Алексиначке вести - новости Алексинац
Претрага
cirilica | latinica

Анита Николић из Добрујевца има церебралну парализу, њен пут у школу је спречила бирократија

rss

11.02.2021. Вечерње новости

Једном речју Анита Николић (15) из Добрујевца код Алексинца је тинејџерка као и свака друга, али... Анита болује од церебралне парализе и креће се уз помоћ колица. Ипак, не жели да одустане од школовања па је уписала Средњу школу за ученике са посебним потребама "Царица Јелена" у Нишу. Њено село је од Ниша удаљено 34 километра и управо та раздаљина од куће до школе непремостива је препрека за Аниту и њене родитеље.

Фото Д. Алихоџић / Вечерње новости

Док њени вршњаци гледају да на све могуће начине избегну наставу, Анита најискреније жели да се дружи са својим вршњацима и професорима. Остварење њене жеље вреди 20.000 динара месечно колико следује њој и њеном пратиоцу за аутобуску карту. Мајка Јелена поднела је захтев локалној самоуправи још пре три месеца, али усмени одговор надлежних "да имају право али да не знају када ће добити новац" слаба су утеха Николићима јер пола школске године је већ прошло. Случај ове породице можда најбоље илуструје колико су понекад, деца са посебним потребама дискриминисана у малим срединама.

- Нећу се никада помирити са чињеницом да моје дете буде затворено међу четири зида.

Она има право на живот и од тога не одустајем. Пресрећна је кад успемо да је одведемо у школу, једноставно не жели да се врати кући. Понекад јој буде криво што морам бити с њом, а да синови Никола (10) и Михајло (3) остану сами кући - прича ова мајка која већ 15 година своје најстарије чедо носи на рукама.

Тек када је Анита напунила две године сазнали су од чега болује јер су их дотад, како ова пожртвована мајка тврди, лекари уверавали да ће "бити све у реду и да само мало касни у развоју". Јелена не зна да ли су због окаснеле дијагнозе изгубили драгоцено време или им је просто таква судбина.

- Све ове године ни од кога нисмо ништа тражили. Бавимо се пољопривредом и од ње нас петоро живимо. Није било лако ни када смо Аниту морали свакодневно да возимо у основну школу у суседном селу Катун, али опет то није предалеко. За нас је Ниш као на крају света јер морамо се побринути око превоза за нас две и то специјалним возилом да би могла да користи колица, а истовремено и за млађу децу коју остављам код куће. Док је Анита на настави чекам је на улици и тако од септембра. Зашто она не може да има иста права на школовање као деца која живе у Нишу или Београду - вели Јелена.

Она је и поднела захтев да им се одобре путни трошкови. Усмено јој је речено да имају право на 20.000 месечно. Али док новац за превоз до школе, који по свему припада Анити и њој као пратњи не стигне, ова мајка храбрости већ је и нашла такси удружење које им је изашло у сусрет и умањило цену превоза када су сазнали за њихову ситуацију.

- Тих 20.000 не би покрили целокупне трошкове, морали бисмо и ми да додамо још пар хиљада динара. Таксиста је пристао да сам вози Аниту до школе и тамо би се наставници побринули за њу, а ја бих остала код куће јер почиње и сезона пољских радова - размишља Јелена којој је сваки динар важан јер сакупља новац за Анитину четврту операцију код руских лекара у Ћуприји.

ИСПИТАЋЕ ЗАШТО СЕ ЧЕКА РЕШЕЊЕ

ПРЕДСЕДНИК општине Алексинац Далибор Раичевић потврдио нам је да ће Анитин захтев бити позитивно решен и да је "процедура у току" код Центра за социјални рад. Додао је да ће испитати и зашто Николићи толико дуго чекају на решење.

Не желим ништа да јој ускратим

Хоћу да је излечим али и да јој не ускратим то до чега је њој стало. Помало сам љута на све јер сам свесна да хранитељи овакве деце имају веће привилегије и помоћ од биолошких родитеља - каже Јелена, Анитина мама.

Извор


# председник општине Добрујевац Далибор Радичевић Анита Николић
@


 



Будите обавештени

Дозвољавам да ми овај портал доставља обавештења о најновијим вестима