Aleksinačke vesti - novosti Aleksinac
Pretraga
cirilica | latinica

Izbeglice na putu kroz Srbiju

rss

10.09.2015. Milena Miletić, Odbrana

Rat i ekstremizam primorali su ih na neizvestan i strahotan put, čije je osnovno obeležje – strah, na svim stranama. Ove nevoljne putnike glad, bolest, gramzivi krijumčari, uz ostale opasnosti, vrebaju na svakom koraku.

Velika seoba 21. veka

Strah je prisutan i kod stanovnika evropskih zemalja koji se pitaju kako izdržati ekonomski, socijalno i bezbednosno novu seobu naroda. Ko su, dakle, današnji migranti, šta sve donose kao izazov sistemima bezbednosti zemalja kroz koje prolaze i gde su se zaputili?


Osmeh na umornom licu

Nura je visoka, lepa žena u kasnim pedesetim godinama. Inženjer je mašinstva, a njen suprug lekar. Alep su prvi put napustili onda kada su ga ekstremisti zauzeli. Ovi hrišćani iz Sirije putuju u grupi sa još tri porodice zemljaka, muslimanima. Njih dvoje su na putu već dve nedelje, a porodice saputnika znatno duže. Na beogradskoj autobuskoj stanici čekaju prevoz za Suboticu, a nadalje kako se snađu.

Porodice su se upoznale u Turskoj, tik pred ukrcavanje na čamac za, inače dvadeset osoba, a u koji je bilo ukrcano šezdeset ljudi. Negde ispred grčkog ostrva Samos, prebacivanje preko mora koje su svi oni platili turskim krijumčarima 2.000 dolara po osobi, pretvorilo se u pravu moru – čamac je pukao i ljudi su se sa decom našli u vodi. Na sreću, niko nije stradao.

Kaže da sada shvataju sav besmisao predratnih odnosa među etničkim grupama u Siriji, koje su sve do jedne bile međusobno posvađane, a danas putuju zajedno, u istom čamcu. Čemu se nada u Evropskoj uniji? „Mirnom životu, a sve će ostalo onda biti lakše”, veruje Nura.

Najmlađi putnik u toj grupi je devetogodišnja devojčica, koja veselo poskakuje, kao da joj leva polovina lica nije potpuno spaljena. „To je Islamska država”, priča njen otac.

Osmeh na umornom licu„Zato će ona ići u školu kad se sredimo, i niko joj nikada više neće reći da treba da nosi hidžab, biće nezavisna”. Priča ovih porodica, duga nekoliko rečenica, slična je većini priča hiljada izbeglica koje ovih dana prolaze Balkanom.


Velika seoba 21. veka

Na dan kada je na Samitu zemalja jugoistočne Evrope u Beču trebalo da male balkanske države većaju s evropskim, velikim i moćnim zemljama o tome šta učiniti s više od 100.000 izbeglica s Bliskog istoka, iz Avganistana i Afrike koji idu takozvanom balkanskom rutom ka EU i zapadnim zemljama uopšte, i kako pomoći tom regionu da se nosi s još jednom mu nametnutom krizom, duž autoputa prema Beču, u 5 i 30 časova ujutru, kretala se grupa Avganistanaca, mahom mlađih ljudi sa dvoje dece. Zastali su na benzinskoj pumpi na 68. kilometru od Beča, na ulazu u Austriju, da odmore i da pitaju gde mogu naći taksi za Beč. Nismo znali da im odgovorimo.

Dan ranije, Aleksandar Vulin, srpski ministar rada i socijalne politike koji vodi Radnu grupu Vlade za praćenje migranata, upozorio je Evropsku uniju i svetske moćnike najoštrijim pristojnim tonom koji jedan političar sebi može dopustiti da je krajnje vreme da se pomoć bogatih zemalja za tranzitne zemlje u ovoj velikoj seobi brže doprema. Vulin je pri tome izrazio očekivanje da će se o ovome najozbiljnije raspravljati na samitu u Beču:

„Očekujemo da će se na samitu u Beču i o ovome raspravljati. Za sada smo uspeli da obezbedimo značajnu pomoć, kao i da tu takozvanu rutu uvedemo u zvanične planove međunarodnih organizacija.”

