Zašto nema obveznica lokalne samouprave?

Nijedna opština u Srbiji do sada nije izdala obveznice lokalne samouprave, koje bi omogućile da se novcem od njihove prodaje, umesto skupim kreditima, finansiraju razvojni projekti - toplovodi, sistemi vodosnabdevanja, javna rasveta, reciklaža otpada, izgradnja puteva, škola, pijaca ili sportsko-rekreativnih centara.

Korist od njihovog emitovanja imale bi opštine, jer bi jeftinije dolazile do kapitala, ali i građani i investitori zbog mogućnosti da ulažu u kvalitetne hartije od vrednosti, koje nedostaju srpskom finansijskom tržištu.

Zakonske mogućnosti, kako navode u Ministarstvu finansija, za emitovanje takve vrste obveznica postoje, a razlog zbog čega nijedna od opština to nije uspela, leži ili u neznanju ili nezainteresovanosti.

Predsednik opštine Inđija Goran Ješić, međutim, kaže da su u toj lokalnoj samoupravi prvi pokušali pre dve godine da izdaju opštinske, odnosno municipalne obveznice za finansiranje sistema vodosnabdevanja, ali da nisu uspeli, iako je zakonski za to postojala mogućnost.

“Kada nešto prvi pokušate u ovoj zemlji onda imate hiljadu problema da to uradite. I mi smo ih imali puno i sa Narodnom bankom Srbije i sa Direkcijom za imovinu, i nismo uspeli da nađemo zajednički jezik o tome kako to možemo da uradimo. Zbog toga smo odustali i rešili da projekat finansiramo iz kredita, čija je cena u tom momentu bila približno ista kao i cena emitovanja obveznica“, kaže on.

„Tek preko iznosa od pet miliona evra, obveznice su bile puno isplativije. Situacija se u međuvremenu promenila, jer je centralna banka znatno povećala obaveznu rezervu i time poskupela kredite, tako da bi sada bilo neuporedivo jeftinije finansirati infrastrukturne projekte emitovanjem obveznica lokalne samouprave”, navodi Ješić.

Prema njegovim rečima, cena izdavanja obveznica u iznosu od pet miliona evra pre dve godine je bila između 5 i 5,5 odsto, dok opština Inđija trenutno podiže kredite za izgradnju infrastrukture sa godišnjom kamatnom stopom od osam ili devet odsto, a koja, kako smatra, ne bi smela da prelazi 1,5 odsto.

Navodeći da su obveznice lokalne samouprave jedan od najmodernijih i najboljih načina finansiranja javnih objekata, Ješić ocenjuje da će opštine u Srbiji početi da ih izdaju tek pošto država da preporuku lokalnim samoupravama kako to da učine, napravi model i podrži ga.

Kako kažu u Ministarsvu finansija, lokalne samouprave mogu da izdaju svoje obveznice u skladu sa Zakonom o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata i sa Zakonom o javnom dugu. Za njih važe uslovi kao i za druge izdavaoce HOV, odnosno moraju da imaju odobrenje Komisije za HOV, ali i odobrenje Ministarstva finansija.

Profesor beogradskog Ekonomskog fakulteta Dejan Šoškić kaže da zakonska regulativa u Srbiji treba da se doradi, kako bi olakšala zaduživanje lokalnih organa i dodaje da bi uz volju države, prve takve obveznice mogle vrlo brzo da se pojave.

Stiče se utisak da je najveći problem u tome što lokalne samouprave ne raspolažu svojom imovinom, jer je ona u vlasništvu države. Poenta izdavanje municipalnih obveznica je u tome da iza njih stoje opštine, koje garantuju svojom imovinom.

Ako one to nisu u mogućnosti, zato što je njihov titular država, i ako je za to potrebna dozvola Ministarstva finansija, to komplikuje čitavu proceduru. Ako se uzme u obzir iskustvo opštine Inđija, kao i neznanje nekih lokalnih vlasti o kakvom se finansijskom instrumentu radi, onda ne čudi što takvih dužničkih hartija u Srbiji još nema.

