Vlada upropastila Srbiju

MMF predlaže budućoj Vladi da hitno i temeljno preformuliše ekonomsku politiku, u suprotnom ugroziće stabilnost, zaposlenost i prosperitet. Sada je vreme da se deluje, poziva MMF i predlaže: poništiti povećanje plata, vratiti suficit u budžet i zaustaviti Nacionalni investicioni plan. Odlaganje će znatno povećati rizike, upozorava MMF

Hitno poništiti najdrastičnija povećanja plata u 2006.-2007. godini u javnim preduzećima, državnoj administraciji i nebudžetskom sektoru, umesto deficita budžet mora ponovo da ima suficit, treba obustaviti sve projekte iz Nacionalnog investicionog plana... Ovo su tri ključna saveta i zadatka koje Misija Međunarodnog monetarnog fonda (na čelu sa Piterom Dojlom) odlazeći iz Beograda posle pregovora predlaže budućoj Vladi Srbije. 

Iako to ne kaže u otvorenoj formi, MMF upozorava da je Srbija u ozbiljnim problemima koji mogu da ugroze sve što je postignuto od početka reformi. Ko ume da čita, shvatiće šta znači rečenica iz Promemorije MMF koja je prošlog četvrtka postala dostupna javnosti: „Srbija mora hitno i temeljno da preformuliše svoju ekonomsku politiku, a ako to ne uradi biće ugrozeni stabilnost, zaposlenost i prosperitet. Apelujemo na novu vladu da izabere bolji put, koliko god on bio težak. Odlaganje delovanja će podstaći dalji rast zarada, uvoza i spoljnog duga, ugroziti nisku inflaciju i, konačno, privredni rast. To je moguće ostvariti. Odlaganje će znatno povećati rizike. Sada je vreme da se deluje”.

Ozbiljne preporuke Vladi: Piter Dojl

Iako je boravak Misije MMF u Srbiji bio strogo iza zatvorenih vrata, bilo je nagoveštaja da ocene Misije neće biti nimalo ružičaste. Jedan od sagovornika ljudi iz Misije MMF-a kaže za Ekonomist magazin da je “njihova procena da će se Srbija suočiti sa finansijskim slomom ako se nastavi dosadašnja ekonomska politika  i ne preduzme ništa da se zaustave dosadašnje mere i da neko od političara treba to otvoreno da kaže građanima Srbije”.

Sve vreme pregovora, srpskoj javnosti slate su nemušte poruke i od građana skrivana veoma teška situacija u kojojoj se zemlja nalazi zahvaljujući katastrofalnoj ekonomskoj politici koju je vodila Koštuničina Vlada. Tako je, na primer, 12. marta iz stranke G17 Plus (koja je imala ključnu ulogu u formulisanju i sprovođenju ekonomske politike zemlje i zaustavljanju reformi u proteklom periodu) izdato saopštenje kako je “za Srbiju ključno da se ubrzaju strukturne reforme, da se u narednih godinu dana okonča privatizacija i pokrenu stečajevi u preduzećima koja nemaju tržišnu perspektivu”. I iz kabineta odlazećeg premijera Vojislava Koštunice do javnosti je 13. marta stiglo još ezopovskije saopštenje “kako je “potrebno da se ulože napori da se dodatno smanji javna potrošnja u Srbiji”. To saopštenje stiglo je iz kabineta koga Misija MMF-a optužuje za neprimereni rast zarada u javnim preduzećima i državnoj administraciji.

Odmah sve zaustaviti: A NIP se tek “zahuktao”

Tek poslednjeg, 15. dana kada je postalo jasno da se ocene MMF o stanju Srbije ne mogu sakriti, guverner centralne banke Radovan Jelašić diplomatski je nagovestio da se nećemo proslaviti u izvestaju MMF-a.
“Žalosno je što neko iz Vašingtona mora da tako nešto objavi da bismo nešto promenili”, rekao je Jelašić.
Suština izveštaja Misije MMF-a, iako se to decidirano ne kaže, je da je Vlada Vojislava Koštunice prošle godine, a naročito u vreme predizborne kampanje i u vreme njenog “tehničkog mandata” upropastila Srbiju.

Misija MMF-a ocenjuje da se Srbija pred formiranje nove Vlade suočava sa dva međusobno povezana makroekonomska izazova: održavanje privrednog rasta i stabilizovanje inflacije na niskom nivou, i konstatuje da to neće biti lako.
Dalje se u izveštaju konstatuje da je Srbija od 2003. godine imala  privredni rast u proseku iznosi 6,5 procenata, ali da taj rast nije bio ravnomeran jer je bio praćen upornim dvocifrenim deficitima tekućeg platnog bilansa i visokom nezaposlenošću, pri čemu su i jedno i drugo u najvećoj meri odraz dubokih slabosti u državnim i društvenim preduzećima.