Isto insistiraju i zvaničnici Grčke, koja trpi strahovit pritisak na ostrvima i duž cele kontinentalne teritorije, Makedonije koja je nedavno bila primorana da uvede vanredno stanje i pokušala da koliko-toliko zaustavi taj talas nevoljnika, Mađarske koja podiže ogradu, svesna toga  da se moćne evropske zemlje neće tako lako odlučiti na prijem i zbrinjavanje stotina hiljada ljudi. Evropa je sada svesna onoga što se dešava, nema dileme. Kako će se snaći, drugo je pitanje.

Jer, statistika ove tragedije svetskih razmera kaže da je u ponedeljak, 24. avgusta, kroz Srbiju prošlo 105.495 izbeglica.

Emilija Joksić iz Kancelarije za azil MUP-a Srbije kaže za „Odbranu” da je najveći broj njih izrazio želju za azilom, što je prvi korak u kakvoj-takvoj registraciji tih ljudi i njihovoj legalizaciji.

„Kroz Srbiju je prošlo 105.495 izbeglica, a do vikenda je 93.000 njih izrazilo želju za azilom. Istovremeno, u poslednje vreme imamo oko 8.000 njih koji su, zbog neregistrovanja, prekršili barem dva naša zakona – Zakon o državnoj granici i onaj o strancima. Od ukupnog broja  49  50  migranata, njih 90 odsto su zaista izbeglice koje beže od ratova, i sve države kroz koje prolaze imaju prema međunarodnim propisima obavezu da ih zbrinu. Tek 10 odsto ovih ljudi su zapravo ekonomski migranti, ali i među tom vrstom migranata ima onih koji traže azil”, navodi ona.

Emilija Joksić kaže da niko ne može predvideti šta će se dešavati niti koliko će još ljudi stići. Ona podseća da je samo izbeglica iz Sirije između 2,5 i 4 miliona u ovom trenutku.

Velika seoba 21. veka

Marea Grinvald iz Centra za pomoć tražiocima azila kaže da pored Sirijaca koji su ubedljivo najbrojnija grupa u ovom trenutku, i Avganistanaca, Iračana, postoje i ostale etničke grupe.

„Tu su i Somalijci, Pakistanci, ljudi iz Bangladeša, Konga, Sijera Leonea, Eritreje, pa i Senegala.” Unajkraće, reč je o ogromnom broju ljudi koja će preći našim područjem i ući u zapadne zemlje, i koja će uticati na sve zemlje kako ekonomski, tako i socijalno, demografski, kulturološki, pa i bezbednosno. Otud je veoma zanimljiva njihova struktura, i polna i verska, i nacionalna i starosna.

Marea Grinvald kaže da je 80 odsto muškaraca. „U ovaj procenat spadaju i deca muškog pola, ali i stare osobe. Ostatak su žene. Zanimljivo je da smo, govoreći o deci, do sada imali oko 23 odsto dece u prethodnih nekoliko meseci. Međutim, poslednjih nedelja taj odnos se znatno menja, jer procenat dece iz nedelje u nedelju raste.

Prošle godine, na primer, za celu godinu imali smo oko 17.000 dece, a sada, samo u zadnjih nekoliko nedelja, čak 15.000.

”Eto nove crtice za veliku tragediju", kako tvrdi Marea Grinvald – oko 4.000 dece u ovom času praktično putuje samo. Dečaci od 12 ili 13 godina kreću sami (bez roditelja, ili sa starijom braćom i sestrama, neretko i sa poznanicima) preko Turske, i tokom putovanja priključuju se grupama zemljaka na koje nalete. Sve je više dečaka iz Avganistana kojim suštinski putuju po nekoliko godina, jer usput, najčešće u Turskoj, zastaju da bi radili i zaradili novac za dalje putovanje. Tako se detinjstvo potroši negde usput, u svetu koji nimalo nije blagonaklon nijednom stradalniku, u statistici koja ljude svede na brojke, a da ni ne pita u kakve osobe ta deca izrastu jednog dana i koliko košta ono malo duše. Zanimljivo je da se većina izbeglica ne izjašnjava po pitanju vere.

