Златно доба афоризма

Од шестсто приспелих афоризама тешко је било одабрати најбоље. Макар сваки трећи афоризам могао је бити награђен. Данашње време је идеално, како изгледа, за сатиру. Ваљда сатира, и поготову афоризам, прате општи напредак и бољитак друштва у целини? Афористичари су се у овој краткој књижевној форми осврнули на мушко-женске односе, на стање српске економије, демократске вредности, односно, по њима, недостатак демократије, на светлу будућност која само што није наступила, и, на крају, никако последње, великог и јединог вођу.

Афоризми мање одишу хумором. Углавном из њих избија иронија, неретко сарказам и цинизам. Не мали број послатих афоризама на конкурс су дубоко промишљене и искристалисане мисли; филозофија у малом.

За многе наше одлуке била је довољна проста већина. – Љиљана Крстић. Наше традиционалне вредности једино нама нису познате. – Душан Мијајловић Адски. Верујем у светлу будућност: неко ће и мени палити свећу. – Драгиша Тошић.

Свакако би се у бисере данашње афористике могла сврстати и следећа размишљања: Сваки народ има власт, а ми власника. – Љубомир Илић. Ја сам с нашим богом на господине председниче. – Милко Стојковић. За народ који је набијан на колац ово што ради данашња власт је прихватљиво. – Марко Пајић.

Афористичари као мислећи људи не баве се само влашћу и данашњим тренутком. Као „савест човечанства“ морају размишљати и о ономе што нас чека у временима која су пред нама.

На млађима свијет остаје. Скупо ће то платити. – Живко Продановић. Кад стекнемо имунитет крда, бићемо мирни до клања. – Динко Османчевић. Истрајаћемо ми до краја, јер крај је близу. – Веселин Милићевић.

Пара врти где бургија неће, па ни афоризам не може бити имун на мутљавине око новца.

Градња храма је трајала предуго јер се уграђивао ко стигне. – Зоран Додеровић. Бабу смо некако прежалили. Али је њена пензија за нас ненадокнадив губитак. – Саша Милетић.

Огрешили смо се о многе ауторе јер не можемо свакога понаособ поменути у овом кратком осврту. Међутим, у зборнику су заступљени сви афористичари и сви афоризми који по мишљењу трочланог жирија то заслужују. О укусима не треба расправљати и вероватно ће сваки читалац имати свој суд о квалитету штампаних афоризама, као и о редоследу похваљених и награђених аутора. То је разумљиво и људски. Оно што је неспорно, то је чињеница да је афоризам у Србији и нама блиским околним земљама све оштрији и квалитетнији. За разлику од скандинавских држава, на пример, овде сатира цвета. Тако да за афоризам не треба бринути. Можда је неизвесна судбина државица изниклих на екс југословенском простору, али афоризму предстоји светла будућност.

На другом конкурсу за најбољи афоризам, у организацији УСУК „Завичај“ из Житковца прву награду однео је Саша Милетић из Крушевца, другу награду равноправно деле Љиљана Крстић из Алексинца и Душан Мијајловић Адски из Ниша, док је трећа награда равноправно припала тројици аутора, Милану Куриџи из Приједора, Миодрагу Лазаревићу из Пожаревца и Драгиши Тошићу из Канаде.

Породица Павла Тончића наградила је Драгана Митића из Ниша.

Додела награда ће се одржати 3. јула 2021. године у просторијама Месне заједнице Житковац.

Миодраг Тасић