Четврта Југославија?

Море крви просуто је да би се Јужни Словени ујединили под једном капом, а вероватно бар исто толике количине крви потребне су биле да би се та творевина растурила.

Онда су победници у новом великом рату, што милом што силом, опет уз потоке крви и никада избројане успутне жртве начинили Нову Југославију. Ова је ко бајаги била боља од претходне. Макар се тако говорило. Сви су били равноправни, живело се лепо, путовало се по свету, нешто се збиља и изградило, али „нешто је било труло у држави Југославији!“ Иначе, не би се распала све тако добра, чврста и поуздана. Наравно, треба ли помињати, распад наново уз пуцњаву, крв и сузе, побијене, осакаћене, протеране и опљачкане, као колатералну штету!

Затим је дошла Трећа југославија. Схватило се да сви Јужни Словени не могу заједено. Приде они који и нису словенског порекла. Многи Словени ођедном су и тако постали неки други по пореклу. Словенци су једноставно изван Балкана и менталитетом ближи су Германима. Хрвати тврде да потичу из Ирана. Муслимани из Босне истичу Богумилско наслеђе, мада се неки од њих осећају Турцима. Албанци су потомци Илира, а Македонци су још старији. Њихови преци су Филип и његов славни син, Александар Велики!

Срби су најстарији народ на планети, ако је веровати неким поузданим истраживачима. Ипак, како тако, једино је Србија с Црном Гором направила Трећу Југославију. Сужена, али веровало се, најчвршћа Југославија. Не задуго. Сада су Црногорци одлучили да иступе из те заједничке државе и Србија, разуме се, није могла да се зове више Југославијом. Мада је било и таквих предлога. Можда је и могло? Да рецимо то буде федерација Шумадије, Мачве, Поцерине, Бачке, Срема...

Одустало се на велику жалост многих југоносталгичара. Има сличних и у другим новокомпонованим државама. У тим новоствореним демократијама толико се лепо живи да се народ све чешће пита шта су добили уз демократију. Памте они старији и лепше дане од тренутних. И, некако срамежљиво, из потаје, тек појави се вест у новинама о стварању некакве Четврте Југославије! Као, ту нову државу створиће Америка уз подршку Европске Уније! Овог пута нову државу чиниће Босна и Херцеговина, Србија, Црна Гора, Македонија, Косово и Албанија!

Ако је Америка наумила да прави овакву државу, њој подршка Европе и не треба. Америка Европу не зарезује ни за пет пара, али ће им декларативна подршка бити алиби. Свакако да ће Европа морати да благосиља идеју ма шта мислили о томе. Као и народи држава који ће се „добровољно“ ујединити! Исправно је што Словенци и Хрвати неће бити позвани под евентуални заједнички југословенски шешир. Па, они су познати по томе што руше и подривају сваку заједницу, и с њима би сваки пројекат имао големе шансе на неуспех пре него што је и заживео.

С друге стране стрепим од ове идеје. Још увек се надам да то и није озбиљна ствар и да се ради о сензационализму појединих новинара. Ако се покаже да неко моћан збиља планира да усрећи братске балканске народе добро треба размишљати како би изгледала та новостворена држава. Монархистичко уређење не долази у обзир. Ко би био монарх? Србија има династију, истина не владајућу, али је проблем што могући краљ не влада српским језиком. Црногорци такође би могли да предложе потомка њихове збачене династије за будућег суверена, али ни тај није нешто вољан да влада балканским поданицима. Запад му је дражи. Ни албанска краљевска кућа нема озбиљне шансе. Босанци би могли да истакну као претендента неког потомка Твртка I Котроманића. Македонци потомке Александра Великог. Што би било и најправедније. Једино Косово не може да понуди цара или краља, али с пуним правом може К(к)ума! Ако кум буде владао овом новом заједницом, што је врло вероватно, онда се зна ко је најбољи за ту престижну титулу!

Буде ли држава републиканског уређења, онда да то буде чврста федерација. Што чвршћа и са јаком полицијом и тајним службама. Макар у томе нико са ових простора није аналфабета. Такође је важно да полиција једне чланице федерације може да буде стационирана свуда у држави осим на властитом терену. Дакле, црногорска полиција и тајне службе да буду распоређене у Босни и Херцеговини. Српске службе у Албанији, босанске у Македонији, косовске у Црној Гори... Национално образовање строго да се забрани а да се примењују програми из рецимо Јапана, Индонезије, Бангладеша. Медицина само кинеска. Религија би морала да буде нека која нема никакве додирне тачке са традиционалном. Најбоље да се уведе Мормонска црква или религија Амиша. Ови други би могли бити и модел за будуће привредно деловање; традиционално привређивање с акцентом на земљорадњу, употребу стоке и уопште занемаривање новотарија.

Скупштину не треба бирати јер ће и тако други владати нама, као што су и досад чинили. Судство, независно и слободно, сувишно је. Тужилаштво и адвокатура, такође. У циљу штедње и смањивања непотребног правног апарата треба само наставити давно усавршену праксу нашег правосудног система. По ономе – кадија те тужи, кадија те суди! Један кадија може да обједини све радње. Не мора судија да се држи закона као пијан плота, што рече Друг Тито!

Моја маленкост може само да назначи основне постулате у раду нове државе. Много залудних и доконих људи, аналитичара и мудросера, у чему се не оскудева, могу својим конструктивним предлозима још да унапреде ту амбициозно замишљену идеју. Па нека они моћници што нас непрестано усрећују својим филантропским замислима одлуче шта је по нас најсрећније решење. Радо ћемо се одазвати. Ми смо и тако у улози вечитих заморчића.
 

Миодраг Тасић