Proizvodnja i potrošnja malina u Srbiji: Voće koje jede rak

Očekuje se da će u 2007. godini na blizu 15.000 hektara biti ubrano oko 81.000 tona ovog voća čiji će prosečan prinos biti 5,5 tona po hektaru, što je za 1,4 odsto više nego prethodne godine. Najveći deo proizvodnje srpske maline se izvozi i on donosi godišnji prihod između 100 i do 200 miliona dolara. Dakle, proizvodnja maline je okosnica ruralnog razvoja u pojedinim sredinama Srbije, a sama malina je srpski brend, čak i više od toga.

U proizvodnju maline uključeno je sa sezonskim radnicima više od 200.000 stanovnika Srbije pa oni učestvuju i u donošenju i značajnog deviznog priliva zemlje. Na taj način malina održava i vitalnim srpsko selo, podmlađuje ga, oživljava i ulepšava, jer omogućava gradnju puteva, lepih kuća... Za razliku od prethodnih godina, ove su proizvođači malina zadovoljni, pa nema ni protesta, blokiranja puteva, zahteva od vlade da odredi cenu...

Ministar poljoprivrede u Vladi Srbije dr Slobodan Milosavljević naglašava da su proizvođači ovog voća zadovoljni jer postižu cenu od 100 dinara po kilogramu. Dakle, proizveli su onu kulturu za koju postoji tražnja na tržištu, ona im omogućava veću zaradu i bolji život. ,,Pokazalo se da su bila neopravdana strahovanja da će zbog prolećne suše malina slabije roditi u ovoj godini. Kiše tokom proleća su pomogle da se laktari maline okite krupnim i sočnim plodovima. Tako će ove godine ,,crveno zlato’’ napuniti novčanike voćara jer je cena kilograma kvalitetne maline viša od jednog evra.

Najkvalitetnija malina plaćana je čak 130 dinara po kilogramu, što je dvostruko više nego lane kada su zbog niske cene malinari blokirali puteve i štrajkovali očekujući da cenu reguliše država u dogovoru sa hladnjačarima i izvoznicima. Ove godine to nije bilo potrebno jer je tržište učinilo svoje, a visoka cena maline se objašnjava slabim rodom ovog voća u Poljskoj, gde je malina proletos izmrzla, ali i u Čileu, mada se kvalitet iz tih krajeva, ne može upoređivati sa onom iz srpskih malinjaka’’, navodi ekspert FAO dr Danilo Tomić.

Kvalitet najbolji na svetu

I pored straha ove godine smo dobili zadovoljavajući rod maline, navodi predsednik Svetske organizacije uzgajivača i prerađivača malina Rade Ljubojević. Po njegovim rečima, cilj organizacije malinara u Srbiji je da se izmenom sortimenta produži period sazrevanja malina sa sadašnjih mesec-dva na šest meseci, kako bi što duže mogla da se zadrži i nudi u svežem stanju. To se može postići podizanjem plastenika, što je tek u povoju, jer zahteva značajna ulaganja.

U svetu, inače, iz godine u godinu raste proizvodnja maline i dostiže 430 do 460 hiljada tona, a gaji se na 82.000 hektara. U Srbiji ta proizvodnja varira od 65.000 do 100.000 tona. S druge strane potrošnja je manja od ponude i kod nas i u svetu, pa je ti to jedan od razloga što i cena maline varira. Najveća proizvodnja malina u Evropi poslednjih godina bila je u Poljskoj u kojoj se ona gaji na 17.000 hektara, druga je Srbija, koja malinu gaji na 15.000 hektara godišnje. U istom rangu se nalazi se Čile koji je gaji na 15.000 hektara i izvozi 48.000 tona godišnje. Ove godine, po svemu sudeći, pošto je rod slabiji u nama konkurentskim državama da ćemo izbiti na prvo mesto.

Istaknimo da oko 95 odsto godišnje proizvodnje maline Srbija izvozi. Lane je to voće donelo deviznu zaradu od oko 110 miliona dolara. Izvozimo je po ceni od oko 1,4 do 1,5 evra po kilogramu i to uglavnom zamrznutu. Kada bi se izvozila u svežem stanju, u ,,map’’ pakovanju, mogla bi da se proda i dva do tri puta skuplje. U 2006. godini iz Srbije je u svet izvezeno 5,65 tona sveže maline za 5,76 miliona dolara, maline kupine i jagode 2,7 tona za 3,88 miliona dolara, maline rolend (kuvane i nekuvane) 24,4 tona za 48,3 miliona dolara, maline griz (smrznute ili kuvane) 25,4 tona u vrednosti 30 miliona dolara, maline bruh (smrznute ili kuvane) 7,18 tona u vrednosti 11 miliona dolara, maline blok 5,49 tona za četiri miliona dolara, maline original smrznute 2,1 tona za 2,78 miliona dolara... ,,Ekstrakt maline postiže cenu od 80 dolara za kilogram, prerađeno seme, u zavisnosti od stepena i načina prerade, od 250 do čak 2.500 dolara.

