Професор Ристић у срцу науке

Путовање у срце науке
Од 9. до 13. децембра 2024. године, имао сам част да, као један од 15 професора физике из различитих градова Србије, учествујем у студијском путовању у ЦЕРН у пратњи Сање Булат из ЗУОВ-а и др Игора Салома са Института за Физику из Земуна. На ово престижно путовање изабрани смо путем конкурса Министарства просвете, као признање за наш допринос популаризацији физике, успехе ученика на такмичењима, научне радове и друге значајне активности. ЦЕРН је највећи научни институт на свету и највеће техничко достигнуће које је људски ум икада створио, смештен у чаробној Женеви у Швајцарској. Ово путовање није било само прилика за стручно усавршавање, већ и улазак у само срце модерне науке, тамо где се границе људског разумевања свакодневно померају, и превазилазе научно фантастичне имагинације.

ЦЕРН – то име одзвања попут еха мистерије у умовима научника и ентузијаста широм света. Кроз пет интензивних дана, уз предавања, практичне обуке, „мастер цласса“ и обиласке, завирили смо иза вела једне од највећих људских авантура – истраживања елементарних честица. По завршетку обуке, поносно смо примили атесте (сертификате) који нас чине амбасадорима овог величанственог института, спремни да својим ученицима пренесемо делић ове инспиративне приче и промовишемо физику елементарних честица.

Путовање у срце науке
Наши домаћини су нас водили кроз ходнике, лабораторије, спратове и тунеле где се наука готово опипљиво осећа у ваздуху. Обишли смо чувене ЦМС и АТЛАС детекторе, део Великог хадронског сударача (ЛХЦ) – најмоћнијег инструмента који је људска рука икада створила за истраживање непознатог. Посматрали смо Елену, фабрику антиматерије - најређе, најскупље и најопасније твари у нашем материјалном свету, као и изложбу експерименталних поставки које приказују и симулирају најновија достигнућа физике честица претворена у интересантне игрице у којима смо уживали. Прошли смо и кроз рачунски центар, дигитални мозак ЦЕРН-а, који обрађује незамисливе количине података, и истовремено базу података сервера у којој се чува део интернет података из целог света.

Посебну драж имао је тренутак када смо прошли поред простора где је рођен Wорлд Wиде Wеб, проналазак који је заувек променио свет. У ЦЕРН-у, на свега неколико метара раздаљине, налазе се две крајности универзума – најнижа температура, близу апсолутне нуле у лабораторијама за хлађење, и највиша температура, која настаје при сударима честица унутар ЛХЦ-а, досежући вредности више од 100 милиона пута више него у средишту Сунца (температура у средишту Сунца је око 100 милиона степени Целзијуса).

У тишини тунела, дубоко испод површине земље, крије се најпознатија тајна ЦЕРН-а – начин како је откривен Хигсов бозон, честица која даје масу свему у универзуму, откривена у овом истом ЛХЦ-у коју су популаризатори науке назвали Божијом честицом преузевши име од наслова књиге чувеног нобеловца Леона Линдермана, али назив који не воле ни физичари ни верници уз напомену да једно не искључује друго. Свака елементарна честица након креације пролази кроз Хигсово поље и у интеракцији са њим добија своју масу. Када се овај гигант покрене - ЛХЦ, његове магнетне завојнице троше више енергије него цео Кантон Женеве (Цантон де Генèве), док протони јуре брзином блиском брзини светлости у кружном тунелу обима 27 километара, на дубини од 175 метара испод француско-швајцарске границе да би се на крају сударили. Судари који се дешавају унутар сударача нису само судари честица – то су тренуци када универзум шапуће своје тајне, откривајући нам делиће слагалице о пореклу свега што постоји. А ЛХЦ је тек на почетку – пред нама су бројна нова открића која би могла променити наше разумевање природних закона.

Чаролија науке и традиције
Четвртог дана, након целодневног ангажовања, када је умор почео да нас сустиже, наши љубазни домаћини из ЦЕРН-а, од којих бих пре свих издвојио Милену Вујановић, су нам приредили обилазак Женеве и свечану вечеру на обали Женевског језера, у аутентичној швајцарској таверни, где смо пробали Цхеесе Фондуе, кремасту хармонију топљених сирева (Груиере 50%, Вацхерин анд Фрибоургоис 50%) која је задовољила сва чула. Та вечера није била само гастрономски ужитак – била је прослава знања, пријатељства и наде у будућност науке.
А Женева… град светлости и мистерије, осветљен предбожићном атмосфером, окупан различитим мирисима и љубазнијим и насмејаним људима одавао је неизрецив утисак. Улице су сијале попут сазвежђа, а свака зграда, трг и пролаз причали су своју причу. Та бајковита лепота Женеве чинила је савршен контраст савременим научним чудима ЦЕРН-а – спој традиције и будућности, прошлости и онога што тек долази, физике и уметности, људског ума и вештачке интелигенције…

Инспирација за будућност
Повратак из ЦЕРН-а није био крај овог путовања. То је тек почетак – почетак преноса стеченог знања, инспирације и идеја новим генерацијама. Као амбасадор ЦЕРН-а, мој задатак је да ову невероватну причу о људској знатижељи и истраживању поделим са ученицима, колегама и широм заједницом.
Ова посета је била подсећање да је наука много више од формуле или експеримента – она је кључ за откривање тајни универзума и доказ неисцрпне људске тежње да разуме непознато, понекад самосталним напором усамљеног истраживача, који у касним сатима пише своје једначине, а понекад тимским радом у коме је сваки научник само делић једне велике слагалице. И док Женева још увек трепери у сећању нас 15 изабраника својим светлима, тунели ЛХЦ-а „одзвањају“ тишином у пољу високих енергија, а ходници ЦЕРН-а ентузијазмом великих открића, у мом срцу остаје обећање да ћу ову магију пренети даље.Нека светлост знања води све нас.

Александар Ристић, 
дипл. физичар- мастер
PhD candidate