Profesor Šoškić objašnjava da izdavaoc obveznica lokalne samouprave, po pravilu, dolazi do povoljnijeg izvora finansiranja od bankarskih, kupac dobija kvalitetan instrument kojim uz nizak rizik može da uveća svoj kapital, dok finansijsko tržište u celini dobija veću širinu jer takve hartije od vrednosti predstavljaju atraktivnu i likvidnu investiciju za osiguravajuće kompanije, banke, investicione i penzijske fondove.

Uglavnom se emituju na rok duži od godinu dana, a rok dospeća zavisi od namene sredstava koja su njima prikupljena. Gotovo uvek su listirane na sekundarnim tržištima, što omogućava onima koji ih poseduju da ih mogu prodati kad god požele.

Interes investitora za municipalne obveznice zavisi od očekivane stope prinosa i očekivanog rizika, ali i od boniteta izdavaoca, njegovog prioriteta u izmirivanju obaveza i eventualnog obezbeđenja zalogom. Istovremeno, država može imaoce tih vrednosnih hartija da oslobodi nekih poreskih obaveza, čime se, po pravilu, podstiče tražnja za njima.

Region

Municipalne obveznice su u regionu prisutne već izvesno vreme. U Mađarskoj su emitovane jos devedesetih godina prošlog veka, dok u Austriji mnoge lokalne samouprave finansiraju svoje projekte upravo njihovim izdavanjem. U poslednje vreme, emitovali su ih i hrvatski gradovi Koprivnica, Zadar, Split i Rijeka, koji su imali veoma dobra iskustva u tom poslu. Nedavno je izdata i obveznica grada Podgorice, a u pripremi je i emitovanje municipalne obveznice Banja Luke. To pokazuje da ta vrsta hartija od vrednosti postepeno zauzima mesto u finansijskim sistemima zemalja jugoistočne Evrope.

Najatraktivnija karakteristika tih obveznica je to što su investitori oslobođeni plaćanja poreza na prinos, a s obzirom na to da je porez na kapitalnu dobit u Srbiji čak 20 odsto, mnogim građanima bi upravo iz tog razloga bilo interesantno da ulažu u njih, kaže Srđan Tomašević iz brokerske kuće MV Investment.

On dodaje da su sa aspekta preuzimanja rizika, obveznice sigurniji oblik ulaganja od akcija, ali zbog toga nose i znatno manje prinose. Prema njegovoj oceni, kompanije iz realnog sektora će se, pre svega zbog i dalje visokog nivoa kamatnih stopa, odlučivati za finansiranje svojih projekata kroz emisiju korporativnih obveznica, ali i dodao da je za to potrebna promena Zakona o imovini opština kao i o njihovim izvornim prihodima.

Direktor Društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom NLB Nova penzija Zvonko Cvek ocenio je da bi pojavljivanje obveznica lokalne samouprave bilo značajno za tu vrstu fondova, jer bi iza njih stajale opštine sa svojom imovinom, dodajuči da bi za celokupno domaće finansijsko tržište bilo dobro kada bi se one pojavile što pre.

Istakao je da dobrovoljni penzijski fondovi trenutno na Beogradskoj berzi mogu da kupuju akcije samo osam kompanija i naveo da srpskom finansijskom tržištu generalno nedostaju sugurne i dugoročne hartije od vrednosti, koje bi osigurale njegovu stabilnost.

Takve hartije, međutim, niko ne izdaje i mislim da će tu nešto vrlo brzo morati da se promeni, a to je problem koji se tiče i države i Narodne banke Srbije, kaže Zvonko Cvek.

Prema njegovim rečima, taj fond bi se u izboru kupovine takvih obveznica ponašao kao i u slučaju kupovine drugih hartija od vrednosti, odnosno analizirao bi njihovu isplativost, projekat za koji su emitovane i sigurnost i vremenski period povratka novca.