Mi smo, međutim, tek na početku nekih istraživanja i pokušaja da proizvedemo skupe delikatesne artikle od naše maline. Da bi se brže išlo u tom pravcu, mora više da se uloži u istraživanja i finalizaciju proizvodnje’’, kaže dr Svetislav Petrović iz Instituta za voćarstvo u Čačku. Najveći doprinos proizvodnji maline u Srbiji dao je baš Centar za voćarstvo i vinogradarstvo u Čačku. Prema sadašnjem stanju, Čile, naš veliki konkurent u proizvodnji maline izvozi najviše u SAD, Veliku Britaniju, Kanadu, EU, i to čak 25 odsto maline plasira u svežem stanju van sezone. Ovo ukazuje da i mi treba da se prilagodimo novom načinu proizvodnje u ovoj oblasti i da promenimo strukturu proizvodnje. Odnosno, da plasiramo veće količine malina u svežem stanju.

Naš cilj u narednom periodu treba da bude izvoz sveže maline na tržiše EU jer bi na taj način postigli znatno veću zaradu. Naravno, to se može postići samo primenom savremenih agrotehničkih mera i sadnjom maline na većoj nadmorskoj visini. U svetu je od 2000. godine do danas stvoreno više od 30 sorti maline, a u Srbiji na 90 odsto površina je sorta ,,vilamet’’, pet do šest odsto je ,,mikro’’, a ostatak su druge sorte. Prosečan prinos je oko 5,5 tona, koliko će biti i ove godine po hektaru. Ariljsko-srpska malina je u svetu sinonim kvaliteta. Dakle, Arilje je svetska prestonica maline sa najvećom hladnjačom na svetu, najvećom koncentracijom zasada, najvećim prinosima, najboljim kvalitetom, i najzad što postoji uzgoj maline na ,,ariljski način i posebna kultura njenoj gajenja, navodi profesor Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu dr Jordan Milivojević.

Srpska malina zaslužuje mnogo veću brigu jer je cenjena svuda u svetu, navodi saradnik u Naučno-istraživačkom centru Privredne komore Srbije Vojislav Stanković. On ističe da je ona i u vreme embarga pronalazila puteve do potrošača gotovo u celom svetu. Jer, ona je po sadržini suvog ostatka i ukusu, najbolja na svetu. Sad očekujemo da se potvrde i preliminarni rezultati, dobijenu SAD i u Srbiji o lekovitim svojstvima ove voćke, pa će se njena potrošnja u svetu udvostručiti. To je velika šansa za Srbiju da poveća devizni prihod od ovog voća, ali i šansa za malinare da imaju veću zaradu.

Američka agencija USAID ima za cilj da se pristupi izradi studije o pozitivnim efektima maline na zdravlje ljudi. Jer, dosadašnja istraživanja u nekoliko instituta pokazala su da plodovi ovog jagodičastog voća imaju citostatičko dejstvo, dodaje dr Siniša Radulović iz Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije. Jer, sastojci tog voća, kao što su antocijanini i polifenoli, od kojih se posebno ističe elatinska kiselina, pokazali su se kao veoma blagotvorni u zaštiti ćelija od oštećenja, starenja i raznih oblika kanceroznih oboljenja. Konzumiranjem maline može da se zaustavi širenje raka pluća, usne duplje, jednjaka, krvnih sudova, prostate, grlića materice...