„Ta vrsta statistike još ne postoji”, kaže Emilija Joksić iz MUP-a. „Migranti se na prihvatnom punktu najčešće izjašnjavaju o zemlji porekla. A koje su vere i kojoj etničkoj grupi pripadaju, to mahom govore između sebe, kad se sretnu sa zemljacima. Mi još nemamo tu evidenciju i čini mi se da, u ovom trenutku, zbog ogromnog priliva nije ni moguće prikupiti takve podatke.”

Obe sagovornice „Odbrane” ističu da podatak o verskoj i tačnoj etničkoj pripadnosti mogu dati samo oni migranti koji podnesu zahtev za azil i kada ta procedura započne. No, stvari malo drugačije stoje s obrazovnim profilom migranata, koji je dokaz da rat zaista ne bira žrtve.

„Ima neurohirurga, stomatologa, advokata, ali i onih s osnovnom školom, koji su uspeli da se snađu”, podseća Grinvaldova.

„Mahom je reč o bolje situiranim ljudima. Govoreći o obrazovanju, dešava se sve češće zanimljiva situacija – stižu u poslednje vreme devojčice iz Avganistana, stare oko 15 godina, koje zbog talibana ili nemaju obrazovanje ili samo ono koje su zbog opasnosti od ekstremista dobile od roditelja.”

Da li statistika ove poplave beleži i izranjavljena stopala, uništeno zdravlje, ne znamo. Te brojke odista je teško izvesti, jer iza svakog žulja i rane stoji živo tkivo čoveka s dušom.

Ono što građane, mahom nenaviknute na pojam ljudske bezbednosti, koji obuhvata i zdravlje, socijalu, radna mesta, ipak najviše zanima nešto drugo – koliko njih planira da ostane u našoj zemlji. 


Bezbednosni rizici

„Iako imamo i sada zahteve za azil, gotovo niko od njih nema u planu da ostane ovde”, ističe Emilija Joksić i dodaje da je upravo žurba da se stigne na granice „obećane zemlje” zvane Evropska unija, pre nego što Mađarska završi svoj zid, a ostale članice, možda, donesu i neke negativne propise koji će ih sprečiti da dobiju priliku tamo, razlog zašto se neki od njih uopšte ne registruju pa zarade prekršajnu prijavu i kaznu.

Do sada je, prema rečima Joksićeve, utvrđeno nelegalno prisustvo oko 8.000 lica, a za prvih sedam meseci ove godine, bilo je 466 krivičnih prijava za krijumčarenje ljudi po članu 350. Krivičnog zakonika.

Predstavnici vlasti su decidni – migranti ne nameravaju da ostanu u siromašnoj zemlji poput Srbije ili  naših suseda, oni idu u bogate zemlje koje pružaju bolje šanse za budućnost. Ipak, nije mali broj naših građana, kao ni građana ostalih evropskih zemalja, koji na društvenim mrežama objavljuju svoje strahove od ovih nesrećnika, a koji se kreću mahom između straha od narušavanja socijalnih prilika do terorizma.

Nedavno su građani malog grada na jugu Srbije opet otvorili „debatu” o navodnom smeštanju migranata na prostor lokalne kasarne. A teze da će 400.000 migranata biti naseljeno kod nas trajno, povremeno plasiraju i pojedini mediji. No, sva je prilika da ljudi koji su već godinama unazad primorani na selidbe u nepoznato, zaista ne planiraju ostanak i opstanak u siromašnim zemljama.

Otud je na svakoj državi da napravi strategiju kako bi pomogla svojim građanima da se snađu i održe mir u ovakvoj situaciji, i kako bi izdržala sve izazove koje migranti donose sa sobom.

Jedan od tih izazova odnosi se, kao i u većini evropskih država, na moguće terorističke napade i jačanje kriminala u sredinama gde se slivaju izbeglice. Razvoj događaja poslednjih 15 i više godina, u pogledu terorizma, jačanje ekstremizama širom sveta, nameću tu temu kao nešto o čemu treba otvorenije razgovarati nego što se to obično čini.

„Odbrana” je tražila odgovore na takva pitanja od nadležnih, pre svega MUP-a koji je najviše angažovan u praćenju migranata. Oni kratko odgovaraju:

„Na ulasku u prihvatni centar za smeštaj izbeglica, prikupljaju se lični podaci migranata, a od njih se oduzima sve što može biti upotrebljeno kao oružje (noževi i slično). Svi obavljaju lekarski pregled na kojem se, između ostalog, posebna pažnja obraća na tragove na telu koji liče na povrede iz oružanih dejstava. Do sada, ni za jednog od izbeglica nije potvrđeno da je povezan s terorističkim organizacijama, niti uključen u terorističke aktivnosti.”

