Aleksinačke vesti - novosti Aleksinac
Search
cirilica | latinica

Vlada Srbije odlaže razbuktavanje inflacije

rss

17.10.2006. Igor Krasnić

Vlada Srbije odlaže razbuktavanje inflacije
Kori Udovički, bivši guvernerNBS i osnivač Fonda za razvoj ekonomskih nauka

Investicioni plan je spisak rascepkanih malih  projekata, ili delova velikih projekata, od kojih je jedan deo ušao  u rebalans budžeta. Deo novca se mora uštedeti kroz otplatu skupih  dugova.
Prioriteti su u saobraćajnoj infrastrukturi. Ideja  nije da se povežu dva mala mesta u provinciji, već da su ona povezana  s Beogradom i na kraju s Bečom. Davanje po principu - svakome pomalo, ne vodi  nikud.


Inflacija u ovoj godini nije suštinski počela da se smanjuje. Trenutno  snižavanje ukupne inflacije rezultat je malog pada cena naftnih derivata,  a sve ostalo je u stvari odlaganje razbuktavanja cena jer vlada kontroliše  administrativne cene. Te cene, pre ili kasnije, moraju da idu naviše  i da nadoknade disparitete koji se sada stvaraju - tvrdi dr Kori Udovički,  osnivač Fonda za razvoj ekonomskih nauka, bivši guverner i ministar  energetike.
Mere NBS delovale su na smanjenje kreditnog rasta i verujem da su počele da  utiču i na smanjenje privrednog rasta. Problem viška tražnje imamo  i bez najave države o povećanju potrošnje. To znači da prostora  za povećanu potrošnju državnih para u ovom trenutku nema, iako  ona ima pokriće u privatizacionim prihodima. Ukoliko do toga dođe, ono će isključivo  ići na račun privatne potrošnje, najviše investicija.
S druge strane, moram da priznam da sam u prvom tromesečju ove godine poverovala  retorici Ministarstva finansija, koje voli mnogo da priča kako puno troši  i daje. Međutim, u drugom kvartalu to izvršenje se nije desilo, dodaje  Udovički. Ali od oktobra imate povećanje plata u svim državnim službama,  Vojsci, zdravstvu..
- E to će da bude tragedija. Efekat neće biti najgori sad jer dva-tri meseca  većih plata i nije tako mnogo. Ali to povećava start za celu narednu godinu,  i biće veoma ozbiljan problem za narednu vladu. Možda se ministar nada  da će se ta potrošnja preneti na uvoznu robu, a ne domaću, i da onda  to neće delovati na inflaciju. Ta nada je vrlo naivna - sva državna potrošnja  deluje na veću tražnju domaće robe, pogotovo plate i ono od čega se sastoji  Nacionalni investicioni plan u rebalansu budžeta.

Šta nas čeka u 2007. - inflacija, stabilnost dinara?
- Nova vlast će se naći pred sledećim izborom. Ili će vrtoglavo napraviti  zaokret ka ozbiljnom obuzdavanju fiskalne potrošnje, i time napravi  prostor da NBS dozvoli veći kreditni rast i privrednu aktivnost, ili će NBS  da odustane od svog cilja obuzdavanja inflacije, što će dovesti do njenog  rasta. Treća mogućnost koja može kratkoročno da pomogne celoj situaciji  je da apresijacija kursa dovede do povećanja trgovinskog deficita. Ali, što  više apresira dinar, to je veći rizik po održivost platnog bilansa.  Ovaj konflikt ne može u potpunosti niti trajno da se reši kroz  povećanje trgovinskog deficita.

Da li je neophodno da se stornira Nacionalni investicioni plan?
- Kao prvo NIP ne postoji. Plan je nešto što je isplanirano.  Kad se kaže "Nacionalni investicioni plan", misli se na trogodišnji  ili petogodišnji koncept u kom su se jasno planirani i imaju prioritet  projekti, kojima se najpre odlučilo koja su uska grla privrede, koja država  može da otkloni, a zatim osmislilo kojim redom da se otklone, uz najmanje  moguće troškove.
- Znači, nema šta da se revidira. NIP je spisak rascepkanih, malih  projekata, ili malih delova velikih projekata, od kojih je jedan deo ušao  u rebalans budžeta. Dobro u svemu tome je što bi rebalans na početku  nove vlade, odmah rešio probleme koji su stvoreni NIP-om. No, ako se  od ovakvog NIP-a odustane, kao što se nadam, ostaje pitanje šta ćemo  s novcem koji smo dobili od privatizacije najvrednijih resursa. Naš zadatak  je da taj novac spasimo, ponovo kapitalizujemo.

