За напуштене кучиће три пута више него за двогодишње дете?

Анализа коју ћу приказати је крање једноставна. Полазим од неколико претпоставки.

Навешћу их редом.

Сви смо сагласни да држава треба да брине о напуштеним псима кроз општинске азиле, тј. финансирањем шинтерске службе у оквиру комуналних предузећа.

Сагласни смо да држава треба да брине о деци у оквиру породица које су слабијег материјалног стања кроз форму у народу познатом као дечији додатак.

Знам да ће ми многи замерити да ми је неукусно поређење, јер поредити децу и напуштене псе је претеривање. За оне који више воле псе од људи ја ћу бити неко ко ради против напуштених паса, за оне који више воле децу ја ћу испасти кретен јер ми је то поређење уопште пало на памет. За оне умерене којима и сам припадам, јер сматрам да је љубав према деци и псима, љубав која је на различите начине брига о вољеном бићу, е за такве ће ова анализа бити занимљива.

Крећемо од званичних података. Општинско веће у Алексинцу је донело одлуку да се износ за исхрану напуштених паса у алексиначком азилу смањи, па да дневни трошак исхране по једном псу са 350 динара буде 270 динара. Дакле за храну једног напуштеног пса се дневно издвоји из алексиначког буџета 270 динара. Ако месец има 30 дана то му дође 8.100 динара за једну напуштену куцу.

Дакле за две напуштене куце алексиначки порески обвезници плате 16.200 динара сваког месеца.

Идемо даље. За двоје деце месечни износ дечијег додатка у земљи Србији износи тачно 5.240 динара. Дакле држава овим износом жели да помогне породицама слабијег материјалног стања подизање двоје деце. Тај новац или иде за исхрану деце или куповину памперса, купки сапуна или млека итд. Дакле са једне стране имамо 16. 200 динара само за исхрану два напушетена пса, а са друге стране 5.240 динара за дечији додатак за два детета у оквиру породица слабијег материјалног стања.

Однос утрошеног новца је један према три у корист напуштених паса.

Поставља се основно питање, да ли је неко у том алексиначком већу ставио прст на чело и рекао "аман људи па зар једно куче у алексиначком шинтерају заиста поједе храну за 8.100 динара месечно?"

Ко брине о смислу овако бесмислених одлука?

Да будем потпуно искрен, заиста сматрам да је проблем напуштених паса у Алексинцу велики. Постао сам досадан пишући о томе. Такође, наводим да поштујем и ценим све оне који се баве заштитом паса луталица итд. Али, заиста је претеривање да се за подизање двоје мале деце даје три пута мање пара него само за исхрану два пса.

Немам поуздане информације колико напуштених пса има у алексинанчком азилу, али знам још један бесмислени податак. За решавање проблема напуштених паса из алексиначког буџета ће у 2015. години бити потрошено 11.000.000 динара, а за субвенционирање незапослених алексинчана 3.000.000 динара.