"Апликација Воланд" у Алексинцу - (не) искључујте своје телефоне

Рађена по тексту Миње Богавац ова представа спаја традиционално и модерно играње. У суштини прича је о моралитету, свих нас, проткана кроз четири лика Анђела (Кристина Пајкић), Ђавола (Јелена Илић), Човека (Милош Војновић) и Сујету (Александар Јовановић).

По називу представе би већ требало претпоставити шта нас очекује, али ово је једна сасвим нова позоришна форма. Интерактивно сарађивање са публиком које може да подсећа на дечије представе, у "Апликацији Воланд" добија нове размере. Од публике се очекује да на своје телефоне инсталирају саму Апликацију Воланд и њоме утичу на ток представе. Утицај мобилних уређаја на наш живот, колико их користимо и на који начин је заправо главна тема ове представе. Такође, глумци покушавају да нас упозоре да наши подаци на интернету нису безбедни и да их компаније, које праве апликације, продају и зарађују милионе на томе. Ово је један од првих покушаја да се уради представа која се бави овако модерним феноменом као што су мобилни, смарт уређаји. Од свих актера публика се највише проналази у Сујети, док Ђаво када погледа у историју на нашим уређајима може да констатује да смо гори и до њега.

Ово ново интерактивно позориште најлакше може да се окарактерише као ријалити програм који се уместо на екранима одиграва испред нас. Кокан Младеновић као редитељ, још једном, успева да постави нове границе у свом креативном резимеу.

Представа има одличну идеју и шаље изузетно важну поруку али се на крају губи у том процесу. Позориште треба да представља стуб морала у корумпираном „демократском“ друштву, ипак "Апликација Воланд" из игре прелази у предавање. Колико је оних који ће заправо реаговати на поруку која су глумци покушали да пошаљу, сумњам да ће их бити уопште.