Алексиначке вести - новости Алексинац
Претрага
cirilica | latinica

Бомбе, радијација и ресурси

rss

19.04.2007. З. Маринковић

Тужбе и одштетни захтеви

Међународни суд правде у Хагу одбио је тужбу СРЈ (СЦГ) против земаља НАТО прогласивши се ненадлежним за ово питање, што не значи да агресија и њене катастрофалне последице није било, као да није било жртава и неће бити нових инвалида и оболелих од рака и умрлих због последица бомбардовања. Ништа није решено ако је суд одбио тужбу, негативних последица има, па има, и на нама је да се све жешће боримо за обештећење, како за уништена привредна постројења, стамбене објекте, болнице, мостове, тако и за обештећење сваког појединца који је претрпео и трпи патње од бомбардовања, као и чланова породица који су изгубили неког од укућана.

У исто време док се очекуја исход вијетнамске тужбе против САД за употребу "наранџастог гаса", италијанско министарство одбране одобрило је давање новчаног обештећења оболелим војницима и официрима као и породицама преминулих војника, жртава ОУ, коришћеног за бомбардовање Републике Српске и Космета током деведесетих година прошлог века.

"Реч је о врло важном преседану и за цивилна лица која су страдала од последица бомбардовања пројектилима са осиромашеним уранијумом. Верујем да се ради о првом кораку ка признавању права на обештећење и за њих", истакао је крајем марта ове године адмирал у пензији Фалко Акаме, бивши сенатор и садашњи председник Националног удружења жртава, војних лица.

Светска јавност мора чути истину

Свесно презентовање непостојања последица по људе и животну средину од бомбардовања 1999. има за циљ да да одрешене руке "извозницима демократије" и њиховим савезницима за некажњену употребу модерних врста наоружања, укључујући и муницију са ОУ у будућим ратним операцијама. Због тога је битна подршка напору антиратних и антиНАТОвских снага, које желе да присиле светско јавно мњење да призна да је током НАТО бомбардовања СР Југославије, први пут у историји цивилизације еколошка катастрофа створена циљно и плански. Требало је прецизно утврдити ефекте дејства уранијумске муниције и последице диоксиних акцидената у природним условима.

Мора се изазвати пажња међународне јавности на опште еколошке опасности и заштиту становништва. Потребно је захтевати од свих актера бомбардовања пуну и објективну информацију о обављеним акцијама као и о истраживањима посвећеним последицама које су изазвале војне операције на непосредан и посредан начин.

Мора се онемогућити сваки селективни приступ утврђивању истине о последицама бомбардовања СРЈ 1999.
Такође треба рећи да су земље чланице НАТО савеза за време бомбардовања СР Југославије починиле према незваничним подацима око 3.000 прекршаја који се по националним законодавствима и међународним конвенцијама могу сматрати тешким. Само еколошка штета настала бомбардовањем процењује се од 3,6 до 10 милијарди долара. Прву процену (3,6 милијарди) дао је Завод за заштиту животне средине Министарства за науку и заштиту животне средине док је другу, вишу процену (10 милијарди) дао Институт Г17.

Укупна материјална штета нанета СР Југославији, према речима Војислава Коштунице (3.4.2001.), износи 300 милијарди долара.

Шта даље

На основу свих изнетих података мора се констатовати да је у току агресије НАТО на СР Југославију уочена јасна тенденција вођења "диоксинског и уранијумског рата" против недужног становништва уз планско разарање објеката виталних за живот човека.

Према тврдњама професора Кадера Азмала, који је као министар за водне токове и шумска богатства у Влади Јужноафричке Републике био гост Светске конференције за очување природних ресурса, у организацији Ројтерс Фондације, у Лондону 1994. са запрепашћењем је тада сазнао да су најмодернији уређаји недвосмислено лоцирали два места са простора бивше Југославије, кључна за контролу водних токова Европе: регион Плитвичких језера и делове Косова и Метохије.

На основу закључака овог професора, лако је објаснити зашто је НАТО 1999, на први поглед нелогично, бацио известан број специјално оклопљених бомби са осиромашеним уранијумом. Наиме, такве бомбе се успешно пробијају до дубоких подземних водотокова и трују их на дужи рок. На овај начин спречено је да било које локално руководство на простору Косова и Метохије, било када у будућности, уцењује светске моћнике питком водом као "оружјем" које ће владати светом у овом веку.

На другој страни, диригованим распадом социјалистичке Југославије, други кључни подземни водоток Европе, Плитвичка језера, стављен је под контролу одређених немачких концерна. Ово објашњава пристрасност Немачке у акцији превременог признавања Хрватске, што је довело до легализације распада Југославије од међународне заједнице.

Када су у питању подземни водотокови на Космету, врло је значајно у ком смеру се они крећу, докле досежу и ком сливу највише гравитирају, јер би ти подаци показали праве размере штете по животну околину које су изазвале уранијумске мамут бомбе, не само Космету већ и околним земљама.

Укупни скуп поменутих чињеница због размера презентираних акцидената на успорен начин изазваће имунодефицит код становништва у зонама еколошких катастрофа. Из дана у дан, повећаваће се ризик канцерогенезе, мушке болести крипторхизма и бесплодност код жена. У одређеном смислу "диоксинска агресија" више је противчовечна од атомског рата, будући да се радиоактивна загађеност мери помоћу гајгерових бројача, а контрола диоксина могућа је само у стационарним условима, што искључује активни дугорочни мониторинг. Дијапазон могућих болести код становништва са простора БиХ, СЦГ и Ирака, као резултат бомбардовања ОУ и диоксинским загађењима, из дана у дан ће се повећавати, ако не директно од последица бомбардовања, а оно од последица разноврсних посредних дејстава разних хемијских једињења подстакнутих ратним дејствима.

