Nekada gradska štamparija, a danas samo još jedno ruglo grada

Neshvatljivo je ponašanje pre svega lokalne samouprave koja bi trebalo u najmanju ruku da sankcioniše vlasnike zapuštenih objekata i tako ih natera  da prostor  pristojno urede ili dovedu u funkciju.

Nakon Trske, Malog cveta i Veterinarske stanice, inprovizovanog javnog WC-a, kuće strave i užasa na Brđanci, ovog puta se vraćamo u svima dobro poznatu ulicu Petra Zeca.

Svakodnevni pozivi našoj redakciji od strane čitalaca nas sve zajedno upozoravaju u kakvom okruženju živimo.

Red je da se opet malo podsetimo. Starije generacije dobro se sećaju čuvenog lokalnog časopisa "Reč radnika". Taj časopis je bio lokalno glasilo u vidu lika i dela Socijalističkog saveza radnog naroda opštine Aleksinac. Prvi broj časopisa je izdat 1967 godine, a štampao se u gradskoj štampariji pod nazivom "Grafičko preduzeće 7. juli Aleksinac".

Pored "Reč radnika" koji je izlazio do 2005. godine, ovde su se štampali blokovi priznanica, kalendari, auto karte i ostala neophodna kancelariska dokumentacija.

Setimo se samo nekih čuvenih radnika naše štamparije: Miša Plavac, Moša Denić, Žika knjigovezac, novinar Zoran Živković, Dragan džeriplja i naravno računovođa "Čiča" Milun Stojković.

Onda sledi čuveno pitanje, a kako danas izgleda Štamparija?

Da li će još uvek da trune, da li je moguće da baš nikog od nadležnih ovaj objekat ne zanima. Odgovor je "da" -  ne zanima nikog.

Ponavljam istu priču kao papagaj. Nije bitno koje vlasnik lokala, da li je objekat državno ili privatno vlasništvo, bitno je da svakom normalnom čoveku "bode oči".