Bezbednosni rizici

Ipak, nemalu pažnju naše javnosti izazvale su izjave Aleksandra Nikolića, pomoćnika ministra unutrašnjih poslova, o tome da određen broj migranata ima izvesno borbeno iskustvo i da među njima ima i „bezbednosno zanimljivih lica”. Međutim, Nikolić je takođe bio jasan šta je moguća bezbednosna pretnja u ovom času:

„U ovoj situaciji s migrantima, možda je najopasnija sprega ilegalnih migranata, među kojima ima bezbednosno interesantnih lica, s organizovanim kriminalom. S druge strane, govori se o aspiracijama Islamske države na Balkanu, jer sve su to bezbednosni izazovi zbog kojih ne samo Ministarstvo unutrašnjih poslova već i ostale bezbednosne ustanove moraju biti na oprezu.”

Ipak, svaka umirujuća reč kada je o ovoj temi reč teško dopire do običnog građanina. Prirodno, ljudima su danas zahvaljujući internetu svetske vesti lako dostupne, pa se  tako saznalo da ovih nedelja postoji nova tendencija upravo Islamske države, jedne od najagresivnijih i najopasnijih organizacija nastalih u svetu terorizma do sada.

Nedavne vesti podržane fotografijama u svetskim medijima pokazuju da oni pokušavaju da „stave šapu” na još jednu kriminalnu delatnost iz koje bi isisavale novac za finansiranje svojih ratnih i terorističkih poduhvata – neki njihovi pripadnici uključili su se u prebacivanje migranata, što poprilično naplaćuju.

Marea Grinvlad nema saznanja da je neki izbeglica u intervjuu u prihvatnom centru, koji je obavezan deo registracionog postupka, prijavio da su krijumčari koji su ga prebacili u Evropu bili pripadnici te organizacije. Možda zato što je trend svež, a dobar deo izbeglica koji stižu ovih dana kod nas na put su krenuli znatno ranije.

Tek, ono što je važno da građani znaju jeste činjenica da su većina ovih ljudi zaista pobegli upravo od takvih kao što je Islamska država. Takođe, stručnjaci za terorizam  ističu da je veća opasnost od „spavača” ili onih koji su direktno ratovali za Al Kaidu i Islamsku državu, a vratili se u zemlje u kojima inače žive, nego što je to mogućnost da sa migrantima prođe i po neki terorista.

Na kraju, ako će to ikoga umiriti – autor ovog teksta je nedavno, putujući na jug Balkana, proveo dvadeset sati u autobusima sa migrantima. Niko nikoga nije napao, niko nije napravio nijedan incident, ni ružnog pogleda nije bilo.

U povratku, na autobuskoj stanici u Beogradu širio se miris paljevine – bila je hladna noć i oni koji su morali noćiti u parku zapalili su vatricu da se malo ogreju. Taj plamen, kao i onaj osmeh na upola spaljenom licu devojčice iz Sirije, liče na ogledalo i tih ljudi, njihovih uništenih života, ali i celog sveta. A naročito onih koji su svojim delovanjem doveli ove ljude u pakao i primorali ih da prolaze nove krugove pakla do nečeg što im se čini da je bolji život.

Odbrana medija centarMilena Miletić
Milena Miletić

Komentara: 16


# izbeglice reportaže migranti Milena Miletić
@



 

▲ ▼ [+][-]


  • (+19) (-1)

    Autoru teksta 10.09.2015.
    Bre zeno,udavi dusu! Ostalima,koji uspeju da procitaju vise od trecine teksta,dobrovoljno vezem Vilerov goblen na poklon.

