Vlada gura male privrednike u samoubistva

Paketu od 65 različitih taksi koje srpski preduzetnici već plaćaju, a što je tri puta više od broja taksi u većini evropskih i zemalja u regionu, tokom 2010. pridodato je još 17 novih dažbina uglavnom na lokalnom nivou. Istovremeno neki od postojećih nameta, kao što je naknada za gradsko građevinsko zemljište u Beogradu i u još nekim gradovima povećani su 300 do 400 odsto.

Pritisnuti enormnim troškovima i onemogućeni da naplate svoja potraživanja, preduzetnici sve češće donose kobne odluke. Prema podacima Unije poslodavaca Srbije, od 2004. do danas 75 preduzetnika je oduzelo sebi život.

- Kakva je poslovna klima u Srbiji najbolje govori podatak da 45 odsto novih firmi ne preživi prve dve godine rada. U 2008. smo pravili poređenje sa Hrvatskom i ispostavilo se da prosečni osnivački kapital, koji za MSP iznosi oko 5.000 evra, preduzetnik u Srbiji već za dva do tri meseca potroši na dažbine državi, dok mu u Hrvatskoj za to treba 10 do 11 meseci. Strategije su ovde po pravilu mrtvo slovo na papiru - kaže Dragoljub Rajić iz Unije poslodavaca Srbije.

U praksi preduzetnici u Srbiji žive pod konstantnim stresom i u stalnom sukobu sa državom na svim nivoima. Nažalost, ima i onih koji različita poniženja koje donosi poslovni neuspeh ne mogu da prebole.

U Uniji poslodavaca tendencija suicida kod preduzetnika uočena u jesen 2005, kada je jedan od prvih gornjomilanovačkih privrednika Milutin Tešović zbog propasti firme sebi oduzeo život. U strahu od lokalnih zelenaša i siledžija par meseci nakog toga u Gornjem Milanovcu i Čačku dogodila su se još tri samoubistva malih privrednika. Tragični događaji nastavili su se i narednih godina, a među biznismenima koji su izvršili samoubistvo najviše je vlasnika restorana i hotela (16) i građevinskih preduzimača (11). Tako je Srbija, osim što je po podacima Svetske zdravstvene organizacije na 13. mestu po ukupnom broju samoubistava, postala i zemlja u kojoj je samoubistvo sve češći epilog poslovne karijere.

Uzroci samoubistva preduzetnika

- nemogućnost vraćanja dugova

- poslovni neuspeh i naglo siromašenje

- gubitak imovine zbog aktiviranja hipoteke

- psihološka tortura zbog plaćanja reketa

- gubitak poslovnog i porodičnog ugleda