Ogorčeni učesnik u saobraćaju

Vozim dalje pored Muzeja. Levo obeležen parking prostor a desno znak "Zabranjeno parnikaranje". Osmotrim malo levo, malo desno. Više parkiranih vozila na desnu nego na levu stranu. Veliko iteresovanje za Muzej. Na semaforu crveno. Par automobila ispred mene. Čekaju za pravo. Ja bih desno. I imam uslovnu strelicu. Ali ne može. Kombi Crvenog krsta parkiran do samog semafora. Ne na trotoaru, nego baš u traci za prestrojavanje za desno. Ne mogu da se prestrojim pa čekom u redu sa onima za pravo. A gorivu kažem zdravo.

Dok čekam zeleno pogledam levo. Ima slobodnih parking mesto. Pretpostavljam. Sigurno čoveka mrzelo da prelazi ulicu.

Razmotrim još malo situaciju. Posle raskrsnice sa desne strane ispred OTP banke isti znak "Zabranjeno parkiranje" . I ista priča. Celom dužinom parkirana vozila.
Upali se zeleno. Skrenem ja desno i bacim pogled levo u dvorište zgrada. Tamo prazan parking prostor. A pored parking prostora i šuma - džungla. Ispred same Direkcije. Radnici Direkcije svakog dana piju kafu, puše ispred svojih prostorija i gledaju taj prostor. Niko da se seti da tu može da bude parking. Ali možda se sad sete. Kupili nov auto. Treba negde da se parkira.

Vozim dalje do Mup-a. Tu bi da parkiram da idem da izvadim novu dozvolu - elektronsku. Sa desne strane na pešačkom parkiran policijski kombi. Parking mesta ispred Mupa, preko puta Opštine zauzeta. Sve oduzeti automobili. I dvorište Mup- a zauzeto. Isto oduzeti automobili. Toliko oduzetih automobila u gradu opet nema parkig prostora. Kakvo čudno?

Ispred suda prazno. Postavljeni čunjevi. Ali uzalud sad svi parkiraju na kolovozu, pa se opet vozi slalom. Rekoh idem do bolnice pa ću posle do Mup-a. Spuštam se od crkve ka centru. I levo i desno uredo parkirani automobili. Pored njih na kolovozu i levo i desno ovi što stali na "kratko". Nešto da završe. Vozim slalom. Skrenem desno ka bolnici. Na semaforu crveno. Čeka se red za levo. Ja bih pravo. Ispred Doma kulture celom dužinom parkirani automobili. Postavljen znak "zabranjeno parkiranje. Kako da se prestrojim za pravo. Nikako. Čekam u redu sa ovima za levo. Upali se zeleno. U susret kolona automobila. Ovi što čekaju za levo ih propuštaju. Pravilo desno strane. Dobro je rekoh. Bar da se neko pravilo u saobraćaju poštuje. Dok prošli onii iz suprotnog smera i ovi ispred mene opet se upali crveno. Opet čekanje. Ne znam zašto je ovakva situacija u saobraćaju, ali znam da sam istrošio više goriva dok sam čekao na semafore nego na vožnju po gradu.

Dođem do bolnice. Ulaz automobilom se naplaćuje 100 dinara. Unutra parking mesta koliko hoćeš. Niko neće plaća. Rešio Džeki problem. Bravo.

Vraćam se iz bolnice ulicom ka Domu zdravlja. Ispred Doma zdravlja i levo i desno automobili. Nema šanse da se mimoiđeš. Taman kad sam bio na sredini "Tunela" naiđe auto u susret. Ko će sad u rikverc? Ajde ja ću. Njumu nazad jednosmerna. Mimoišli smo se. Vozim pored pijace do kraja ulice pa levo prema mostu.

Približavam se mostu. Jednosmerna ulica. Pravila nalažu ako ideš levo da se prestrojiš uz levi ivičnjak. Nemoguće. Uz levi ivičnjak celom dužinom parkirana vozila. Rekoh nema veze idem desno. Pogledam parkin ispred Brđanke. Prazan. Parkiram se ko čovek. Lepo vreme. Nije loše da se protegnu malo noge do centra.
Šetam gradom. Sede ljudi u kafiće. Prepoznam neke čiji su automobili parkirani do same pešačke zone. Mora se ljudi pohvale šta voze. Odmah iz auta u kafić.

Šetajte malo ljudi. Atrofiraće vam mišići. Stradaće vam srce. Parkirajte kod Brđanke, kod autobuske. Dođite peške do grada. A puvanje automobilima će rešimo na drugi način. Evo predlažem autoru sajta da otvori jedan blog pod nazivom "Danas sam kupio novi auto. Vidi šta vozim". Pa ljudi nek se hvale.