    Ana55

  • (+3) (-11)

    Milena Miletic 11.09.2015.
    Pa ja i ne pisem za one koji imaju vreme i um za indijske 'serije' ali ne i za celovito informisanje, vec za one koji zaista zele da se informisu, da znaju nesto. Ozbiljan tekst za ozibljne ljude. Kome se ne svidja, kao Vama, ne mora da cita. Koliko vidim, ima ih barem cetvoro tu na ovom sajtu, kojima sad treba da izvezete Volerove goblene, pa se bolje bacite na posao. A ima ih jos barem 20 000 koliko je na sajtu lista za koji je tekst napisan, a to je magazin Odbrana, lajkovalo tekst, i komentarisalo, tako da ... Sta da Vam kazem, veliki Vas posao ceka, krenite da vezete, =D, =D!

  • (+11) (-2)

    Stilski napredak 12.09.2015.
    E,pa sad ne mogu da vezem.Ne mogu ni konac u iglu da udenem.To mi je sve zbog stresa na komentar.Ali,neka si mi rekla,bar je bilo kratko,jasno i sazeto.Napredak,napredak...

  • (+8) (-1)

    samo da pitam autorku teksta 13.09.2015.
    Tekst ne pročitah-prepade me svojom duzinom. U novinarstvu zlatno pravilo "brzo-kratko-jasno" izgleda ovde ne vazi....Pitanje cenjenoj novinarki Mileni Miletić KAKAVI SU TO VOLEROVI GOBLENI??? Ćuh za VILERA al za VOLERA ne...Molicu jednu kraću reportazu o ovom drugom gospodinu :-)

  • (+6) (-1)

    Ana55 13.09.2015.
    Nije ona mucenica kriva,samo je htela da bude volonter-saradnik na glasilu za koje vlasnik tripuje da su ozbiljne i zanimljive novine,a on novinar. I zato,molim te,nemoj da je teras da nam objasnjava da li je Vilerov,ili Volerov,bolje da verujemo da je to bio Lapsus lingve,inace....ima "dumremo" od stila i sustine

  • (+5) (-1)

    Kole 15.09.2015.
    I odavde se brisu komentari,a nisu vulgarni,niti uvredljivi.Zasto Ostojicu?

  • (+1) (-0)

    Genije 15.09.2015.
    Pre nego li pocneteda ronite krokodilske suze pogledajte ovo. https://www.youtube.com/watch?t=3&v=vrHrUAGMbAc

  • (+2) (-2)

    Milena Miletic 19.09.2015.
    Mada bi trebalod a se drzim one stare, lepe poslovice o biserima i svinjama, ipak cu odgovoriti jednoj, nadam se, manjini u mom rodnom gradu. Odbrana je veoma ozbiljan i zanimljiv magazin, kod nas jedini stvarno kredibilan za pitanja bezbednosti, ali da bi oni sot me zovu mucenicom ovde to znali, morali bi i da citaju ozbiljne listove. Sto se tice duzine teksta, u novinarstvu pravilo 'kratko' vazi samo za dnevne novine, dnevnicke i agencijske vesti. Ali za ozbiljne dnevne novine poput Poliitke, Danasa, New York Times-a, i drugih, dugi i ozbiljni tekstovi su redovna praksa jer ozbiljnim ljudima koji ih citaju trebaju ozbiljne informacije stalno, a to se u kratkim vestima tesko nalazi. Ovo jos vise vazi za nedeljenike, dvonedeljnike (to je Odbrana) i mesecnike koji zaista moraju da se ozbiljno pozabave problemima. Ali da bi ste to znali, morate citati ozbiljne novine a ne samo one koji sve svode na naslov. Doduse, za to morate imati i pamet. Koliko vidim, jedino za sta vas nekoliko ovde jeste spremno to je indijska serija i naslov u novinama. Tuzno. Sto se tice toga ko je ovde mucenik-mozda ja to i jesam, ali moja se u ovoj zemlji vazi, i to u svim krugovima. A vasa? Ni u nekoj radnji tu u maloj sredini kou ste vi takvi kakvi jeste, ucinilim jos manjom. Ovakvih ce tekstova biti jos, jer takve poput vas treba suocavati stalno, i zestoko, sa vlastitim losim osobinama (ksenofobija, rasizam, neznanje, glupost, malogradjanstina, itd.) . Onaj snika sa Youtube-a koji je neki tu pacenik postavio je laz zbog koje se ide u zatvor. Inace, ozbiljni ljudi se ne kriju iza laznih profila, cak vise istih, vec koriste samo svoje ime i prezime. Toliko o nekim razlikama. "Vidimo" se sa sledecim tekstom o ovom pitanju. A i kad dodjem u Aleksinac, da vidim koliko vas ce imati obraz da me pogleda.

