Спирала смрти! - Прича о човеку због кога се свуда са поносом изговара реч "Алексинац"

Ех какав је то био осећај, летњи распуст, 12. јул, собајле кренеш на данашњи пијац, пробијаш се кроз узану путању између тезга које су окупирале главну улицу, путујеш сат вемена до циља, а онда светло на крају тунела.

Занемарим Цигу са мечком, гатару, тајландско мајмунче и шарене шећерлеме. Баш ме брига за сусрет 72 села, крушку за ударање и остале ђаконије. Мени је у глави било само да се попнем стрмим металним степеницама, угледам чувену црвену линију и  на врху осетим мирис бензина и околних штандова са пљескавицама.

Признајем живео сам за Петровдан и три вашарска дана. Само да угледам то велико буре без поклопца, огромну кацу пречника и висине око 10 метара.

Да ми бар још једном прокључа адреалин, да осетим страх и хук полу раздрданих мотора који се подижу увис скоро пред сам нос, да навалим лактове на врху, а буре се залелуја лево... десно..... док МЗ машина демонстрира силу теже.

А вашаром одзвања глас:

- Људи једампута гледате, доживотно памтите, причате препричавате, не губите драгоцено време, изволте на галерију само 100 динара, коме се не свиђа враћамо новац. Цена минимална, а задовољство максимално да видите нашег гладијатора, а вашег мештанима само за вас, један једини Горан Савић.

Стрпљиво сачекам почетак представе, док из продуваних звучника ођекују антологиске химне, "Паклени возачи", Атомског склоништа  или "Мотори" од Дивљих јагода. Среман сам за уживање у вертикалним вратоломијама, подигнуте руке у ваздуху, ноге на волану, вожња завезаних очију и то без кациге.

Окреће се све у круг, док коначно не дође време да проради адреналин, приликом извођена специјалне тачке "Спирала смрти".  У бурету настане мук и неверица, када се двојици моториста при пуној брзини укрштају путање, где свака грешка може бити кобна,а сваки делић секунде, значи бити или небити.

Негде у даљини  поново тутњи:

- Нема лажи, нема преваре. Не можете да кажете био сам на вашару ако нисте ово видели. То је тај јединствени возач, не у Србији него у целом свету, само на 10 сантиметара удаљен од вас, да не верујеш рођеним очима, понављам невиђен спектакл за само 100 динара".

Случајно сам пре неки дан видео јунака мог детињства испред једне градске мењачнице. Потпуно иста, непромењена доброћудна фаца. Препознао сам одмах тај рефлексни поглед, баш онај исти кад сам био хепо коцкица.

У том погледу се сетих, као да је било јуче, како вашарски спикер најављује његов наступ док он балансира мотор на покретним ваљцима. Подигнуте или скрштене руке, црна мајица на брателе, а на десној мишици "сева" јединствена тетоважа "Зид смрти".

Дивни су дани када сам једва чекао да видим само њега, да оставим само њему вашарски џепарац, заузмем место у галерији и уживам у шоу спектаклу атракција и вратоломија од почетка па до краја дана.

Паклених возача, челичних живаца данас је све мање. Никог више није брига за Њутнов закон, закона акције и реакције.

Данашњи Петровдан има неке нове јунаке, Горанову славу преузео је један симпатични буцко, који вози балерину, цуру фину, пуста сирене, узвикује пароле, поклања наградне вожње.

Последњи Алексиначки матадор у ваљкастој кориди је за неко време завршио своју представу. За успомену од мене добија ову причу, а ја од њега незаборавни трофеј младости.

Да ли ћу поново чути турирање чувеног "Мзејца", нисам сигуран, остају ми само "Атомци" да ме макар у песми сећају на време паклених возача.

Зид смрти је завршио на огласима. Изгледа да је цена улазнице од 100 динара била прескупа. Хвала на посети.

У школи се и даље учи физика, наставници и даље праве анти - рекламу о дрвеном бурету, али само најхрабрији проверавају закон центрифуге на "мзејцу", 10 метара изнад земље у зиду смрти.

Наставиће се...