Алексиначке вести - новости Алексинац
Претрага
cirilica | latinica

Зашто нема обвезница локалне самоуправе?

rss

15.06.2007. Извор: Б92

Зашто нема обвезница локалне самоуправе?

Ниједна општина у Србији до сада није издала обвезнице локалне самоуправе, које би омогућиле да се новцем од њихове продаје, уместо скупим кредитима, финансирају развојни пројекти - топловоди, системи водоснабдевања, јавна расвета, рециклажа отпада, изградња путева, школа, пијаца или спортско-рекреативних центара.

Корист од њиховог емитовања имале би општине, јер би јефтиније долазиле до капитала, али и грађани и инвеститори због могућности да улажу у квалитетне хартије од вредности, које недостају српском финансијском тржишту.

Законске могућности, како наводе у Министарству финансија, за емитовање такве врсте обвезница постоје, а разлог због чега ниједна од општина то није успела, лежи или у незнању или незаинтересованости.

Председник општине Инђија Горан Јешић, међутим, каже да су у тој локалној самоуправи први покушали пре две године да издају општинске, односно муниципалне обвезнице за финансирање система водоснабдевања, али да нису успели, иако је законски за то постојала могућност.

“Када нешто први покушате у овој земљи онда имате хиљаду проблема да то урадите. И ми смо их имали пуно и са Народном банком Србије и са Дирекцијом за имовину, и нисмо успели да нађемо заједнички језик о томе како то можемо да урадимо. Због тога смо одустали и решили да пројекат финансирамо из кредита, чија је цена у том моменту била приближно иста као и цена емитовања обвезница“, каже он.

„Тек преко износа од пет милиона евра, обвезнице су биле пуно исплативије. Ситуација се у међувремену променила, јер је централна банка знатно повећала обавезну резерву и тиме поскупела кредите, тако да би сада било неупоредиво јефтиније финансирати инфраструктурне пројекте емитовањем обвезница локалне самоуправе”, наводи Јешић.

Према његовим речима, цена издавања обвезница у износу од пет милиона евра пре две године је била између 5 и 5,5 одсто, док општина Инђија тренутно подиже кредите за изградњу инфраструктуре са годишњом каматном стопом од осам или девет одсто, а која, како сматра, не би смела да прелази 1,5 одсто.

Наводећи да су обвезнице локалне самоуправе један од најмодернијих и најбољих начина финансирања јавних објеката, Јешић оцењује да ће општине у Србији почети да их издају тек пошто држава да препоруку локалним самоуправама како то да учине, направи модел и подржи га.

Како кажу у Министарсву финансија, локалне самоуправе могу да издају своје обвезнице у складу са Законом о тржишту хартија од вредности и других финансијских инструмената и са Законом о јавном дугу. За њих важе услови као и за друге издаваоце ХОВ, односно морају да имају одобрење Комисије за ХОВ, али и одобрење Министарства финансија.

Професор београдског Економског факултета Дејан Шошкић каже да законска регулатива у Србији треба да се доради, како би олакшала задуживање локалних органа и додаје да би уз вољу државе, прве такве обвезнице могле врло брзо да се појаве.

Стиче се утисак да је највећи проблем у томе што локалне самоуправе не располажу својом имовином, јер је она у власништву државе. Поента издавање муниципалних обвезница је у томе да иза њих стоје општине, које гарантују својом имовином.

Ако оне то нису у могућности, зато што је њихов титулар држава, и ако је за то потребна дозвола Министарства финансија, то компликује читаву процедуру. Ако се узме у обзир искуство општине Инђија, као и незнање неких локалних власти о каквом се финансијском инструменту ради, онда не чуди што таквих дужничких хартија у Србији још нема.

Професор Шошкић објашњава да издаваоц обвезница локалне самоуправе, по правилу, долази до повољнијег извора финансирања од банкарских, купац добија квалитетан инструмент којим уз низак ризик може да увећа свој капитал, док финансијско тржиште у целини добија већу ширину јер такве хартије од вредности представљају атрактивну и ликвидну инвестицију за осигуравајуће компаније, банке, инвестиционе и пензијске фондове.

Углавном се емитују на рок дужи од годину дана, а рок доспећа зависи од намене средстава која су њима прикупљена. Готово увек су листиране на секундарним тржиштима, што омогућава онима који их поседују да их могу продати кад год пожеле.

Интерес инвеститора за муниципалне обвезнице зависи од очекиване стопе приноса и очекиваног ризика, али и од бонитета издаваоца, његовог приоритета у измиривању обавеза и евентуалног обезбеђења залогом. Истовремено, држава може имаоце тих вредносних хартија да ослободи неких пореских обавеза, чиме се, по правилу, подстиче тражња за њима.


Регион

Муниципалне обвезнице су у региону присутне већ извесно време. У Мађарској су емитоване јос деведесетих година прошлог века, док у Аустрији многе локалне самоуправе финансирају своје пројекте управо њиховим издавањем. У последње време, емитовали су их и хрватски градови Копривница, Задар, Сплит и Ријека, који су имали веома добра искуства у том послу. Недавно је издата и обвезница града Подгорице, а у припреми је и емитовање муниципалне обвезнице Бања Луке. То показује да та врста хартија од вредности постепено заузима место у финансијским системима земаља југоисточне Европе.

Најатрактивнија карактеристика тих обвезница је то што су инвеститори ослобођени плаћања пореза на принос, а с обзиром на то да је порез на капиталну добит у Србији чак 20 одсто, многим грађанима би управо из тог разлога било интересантно да улажу у њих, каже Срђан Томашевић из брокерске куће МВ Инвестмент.

Он додаје да су са аспекта преузимања ризика, обвезнице сигурнији облик улагања од акција, али због тога носе и знатно мање приносе. Према његовој оцени, компаније из реалног сектора ће се, пре свега због и даље високог нивоа каматних стопа, одлучивати за финансирање својих пројеката кроз емисију корпоративних обвезница, али и додао да је за то потребна промена Закона о имовини општина као и о њиховим изворним приходима.

Директор Друштва за управљање добровољним пензијским фондом НЛБ Нова пензија Звонко Цвек оценио је да би појављивање обвезница локалне самоуправе било значајно за ту врсту фондова, јер би иза њих стајале општине са својом имовином, додајучи да би за целокупно домаће финансијско тржиште било добро када би се оне појавиле што пре.

Истакао је да добровољни пензијски фондови тренутно на Београдској берзи могу да купују акције само осам компанија и навео да српском финансијском тржишту генерално недостају сугурне и дугорочне хартије од вредности, које би осигурале његову стабилност.

Такве хартије, међутим, нико не издаје и мислим да ће ту нешто врло брзо морати да се промени, а то је проблем који се тиче и државе и Народне банке Србије, каже Звонко Цвек.

Према његовим речима, тај фонд би се у избору куповине таквих обвезница понашао као и у случају куповине других хартија од вредности, односно анализирао би њихову исплативост, пројекат за који су емитоване и сигурност и временски период повратка новца. 

Коментара: 0


# председник општине општина
@


 

[ Додај коментар ]


Будите обавештени

Дозвољавам да ми овај портал доставља обавештења о најновијим вестима