  • (+2) (-2)

    Milena Miletic 19.09.2015.
    Inace, Ana55, ne kaze se (i ne pise) 'lapsus lingve' vec 'lapsus linguae'. Pismen svet to zna. A zna i razliku izmedju neznanja i stamparskih gresaka nastalih u brzini kucanja (ovde ne postoje lektori i korektori a ja svakako necu gibiti vreme na ispravljanje neceg nebitnog samo da bi se dokazivala lokalnim provincijalcima i polupismenom svetu koji ce se, kad nema druge, uvek uhvatiti i za najmanju sitnicu da bi svoju prljavstinu preneo na nekoga). Ali za sve to treba imati znanja, ne biti jadni rasista i frustrirani, poluuceni malogradjanin koji nikad nece imati petljud a za svoj stav stane sa imenom i prezimenom vec ce se kriti iza vise laznih ili poluistinitih profila. Nemojte vesti Vilerove goblene, to je odvec fin rad za nekog poput vas. OK?

  • (+5) (-1)

    Za Milenu Miletic 20.09.2015.
    Poštovana Milena,
    Niti znam ko si, niti me zanima niti imam zelju da te upoznam. Lepo je sto se baviš pisanjem jer to izgleda baš voliš da radiš. Lepo je i to što svoje tekstove objavljuješ tamo gde ih objavljuješ i sto se ttrudiš da svoj časopis promovišeš. Ono što nije lepo je vređanje, nevspitanje, nedostatak opšte kulture kada je ophođenje prema čitaocima tvog teksta upitanju. Pogotovu ovde na ovom sajtu na kome su manji više ti čitaoci tvoji dojučerašnji sugrađani ili kako ih ti nazva malograđani. Nije malograđani neko ko živi u malom gradu, već onaj ko se otisne iz opanka u papuče pa zaboravi odakle potiče, ili ti poreklo i korene. Čini mi se da bi trebalo da se zapitaš ne da li će neko imati hrabrosti da tebe pogleda u lice, već dali ćeš ti imati hrabrosti da svoje dojučerašnje sugrađane pogledaš u lice. Draga moja novinarko, redovno čitam dnevne novine, nedeljnike, pa i mesečnike. Slažem se sa tobom da duzina tekstova zavisi i od periodičnosti izlaženja časopisa, ali ponajviše zavisi od problematike kojom se autor bavi. Ovaj sajt nije mesečnik i ja hocu da verujem da vlasnik istog zeli da ima sto više svezih, tačnih, proverenih, aktuelnih informacija ponajviše vezanih za lokalnu sredinu, a ne romane u kojima su sadrzane sve reportaze iz dnevnih i periodičnih časopisa.
    No Vaš stil pisanja, Vaš problem. Ali vređanje citaoca je i problem vlasnika (urednika ) ovog sajta. Mozda mi koji zivimo u malom gradu jesmo mali i nebitni za vas koji ste se dohvatili metropole.Ali vas i dalje gledamo i ne zaboravljamo ko ste i odakle potičete. Razmislite malo da li bi se i jedan iole ozbiljan novinar upustio u prepucavanje sa svojim čitaocima spusštajuci se toliko nisko koliko ste se vi supustili u sovjim kometarima. A iskreno, tekst Vam je srceparajuci, ali dosadan, razvodjen i iritira svojom neosnovanom duzinom.

  • (+6) (-2)

    Ana55 20.09.2015.
    Zasto ja nisam fina,molicu lepo.Nisam nikoga uvredila,ni nazivala pogrdnim imenima.Imam pravo na to,da mi se neki tekst svidi,ili ne svidi.

