Vlada se porađa, berza cveta

Iz toga bi neki šaljivdžija mogao zaključiti da nam je bolje bez vlade, ali je Srbiji neophodna dobra i stabilna vlada, a činjenica da su cene akcija rasle i u takvom ambijentu samo su dokaz da ovde, ipak, ima dovoljno kapitala za investiranje, izjavio je juče Tomislav Brzaković, direktor „KBK Brokera“. On je na promociji svoje knjige „Tržište kapitala-teorija i praksa“ naglasio da je rast cena posledica najelementarnijeg tržišnog zakona ponude i tražnje, jer je sve više onih koji su spremni da rizikuju i investiraju.

Naglašavajući da bi bilo opasno da tržište počne da „pada“, Brzaković je istakao da preokret ne može da usledi preko noći, a čak i tada može da se zaradi. On je priznao da bi voleo da su stope prinosa manje, ali da je tržište kapitala stabilnije. Uz opasku da ulaganje u akcije sadrži dozu rizika, Brzaković je konstatovao da u ekonomiji nema besplatnog ručka.

Finansijski konsultant i bivši direktor Beogradske berze Zoran Jeremić je objasnio da je srpsko tržište kapitala tranziciono, sa velikim oscilacijama cena i malim obimom trgovanja. Tako se dobija tržišna cena, ali ona ne mora uvek da bude i fer cena, kazao je on, dok je Brzaković kao primer naveo da je jednog dana prodato samo 16 akcija Komercijalne banke, a njihova cena je skočila za čak 14 odsto. Još “čudniji” primer desio se juče, prvog dana trgovanja na berzi sa akcijama “Galeb FSU”. Cena akcija te beogradske firme skočila je za čak 291,7 odsto, iako je od ponuđenih 50 prodata samo jedna (!?) deonica, kolika je bila i tražnja.

Uz opasku da je cena i stvar očekivanja, Jeremić je ocenio da niko od ozbiljnih investitora ne „ulazi“ na kratak rok, već sa ciljem da zauzmu poziciju na tržištu za budućnost. Pri tome on smatra da su Srbija, Crna Gora i Republika Srpska tri možda najperspektivnija tržišta na svetu. Jeremić je izrazio uverenje da će pojava dobrovoljnih penzionih i investicionih fondova povećati tražnju, što bi moglo da pogura i cene. Da bi se sprečilo eventualno „pucanje balona“ bilo bi dobro da se što pre proširi i ponuda, akcijama NIS-a, EPS-a i drugih atraktivnih kompanija, sugeriše Jeremić.

Brzaković je istakao da je sada rizik na tržištu visok i zato što je nizak nivo informisanja, s obzirom da je malo firmi koje redovno objavljuju rezultate poslovanja. Iako je lane tržišna kapitalizacija Beogradske berze udvostručena, ona je manja od tržišne vrednosti OTP banke iz Mađarske, a da bi se stanje promenilo neophodna je daleko aktivnija uloga države, rekao je on i naglasio da je nelogično da sada građani na kapitalnu dobit plaćaju porez od 20, a preduzeća po stopi od 10 odsto. Osim što nema razloga za takvu poresku diskriminaciju, taj porez bi trebalo ukinuti, bar na prodaju akcija koje se drže duže od godinu dana, rekao je on.

Uz podsećanje da je devizna štednja oko 3,5 milijarde evra, Jeremić je kazao da u decembru 2006. građani koji su držali novac u bankama ni posle pripisa kamata nisu mogli da kupe iste količine robe kao u januaru iste godine. U istom periodu vrednost berzanskog indeksa Beleks 15 porasla je za 56 odsto, naveo je on i naglasio da bi domaći sitni investitori preko fondova trebalo više da se uključe u kupovinu akcija. Naglašavajući da rast ne može da traje u nedogled, on je istakao da na rastućem tržištu ne zarade samo „najveći baksuzi“ i zato je najveća greška ako se ne investira.

Lane su krupni domaći i strani investitori ostvarili kapitalnu dobit od oko milijardu evra, a da su ranije stvoreni domaći investicioni fondovi deo novca je mogao da pripadne sitnim investitorima, građanima Srbije, kazao je Jeremić i naglasio da NIS ne bi trebalo privatizovati odmah prodajom većinskog paketa strateškom partneru, već postepenom prodajom manjih paketa akcija građanima Srbije.

Kao primer naveo je Hrvatsku, koja je kroz dokapitalizaciju kompanije INA prikupila 500 miliona evra, a pravo da kupuju te akcije imali su isključivo građani, hrvatski državljani. Zzašto to Srbija ne može da uradi sa NIS-om, upitao je on i izrazio uverenje da bi veliki broj građana kupio akcije naftne kompanije.

Brzaković i Jeremić su naglasili da na srpskom tržištu kapitala nemaju svi isti pristup informacijama, a prospekti nekih firmi, čijim se akcijama trguje na vanberzanskom tržištu su stari i po dve-tri godine, umesto da se objavljuju kvartalni izveštaji.