Nesvakidašnja scena u selu kod Aleksinca: Keruša Azra usvojila mačiće bez majke

"Ja to u životu nisam videla, brinula sam se da će ih podaviti, a ona ih čuva kao da su njeni mladunci", ovako šezdesetšestogodišnja Sekica Tošić iz aleksinačkog sela Dobrujevac komentariše nesvakidašnje prijateljstvo njene Azre i mačića koji su ostali bez majke.

Njeni gosti i komšije sa nevericom gledaju kako keruša mace nosi u ustima po dvorištu, kao što to čine i mačke, liže ih, štiti, pa čak im dozvoljava da i da je sisaju.

Sekica kaže da je Azra u njeno domaćinstvo stigla pre oko mesec dana, otprilike u vreme kada je nestala mačka koja je omacila dva mladunčeta.

- Mačići su ostali na tavanu, pa kada smo primetili da im majke nema, spustili smo ih u dvorište. Strahovala sam da će ih Azra napasti, da će im otimati hranu. Međutim, dogodilo se čudo, ne samo što ih ne dira dok jedu, nego se skloni dok ne završe pa onda pojede ostatak. Uživa da se igra sa njima, nosi ih sa sobom i onda skakuće oko njih, oni se penju po njoj, divota ih je gledati. Kada se umore, ona legne i pusti ih da sisaju dok se ne uspavaju. Ona nema mleka, ali mačićima to ne smeta jer na taj način imaju osećaj da su kraj majke - priča Sekica.

Kaže da su Azra i njena "deca" prava atrakcija, te da ljudi ne mogu da poveruju da su životinje koje važe za prirodne neprijatelje, sklopile takvu vrstu prijateljstva.

- Evo, tu su mi unuka i njena drugarica, i one su bile u čudu kada su videle Azru i mace. Ona je vrlo pitoma, voli da se igra ali joj je briga o mačićima na prvom mestu. Ne znam kako će se ponašati kad odrastu, ali bi mi zaista bilo čudno da tada "zarate", s obzirom na to kako ih Azra sada čuva –
zaključuje Sekica.

Srbija je i dalje u samom vrhu zemalja po broju napuštenih životinja. Većina pasa i mačaka lutalica potomci su nečijeg kućnog ljubimca, a samo mali broj njih ima sreću da ih neko udomi. Kao dugoročno rešenje i  efikasna mera prevencije nastanka neželjenih štenaca i mačića i pokazatelj odgovornog načina ponašanja prema životinjama, nameće se sterilizacija.

ŠTA JE STERILIZACIJA

Sterilizacija je najhumaniji i najdelotvorniji način kojim ćete izbeći neželjeno potomstvo vašeg kućnog ljubimca, sprečiti opasne bolesti polnih organa životinje i uticati na rešavanje problema u vezi sa napuštenim životinjama.

S medicinskog aspekta, sterilizacija je rutinska hirurška intervencija koja se obavlja u skladu sa dobrom veterinarskom praksom – u veterinarskoj ambulanti, od strane licenciranog veterinara i uz upotrebu kvalitetnog hirurškog materijala. Ljubimac se uvodi u opštu anesteziju, a sama intervencija podrazumeva odstranjivanje jajnika i materice kod ženki, odnosno testisa kod mužjaka. Ljubimca možete voditi kući već nakon sat vremena od intervencije. Potpuni oporavak traje od sedam do deset dana kod ženki, odnosno tri do pet  dana kod mužjaka.

ZAŠTO JE VAŠEM LjUBIMCU POTREBNA STERILIZACIJA?

Značajno smanjenje rizika od opasnih bolesti polnih organa životinje! Svake godine desetine hiljada kućnih ljubimaca oboli od raka mlečnih žlezda (dojki), jajnika i materice, piometre (gnojne infekcije materice), raka testisa i prostate, kao i infekcija mokraćnih kanala. Osim što su skupe za lečenje i dugo traju, ove bolesti su i opasne po život vašeg ljubimca.

Izbegavate mnoge neprijatnosti kao što su: bežanje u potrazi za partnerom posle čega se vaš ljubimac može izgubiti ili ga mogu uhvatiti šinteri, agresivnost ljubimca i mogućnost povrede u obračunima sa drugim mužjacima, ostavljanje tragova urina po kući i njegov neprijatan miris, zaskakanje ljudi ili delova nameštaja od strane mužjaka u polnom žaru, krvavi iscedak kod ženki u “teranju”, glasno zavijanje, uznemirenost i destruktivno ponašanje ljubimca;

Sprečavate rađanje velikog broja potomaka od kojih mnogi ostaju bez vlasnika. Napuštene životinje žive jedva nekoliko godina i gotovo čitav svoj životni vek provedu na ulici. Umiru od gladi, bolesti, smrzavanja, stradaju u saobraćaju ili bivaju eutanazirani u šinterajima.

Izvor