  • (+3) (-2)

    Miroljub 21.09.2015.
    Suočeni smo sa činjeničnim stanjem:danas svako može biti izveštač,novinar~saradnik,dopisnik,samo ako ima iole spisateljskih veština,dovoljno poznaje pravopis i drži se činjenica.
    Ne vidim ništa sporno u ovom tekstu.
    Na sijaset blogova,sajtova,FB stranica,možemo naići na ovakve izveštaje.
    Zašto je problem to što je članak opširan?Ako vam je teško da održite pažnju na tekst ove dužine i ako izgubite nit tokom čitanja,to samo govori o vašoj koncetraciji i o razumevanju pročitanog.
    Kratke forme izveštaja vam,verovatno,više odgovaraju.Ali autorski tekst ,viđenje situacije okom izveštača,nije ni malo degutantna forma .Čak šta više,svako od nas ima svoj ugao posmatranja,i to je naše pravo,kao što je i pravo izveštača da ponudi tekst uredniku sajta a samo je na uredniku sajta da odluči da li takav teks treba da se objavi.Takođe je odgovornost urednika da tekst uredi,ispravi pravopisne greške i greške nastale tokom kucanja teksta.To što urednik nije uredio tekst je samo njegov propust.
    Hoćete li reći da svi školovani novinari ne prave pravopisne,jezičke i greške tokom kucanja izveštaja?Pa,ste se uhvatili za te greške ,koje su se potkrale?
    Zameram i uredniku sajta što ne cenzuriše komentare.Ovako ovaj sajt izgleda kao pijačno prepucavanje !
    Pozdrav i poštovanje!

  • (+5) (-1)

    Milena.... 21.09.2015.
    Milenu sam imao medju prijateljima na fejsu i nije sporno a je ona jedna nacitana i obrazovana zena ali se u komunikaciji ponasa kao da je popila svu pamet ovog sveta i kao a ona sve najbolje zna....
    I da ne duzim izbrisao sam je kada je na mom profilu mene vredjala kada samn rekao a je Beograd kriv za mnoga stanja u zemlji ona je odmah krenula sa napadima kako nam niko nije kriv sto smo neuspesni i tako to....

  • (+2) (-4)

    Milena Miletic 22.09.2015.
    Miroljubu koji je normalno komentarisao tekst zahvaljujem, to jeste komentar na mestu i kritika na mestu. Miroljube, tekst je inace zavrsavan u krajnjoj zurbi, jer dogadjaji preskacu sami sebe, a greske u kucanju su normalna stvar. Na zalost, i sam broj Odbrane je takodje tada zavrsavan u zurbi a onaj jedan lektor koga imaju nije mogao da postigne sve. Ja obicno sama ispravljam svoje greske, jer je red da to autor i uradi, a ako se ponesto potkrade, ipak, tu su korektori (i Andric je imao korektore pa sto ne bih i ja ovako sitno pero naspram njega, ta vrsta gresaka je redovna pojava). Sto s eostalih tice-narocito onog sto tvrdi da sam ja njega prva napala, pa gospodo i gospodje, ja nikad nikoga ne napadam prva jer nemam potrebu za takvim stavom, uvek je obrnuto . Ali kad mi neko prosipa gluposti i neznanje, licne frustracije, i jos mene napadne pri svemu tome, onda cu sigurno odgovoriti. Ili ste i vi svi tipicni navijaci Rodzera Federera pa mislite da je u redu nekoga pljuvati i lupetati a da vam taj neko ne odgovori? E pa nije i ne treba da bude. Sto se tice malogradjana i znacenja tog prideva, to se zna-skucen duh koji je ipak stekao neka saznanja koja ne razvija ali je ubedjen da mnogo zna, pati od sitnih boljki i sklonosti poput ogovaranja i zadovoljenja osrednjim, a koje vode u veoma ozbiljne poput rasizma, fasizma, ksenofobije, itd. Imate to i u recnicima. Ovo zadnje iz liste boljki, svi vi koji ste napali tekst, imate, zato ste ga i napali. Sto se tice mog stava o mojim sugradjanima i toga ko je malogradjanin-ja se sa svima s kojima sam se druzila u Aleksincu i dalje druzim, i verujem da ce oni nadbrojati vas takve. Toliko o tome ko je ovde malogradjanin a ko to nije. Sto se tice onih losih koji se pitaju zasto su losi-pa sve sam vec rekla, a i oni sami o sebi. Nadalje se nema sta reci a i ima jedna narodna poslovica koju ja postujem jer necu svoje vreme da arcim. Pozdrav i cistite ono djubre po gradu.

  • (+3) (-5)

    Ana55 23.09.2015.
    Bljuc...

  • (+3) (-5)

    Ana55 25.09.2015.
    Gde mi je komentar od pre tri dana?


[ Dodaj komentar ]