Нема више нашег Алта

Нема добрих звукова, лоше вести као да никада и никога није било, круг се затворио, дивна музика старог времена ником није потребна нико је се несећа.

Туга је победила.

Нови пут, нови свет, нова звезда водиља. Бела застава се вијори као симбол победе, око ње се скупили “рањени”, подари те им барем мало соли нек се окале.

Штедите свој проливени зној, ваш бол је ипак само ваш.

Свима је јасно пут се завршава јамом у којој сте потонули из које нико није покушао да вас извади.

Баш је тужан овај дан, није морао да се деси, сав је овако тих и спокојан, јак и опасан.

То је процес није ваљда судбина. Кључ у врата у невремена. На крају останеш сам у сенци сећања. Сутра је нови дан и нови лото.

Хвала вам на свему свим новинарима, тонцима и осталом особљу.

Дивно је било познавати вас и сарађивати са вама.

Знам, најдужи је последњи сат.

Саша Марковић Гидра