Алексиначке вести - новости Алексинац
Претрага
cirilica | latinica

Бог ми је дао четворо деце, али са сваким сам прошла голготу

rss

28.04.2020. srbizasrbe.org

Обично у извештајима из првих посета при крају наводимо шта је неопходно од помоћи. Овог пута ћемо то учинити нешто другачијим редом. У разговору с породицом Стојковић из села Добрујевац код Алексинца сазнали смо да су им неопходне ротациона косачица и балирка за сено, а голим оком се могло видети да су им због огромне влаге прекопотребни изолација, олуци, стаза око куће и сређивање соба.

Бог ми је дао четворо деце, али са сваким сам прошла голготу

На наше директно питање да ли су им, у случају да не будемо могли све да обезбедимо, потребније машине или помоћ око куће, посебно имајући у виду све околности о којима ће бити речи у наставку, добили смо недвосмислен одговор:

Јој, машине ако икако можете, па ћемо даље ми лако изгурати.

Био је то одговор који пуно говори о овој намученој породици и за нас довољан сигнал да се ипак потрудимо да им обезбедимо све. Тај одговор дала нам је мајка Јелена која је озбиљан срчани болесник. Њен супруг Мирослав такође је срчани болесник. Њих двоје имају четворо златне деце која већином имају тешке здравствене проблеме. 

„Свако дете је имало своју тужну причуˮ

Давид (17) од рођења има омфалокелу (испадање трбушних органа), што мора да оперише. Сара (10) је имала изклизнуће бутне кости, а затим и пет операција. Ускоро је очекује шеста због сплета црева. Петар (9) је превремено рођен у петом месецу трудноће. Једва је преживео због чега сада каска у развоју и иде у школу по специјалном програму. Стефан (6) је, Богу хвала, здрав.

Мајка Јелена обожава своју децу, али признаје да им живот није лак:

Јесте ми Бог дао четворо деце, али са сваким сам прошла голготу. Свако нам је дете имало своју тужну животну причу, а и ми смо имали своје недаће, несреће и бродоломе. Сад је тешко да се вратимо у колосек, али морамо.

„Нисмо лењи, али смо имали трновит путˮ

Стојковићи од сигурних примања имају само дечији додатак, тако да превасходно живе од пољопривреде.

Нисмо лењи људи, али нас је живот водио трновитим путевима. Имамо пет хектара, а држимо и нешто стоке. Ипак, иако имамо трактор, кубуримо много са прикључним машинама. Увек молимо да нам неко изађе у сусрет и тај неко дође кад он може, а то често није онда када је нама најпотребније. Зато увек каснимо са усевима, кошењем и балирањем. Цео живот прикупљам паре за те машине, али, нажалост, да живим још 1.000 година не бих успела то да сакупим, прича ова вредна домаћица.

Собе због влаге и црнила изгледају ужасно. О старом и дотрајалом покућству да не трошимо речи... Чак ни то све није било довољно, па им је пре извесног времена избио пожар у једној соби који су, срећа, успели да угасе јер су се налазили одмах у соби поред.

„Ви сте наши милосрдни анђелиˮ

Завршићемо овај извештај речима које нам је упутила мајка Јелена:

Хвала што сте дошли да се уверите у све што сам вам писала. Немојте нас заборавити. Ви сте наша једина и последња нада. Наши милосрдни анђели!

Тешке и обавезујуће речи. Нека буду подстрек свима нама да збринемо још једну угрожену породицу. Мали Стојковићи и њихови, хвале вредни, родитељи то заслужују. Донације се могу слати на овом линку.

Коментара: 0


# Добрујевац хуманитарна помоћ
@



 

[ Додај коментар ]


Будите обавештени

Дозвољавам да ми овај портал доставља обавештења о најновијим вестима