У сусрет новој зими без заклона на аутобуским стајалиштима

Пишем у нади да ће помоћи мом детету, али и осталој деци која путују у школу. Мој син који је кренуо у средњу техничку школу се отежано креће и принуђена сам да га водим у школу и чекам да би га вратила назад кући. Купила сам месечне карте за мене и за њега, али проблем је у превозу јер када иде поподне у школу морамо да чекамо сат, два да би дошли до Алексиначког рудника, где живимо.

На аутобуском стајалишту код Хале нема нити клупа, нити нека заштита где би могли да се склонимо кад је лоше време. Степенице које воде са тротоара ка школи се само назиру, врло је тешко попети се њима и при том придржавати дете које се једва пење тим степеницама. - ово су речи једне наше читатељке која се сама суочава са овим проблемом.

Чињеница је да инфраструктура у Алексинцу није прилагођена особама које се отежано крећу. Клупице на аутобуским стајалиштима практично и нема, а настрашнице на стајалиштима се налазе само код пијаце и гимназије. Када смо већ сведоци да је Алексинац постао велико градиште можда би требало одвојити део тих средстава и уредити преостала стајалишта у граду и околини.