MMF zatim primećuje da je u 2006. godini, pored neuravnoteženog rasta, došlo do veoma velikog nominalnog rasta plata, u proseku 20-30 odsto i snažnog popuštanja budžetske politike. Budžetski rezultat je znatno pogoršan i prešao je iz suficita od 0,75 odsto BDP-a u 2005. godini u deficit od 1,5 odsto BDP-a u 2006. godini. Usled ovakvih kretanja, porastao jedeficit tekućeg platnog bilansa i dostigao 13 odsto BDP-a i shodno tome, spoljni dug porastao je na 62 odsto BDP-a.

Potom MMF upozorava da „ove neravnoteže ne mogu da potraju. Ako se ekonomska politika uskoro temeljno ne preformuliše, Srbija će ostati na putu koji će na kraju dovesti do turbulentnog spoljnog prilagođavanja tržišta koje bi bilo izvršeno na štetu rasta, stabilnosti, zaposlenosti i prosperiteta“.

Predlažući terapiju, MMF kaže da neće biti dovoljna samo „disciplina“, odnosno zamrzavanje plata. Srbija ne sme da dopusti da inflacija ponovo raste, čak ni bi pomogla da se izvrši prilagođavanje plata, jer bi ponovni rast inflacije ugrozio investicije i radna mesta. „Na početku rada nove administracije, inflacija bi predstavljala izuzetno nepoželjan znak namera u oblasti ekonomske politike“, kaže se u izveštaju Misije MMF-a.

Umesto „discipline“, MMF predlaže novoj Vladi prave poteze: „sada je više nego ikad potrebno hitno nastaviti strukturne reforme - sveobuhvatnu bezuslovnu privatizaciju, stečajeve, pooštravanje konkurencije i beskompromisnu borbu protiv korupcije“. I zatim sledi ključna preporuka, nešto što je ocenjeno kao apsolutni minimum: hitno ukinuti  najdrastičnija povećanja zarada u 2006-07. godini, kako u budžetskom, tako i u nebudžetskom sektoru, jer bi to bio jasan signal čvrste namere nove administracije da se obezbedi umerenost realnih zarada i niska inflacija. Druga sugestija vezana je za obuzdavanje tražnje pa tako MMF  predlažem suficit u budžetu za ovu godinu od oko 2,75 odsto BDP-a. „Toga nema u predloženom budžetu, ali zato ima deficit od 2,75 odsto BDP-a i zato je naš savet da se taj budžet ne usvoji u Parlamentu“, kaže MMF i tvrdi da je takvo budžetsko prilagođavanje nužno, ali da neće biti lako.

Treći ključni „zahtev“ je zalaganje MMF-a za preispitivanje celokupne državne potrošnje, posebno vezane za bezbednost i subvencije. U sklopu te sugestije je i predlog da se obustave projekti iz Nacionalnog investicionog plana dok se celokupan program ne preformuliše, postavi na zdrave osnove i u potpunosti uključi u budžet.

Kao podrška ovim politikama, MMF smatra da bi bilo dobro da centralna banka nastavi da smanjuje učestalost i obim svojih intervencija na deviznom tržištu, uz dalje povećavanje ili snižavanje repo stope kako bi ostvarila svoje ciljeve vezane za baznu inflaciju.  A ako ne dođe do redefinisanja ekonomske politike radi postizanja ravnomernog rasta, MMF kao opcije centralne banke navodi restriktivnost obaveznih rezervi i makroprudencijalnih propisa
Na taj način, neravnoteže, koje su posledica neadekvatnih budžetskih, strukturalnih politika i politika zarada, ispoljiće se kroz pritiske na monetarnu politiku.

U svom izveštaju MMF je ponudio i savet za finansiranje budžeta po završetku privremenog finansiranja ukoliko Vlada ne bude izabrana: „Naš je savet da se trenutni nacrt Zakona o budžetu za 2007. godinu ne usvoji do kraja marta, jer je suviše neadekvatan. Umesto toga, bolje rešenje bi bilo da se privremeno finansiranje produži za još tri meseca, po mogućnosti tako što će Zakon o budžetskom sistemu biti izmenjen i dopunjen. Time bi se pružilo dovoljno vremena da se formuliše snažan budžet za 2007. godinu, praćen sveobuhvatnim preispitivanjem prioriteta u finansiranju rashoda.
Što se tiče budžeta u drugom kvartalu, mi bismo apelovali da cilj bude suficit na nivou konsolidovanog budžetskog sektora od 18 milijardi dinara (uz odgovarajući suficit republičkog budžeta od 13 milijardi dinara), što je u skladu sa našim savetima u pogledu izvršenja budžeta u čitavoj 2007. godini“.