih šest velikih ilustracija,
  • prevođenje primera sa uzgojem pamuka,
  • primer lošeg prevoda pretnja „dimenzija“ i
  • kopiranje stila slova,

svakoj iole objektivnoj pismenoj osobi bilo bi dovoljno da zaključi da je Siniša Mali svesno i sa namerom počinio akademsku krađu. U stvari, ovi dokazi bi bili dovoljni da ubede i nepismenu osobu. Čak i nepismena osoba može da uporedi šest figura i stil slova na više celih stranica i biće joj očigledno da je Siniša Mali svesno i sa namerom kopirao.

Ovakvog materijala imam još. I neću da ga objavim. Čuvam ga za neke buduće komisije. A neću ni da ulazim u raspravu sa ovom Stručnom komisijom oko naučnih doprinosa doktorske teze Siniše Malog. Ovu Stručnu komisiju su činila četiri profesora. Samo jedan od njih je objavio radove u međunarodno priznatim časopisima sa impakt faktorom - prof. dr Tomaž Čater sa Univerziteta u Ljubljani. Ali on nije profesor finansija – oblasti kojoj teza Siniše Malog pripada. Jedan od članova komisije ne govori engleski, ali je našao za shodno da potpiše izveštaj koji tvrdi da Siniša Mali nije preveo više od četiri odsto svoje teze. Jedan od profesora u ovoj komisiji je napustio Ekonomski fakultet Univerziteta u Beogradu kada je uhvaćen u uzimanju mita studentima. On moralno više nije podoban da ocenjuje studente Univerziteta u Beogradu, ali je podoban da ocenjuje plagijat nečijeg doktorata, odnosno da brani Sinišu Malog.

Ministar finansija Siniša Mali se od ovih novih optužbi branio dvema izjavama. Prvo je pokušavao mene da diskredituje nazivajući me tviter-profesorom. Kako stvari stoje, jedan tviter-profesor bolje radi svoj posao od 120 profesora FON-a. Tako da dok god me ne nazove profesorom FON-a neću se osetiti uvređenim.

Drugi modalitet odbrane koji je Siniša Mali primenio je iznošenje tvrdnji kako je on veoma uspešan i stručan i kako je on bio student generacije Ekonomskog fakulteta. Da li je to zaista tačno, ja ne znam. Na internet stranici Univerziteta u Beogradu posvećenoj nagradi „Student generacije“ ministar Mali nije izlistan kao dobitnik te nagrade (http://bg.ac.rs/sr/studenti/nagrade.php) ni u jednoj od godina. Da li je on tu nagradu osvojio, zaista ne znam. Ali kao što u slučaju ministra Cu Gutenberga odbrana upotrebom Summa cum laude te najviše ocene kojom je jedan doktorat moguće oceniti, slično titula studenta generacije akademsku krađu ministra Malog neće učiniti ništa manje krađom.

Nin

Komentara: 0


# Siniša Mali univerzitet doktorat nauka NIN Raša Karapandža plagijat
@NedeljnikNIN @karapandza @



 

[ Dodaj komentar ]