U šta treba ulagati?
- Deo se mora zasad uštedeti, kroz otplatu skupih dugova, zamenu novih  skupih zaduživanja, čak i stvaranje fondova za prioritete koje još nismo  u stanju da potpuno rešavamo. Kad je reč o trošenju, prioriteti  su u saobraćajnoj infrastrukturi, ali prioritizovanoj. Tu ubrajam koridore  koji moraju da budu maksimalno protočni. Ideja nije da se povežu dva mala  mesta u provinciji, već da su ona povezana s Beogradom i na kraju s Bečom.
- Ovo što se radi, po principu daj svakome pomalo, ne vodi nikud, a  pogotovo ne u Beč. Takođe, u energetskom sektoru ima posla koje privatnici  neće da rade. To je podsticanje energetske efikasnosti. Tu ulaganja po projektu  mogu da budu mala, ali brojna, koja daju velike efekte ušteda. Takođe,  imamo ekološke probleme. Neophodno je ulagati i u obrazovanje, ali ne  u ovakvu obrazovnu strukturu.
- Srbija mora da se suoči sa tim da određenu vrstu modernih kadrova uopšte  ne proizvodi. Ozbiljne stipendije za vrhunske škole po osmišljenom  programuÖ pitam se da li je naša država u stanju tako da ulaže?  Potrebno je takođe uložiti u stvaranje institucija koje će, što  se više približavamo EU, moći da prihvate i troše sredstva  iz evropskih fondova.

Koji su zadaci naredne vlade u naredne četiri godine?
- Prvi zadatak je stvaranje stabilnih i jakih institucija. Jer, mandat ove  vlade se završava oktroisanim ustavom. Računajući na snagu radikala  u ovom trenutku, mnogo bolji ustav nije ni mogao da bude, a da pri tom bude  usvojen. Zbog takve situacije iskompromitovana je demokratičnost. Institucije  su postale "k'o bajagi", ostavke ministara takođe... S takvim stavom ne možemo  u EU, niti se održivi ekonomski razvoj zasniva na "k'o bajagi" institucijama.  Jer posle grešaka i zaletanja kod bivše vlade i sastava parlamenta,  ovi sada su institucije dotukli.

Koji ministri iz ekonomskog dela vlade zaslužuju prelaznu ocenu, i ima  li onih koji bi mogli da budu u narednoj?
- Bila sam prilično zadovoljna radom Ivane Dulić-Marković dok je bila na čelu  Ministarstva poljoprivrede. Radili su još i Bubalo i Dinkić. Međutim,  Dinkić se pokazao kao efikasan, ali kada pogledate da li je učinio više  dobrog ili zla, nažalost, samo na kratak rok ima pozitivne efekte.
- On je jedan od ministara koji ne razumeju državu i da institucije moraju  da nadžive ljude koji u njima rade. Sve ono što je dobro uradio  može ubrzo da propadne jer se zasniva na njegovom ličnom autoritetu, da  ne kažem zastrašivanju, i postavljanja poslušnih ljudi.  On suštinski narušava poverenje koje je neophodno da funkcioniše  tržišna privreda, u koju se on kune.

JELAŠIĆ DA OSTANE U NBS

Da li guverner Jelašić zaslužuje da i dalje vodi centralnu banku?
Sanjam o danu kada se pri promeni svake vlade neće diskutovati o tome da li  i guverner NBS treba da ode. Veoma je važno da Jelašić ostane i  završi mandat. Na monetarnom planu je radio najbolje što je mogao,  iako jeste bilo nekih grešaka - "zaletanja". Ima i partijske samovolje  u radu NBS koja se neće otkloniti smenom guvernera. Neophodno je da se hitno  izmeni Zakon o NB kako bi superviziju banaka istinski kontrolisalo kolektivno  telo. U ovom trenutku, kao i kada sam ja bila u NBS, guverner ima suverenu  moć da sam odlučuje o sudbini individualnih banaka. Takvu samovoljnu moć nema  nijedan guverner na svetu. Svugde su guverneri moćni i nezavisni, ali odgovorni  kolektivnom, složeno sastavljenom telu. Takođe, nema uvida javnosti u  odluke koje je on donosio po pitanju mnogo toga, a naročito, sudbine individualnih  banaka. Neophodno je proširiti Savet NBS i dati mu jači status time što će  se postaviti ljudi od većeg ugleda i stručnosti i dati mu veća i jasnija ovlašćenja.  Pre svega, drugostepenog nadzora guvernera po pitanju supervizije banaka.

Komentara: 0


# Vlada Republike Srbije
@



 

[ Dodaj komentar ]





{lg_push_subscription_title}

{lg_push_subscription_text}