Tajna uspeha

Tajna uspeha, srpske maline je u njenoj proizvodnji u malim patrijarhalno-porodičnim zasadima, prosečne veličine 0,36 hektara, sa ručnom berbom, na kojima se u ariljskom malinogorju postižu prinosi i od 30 tona po hektaru! Tu površinu može da savlada jedna patrijarhalna porodica sa angažovanjem dva do tri radnika u kampanji berbe. Primera radi, vlasnicima malinjaka u ariljskom kraju, srcu srpske malinarske proizvodnje, ni ove godine nije bilo nimalo lako kada je pristigao rod i trebalo ga je obrati u veoma kratkom roku, pa ga za izvoz spremiti... a do sezonaca se teško dolazilo. Uzalud se nudila beračka nadnica i od 10 do 15 evra, tri obroka, obezbeđen smeštaj.. odmori tokom branja i razne druge pogodnosti. Da bi obavili posao, ove godine, su najčešće na ovaj posao dolazili radnici i sa druge strane Drine iz Republike Srpske, a i njih je na to nužda naterala. Tako je ove godine bilo i u malinjaku srpskog rekordera Milomira Stojića iz Mirosaljaca kod koga se nalazilo čak 80 sezonaca iz Republike Srpske, ali i iz gradova Srbije gde su utihnule fabričke mašine, kao što je Bor, Priboj...

Nije dobro što u Srbiji nikakva strategija u proizvodnji maline ne postoji. Sve je stihija i proizvodnja, i otkup, i prodaja i naplata... To znaju i kupci maline na domaćem tržištu i u svetu. I zato kupuju našu malinu po nižim cenama od čileanske, ruske, norveške, poljske. Rešenja se vide u tome da Ministarstvo poljoprivrede i za ovaj značajan proizvod donese nacionalnu strategiju koja bi se primenjivala od plana za stvaranje novih zasada pa sve do naplate proizvoda za proizvođače. Tu treba istaći i to da danas trgovci u Srbiji podižu hladnjače, kojih čak imamo i previše za ovo područje (oko 100), a većina njih je sa zastarelom tehnologijom. Potrebna je modernizacija, organizacija proizvodnje na bazi zadružnog udruživanja...

Zato bi prvi zadatak bio formiranje nacionalnog saveta za malinu, po ugledu na druge zemlje u kojima on postoji. Primer Francuske gde je savet formiran još 1946. godine i on u svemu pomaže vladi jer je to zajednički interes. Dakle, kada je reč o malini potrebno je promovisati njenu proizvodnju kao značajnu meru ruralnog razvoja. Antrfile Proizvodnja i potrošnja Sudeći prema dosadašnjim prosečnim rezultatima, Srbija je dugo bila prvi proizvođač u svetu kada je osam osamdesetih godina prošlog veka proizvodima i 116.000 tona malina godišnje, da bi danas za nijansu izgubila taj primat. Prema poslednjim podacima, najviše se sad proizvodi (2004. godina) u Ruskoj Federaciji 133.000 tona, Srbiji više od 70.000 tona., SAD blizu 50.000 tona, Poljskoj oko 45.000 tona, Nemačkoj blizu 30.000 tona. Ona se u svetu gaji na preko 82.000 hektara sa tendencijom značajnog rasta, a najbolje uspeva u uslovima umerene klime, u područjima s prohladnim letom i blagim zimama. Sorte crvene maline, kakva se gaji u Srbiji, otpornije su na mrazeve od sorti crne i ljubičaste maline. Regionalno posmatrano, najveće površine maline nalaze se u Evropi, koja u svetskim okvirima proizvodnje učestvuje sa 87 odsto. Najveće površine od 23.900 hektara nalaze se u Ruskoj Federaciji, zatim Srbiji oko 15.000 hektara, Poljskoj 13.000 hektara, SAD blizu 6.000 hektara, Nemačkoj oko 6.000 hektara... Potrošnja maline kod nas je oko 900 grama po glavi stanovnika, a najveći svetski potrošači, poput Nemačke i Francuske, konzumiraju oko 10 kilograma godišnje, što je takođe malo. Transport, carine...

Potrebno je da se prilagodimo onome što traži svetsko tržište, kaže direktor Fonda za voće Srbije Evica Mihaljević. Potrebne su nam i nove sorte ukoliko hoćemo da ostanemo u svetskom vrhu. ,,Sa ovakvom organizacijom, transportom i carinom koja se zatvara u četiri sata popodne pa naši kamioni čame na granici ceo dan iako sveža malina u roku od dva dana mora da bude u radnji, mi nemamo šta da tražimo na tržištu svežih malina’’, dodaje Rade Ljubojević. Prema njegovom mišljenju ne treba ništa novo da izmišljamo da bi stigli do potrošača, samo da primenimo ono što rade drugi.

PROIZVODNjA MALINA U SRBIJI

VAŽNA NAPOMENA: BEZ ODOBRENjA AUTORA ZABRANjENA JE UPOTREBA I KORIŠĆENjE TEKSTA I PODATAKA IZ NjEGA!