Ко је открио земне остатке Цара Душана?

На годишњицу бомбардовања Београда у Другом рату, споменуо бих једно значајно и велико име српске историје. А зашто баш на овај датум...

Човек на слици је Радослав Грујић. Српски свештеник, теолог, историчар, професор Београдског Универзитета, археолог, оснивач музеја Српске Православне Цркве, члан Српске Краљевске Академије, стални члан Матице српске, оснивач Музеја Јужне Србије у Скопљу, доктор права и филозофије и делатник иза кога су остали бројни научни и историјски радови од националног значаја.

Професор Грујић је био и човек који је открио земне остатке Цара Душана. У хрисовуљи коју је поседовао стајало је да је Цар у клисури Бистрице пронашао стару цркву Светих Арханђела и на њеним темељима подигао Цркву Војводама небеских сила и чудотвораца. На основу тога кренуо је у откривање и ископавање остатака ове светиње код Призрена, описане у хрисовуљи, данашњи манастир Светих Архангела. У откривеним рушевинама Грујић је 1927. године пронашао и гроб са испретураним костима, за које се касније испоставља да су то преостали посмртни остаци Цара Душана. Годинама их је чувао и касније, приликом свог повратка у Београд, допремио у престоницу, кажу у дрвеној кутији. И тог 6. априла 1941. кутија се налазила у његовој кућној библиотеци, а када је кренуло бомбардовање и разарање, професр Грујић је легао преко кутије у жељи да својим телом заштити земне остатке највећег српског цара. Касније их је предао капели Патријаршије и 1968. положене су у Цркви Светог Марка.

О Радославу Грујићу и његовом делу може много тога да се каже. Човек који је сачувао на хиљаде реликвија и заштитио од уништења многа наша духовна блага. Спасао хиљаде и хиљаде Срба од усташког ножа. 1942. године обезбедио је да се у Београд пренесу мошти српских светитеља - кнеза Лазара из манастира Бешеново, оскрнављене мошти Цара Уроша из манастира Јазак и деспота Стефана Штиљановића из манастира Шишатовац. Ово је успео и на основу одобрења немачког мајора Јохана Албрехта фон Рајсвица, молећи га да му дозволи да спасе ове светиње од усташког разарања... Прикупио је и оставио највредније материјале о усташком геноциду над Србима... Уз материјалну помоћ Цркве, у Румунији и Мађарској регистровао је најзначајније српске споменике и остале уметничке вредности у тим земљама. Био је Грујић и Аустро-угарски заробљеник у Првом рату, јер му нису заборавили што је као српски народни трибун дигао Империју на ноге и оборио оптужницу против 53 Срба у тзв. велеиздајничком процесу у Загребу, када настаје и његово најзначајније дело "Апологија Српског народа у Хрватској и Славонији", којим је доказао вековно постојање Срба на том простору као аутохтоног народа.

По завршетку Другог рата радио је на идентификацији и враћању уметничких предмета који су на територији НДХ-a опљачкани из српских светиња, што су комунисти спречили и опструисали, а убрзо професора Грујића изопштили из друштва и на крају га прогласили за злочинца, изрицајући му пресуде по разним основама...

Умро је након тешке болести, изопштен и у оскудици 1955. Рехабилитован је пресудом Вишег суда у Београду 14. марта 2014. године. 2020. подигнута му је биста у Земуну, где је и рођен 1878. и где је завршио Гимназију.