На Балканском симпозијуму о туморима, одржаном почетком 2005, презентирано је истраживање Медицинске секције САНУ (Српске академије наука). У студији "Репродуктивно здравље у Србији од 1989. до 2001. године", уз консултоване статистике из скоро свих наших здравствених центара, увиђа се драстичан пад броја порођаја, али и пораст спонтаних побачаја. Према резултатима из 30 здравствених центара, који су обрађени према методологији Светске здравствене организације, истиче се да се највећи број болести повећава управо после 1999. године.

Како је констатовано на симпозијуму, повећан је број премалигних болести, доброћудних и злоћудних тумора. Примера ради, број доброћудних тумора јајника материце повећао се са 26 на 496, а на грлићу материце на 176. Вишеструко су се увећали спонтани и превремени побачаји. Број умрле превремено рођене деце попео се са 50 на 357, а број умрле малформисане деце са 121 на 610.

Главни циљ закључака БТФ-а (Балканске радне групе УН) био је да се еколошко стање у реонима бомбардовања 1999. представи као последица хроничних и давних загађења животне средине, само сада мало усложњено због дејства бомби. Међутим, сам попис евидентираних супстанци у извештају БТФ-а, са приближним подацима о супстанцама и загађеним површинама, дозвољавају да се сви поменути рејони бомбардовања прогласе за критичне еколошке зоне са одређеним последицама по живот људи и природну животну околину.

Тако циљ агресије НАТО алијансе није био уперен против војске и политичког вођства СРЈ, већ је био уперен против недужног становништва што потврђује избор циљева за бомбардовање који наносе максималну штету екосистему и здрављу људи. Међутим, ту је и пребацивање трошкова за деконтаминацију загађених површина на плећа бомбардованих људи што још више отежава борбу против последица бомбардовања јер се СЦГ данас налази у економским тешкоћама које не предвиђају довољно средства за деконтаминацију свих загађених простора. Акција државе усмерена је само ка деконтаминацији терена угроженог муницијом са ОУ, док је деконтаминација од отровних хемијских једињења остављена за нека "боља времена".

Евентуална обнова и деконтаминација трајаће деценијама углавном због енормних трошкова који би били превелики и за много богатије земље од зајднице СЦГ. Колики су то трошкови показује пример из САД где је у Луизијани загађено 114.685 кубних метара подземних вода угљенхидрогенима (угљоводоницима) и 157.000 тона земље за чије враћање у природно стање је потребно 110 милиона долара. За еколошко чишћење авиобазе Токај близу Будимпеште, у суседној Мађарској, треба утрошити 600 милиона долара.

Еколошке санације представљају проблем читавог региона Балкана и ако се овај проблем врло брзо не реши међудржавна загађења овладаће целим простором који ће постати опасан за живот.

НАТО је употребио још много забрањених средстава којима је загађена животна средина и не сме да објави праве податке, јер би то сигурно изазвало гнушање светске јавности, а грађанима СЦГ показало да су тровани и озрачени "хуманитарним оружјем" од стране садашњих "пријатеља" и "савезника". О укупном дејству НАТО снага на СР Југославију и последицама које су могуће најбоље говоре подаци о количини убојних средстава бачених и испаљених на нашу територију. На објекте на земљи испаљено је 15.000 граната са 22.000 тона експлозива мада се незванично говори о много већој количини експлозива. Бачено је 150 контејнера са касетним бомбама, уз велик број термовизијских и графитних бомби чија је употреба забрањена већином међународних конвенција.

На крају, мора се рећи да су гробља у Србији и на Космету све пунија због последица уранијумског и диоксиног рата вођеног против СР Југославије 1999. и да се на територији Србије ради на отклањању последица у оној мери колико расположива средства дозвољавају. Међутим, на територији Космета се готово ништа не предузима да би се ублажиле последице бомбардерских акција НАТО снага, а последице из дана у дан постају све погубније и могу на крају, због балканског немара и светске ароганције и дволичности, бити катастрофалне по све балканске популације.

Да би се спречили негативни ефекти од последица бомбардовања СР Југославије 1999, нужно је пре свега утврдити праве размере свих акцидената, затим се мора направити план акција за ублажавање и анулирање негативних последица. У целу акцију се морају укључити сви релевантни државни органи од Скупштине, владе, до полиције и Војске, као и институти, здравствене установе, невладине организације, домаће и стране фондације и међународне организације за заштиту човекове околине. За решавање овако крупних и дугорочних проблема потребна је мобилизација целе друштвене заједнице као и међународног фактора, јер границе ширења последица од уранијумског и диоксиног рата не постоје. Један од циљева борбе са последицама бомбардовања мора бити и инсистирање на резолуцији Савета безбедности УН којом би било осуђено незаконито бомбардовање СРЈ чијим чином су прекршени многи међународни споразуми и конвенције, као и Повеља УН о правима човека.

Реализацију овог додатка помогли су:
Институт за политичке студије
Информативна агенција "ИПРЕС"

Коментара: 0


# радијација
@



 

[ Додај коментар ]