Алексинчанин изнео кључне податке за истину о случају Недић

Он је у оквиру судског процеса који се води у Вишем суду у Београду, изнео детаље којим је потврђено да ниједна одлука председника окупационе владе Србије у Другом светском рату, Милана Недића у вези са концентрационим логором Бањица, не носи његов потпис.У наставку процеса правне рехабилитације Недића, Алексић је рекао да је тадашњи председник окупационе квислиншке владе имао сазнања шта се у том логору дешава, али да није имао никаквог утицаја на то, као и да је специјална полиција одговарала Гестапу, а не Недићу.

- Он не може да сноси ни политичку ни моралну одговорност јер су Немци ликвидирали Јевреје широм Европе, без утицаја и улоге домаће власти - рекао је новинарима Алексић.

линк до видео прилога Н1 http://rs.n1info.com/a211060/Video/Info/Istoricar-govorio-o-ulozi-Nedica-tokom-okupacije.html

Др Драган Алексић је пореклом из општине Алексинац, један је од најпознатијих историчара који се баве новијом српском историју.

Представљамо биографију др Алексића:

Виши научни сарадник

Датум и година рођења: 07.11.1956.

• Место рођења: Алексинац.
• Школовање: Средња школа: 1975, Гимназија, Алексинац.
• Факултет: 1980, Универзитет у Београду, Филозофски факултет.
• Магистарска теза: 1984, Универзитет у Београду, Филозофски факултет, Група за историју Југославије, "Партизански одреди у западној Србији".
• Докторска теза: 1997, Универзитет у Београду, Филозофски факултет, Група за историју Југославије, "Привреда Србије у Другом светском рату".
• Запослење: 1981, Институт за новију историју Србије.
• Област интересовања: Студентска штампа, руска емиграција у Краљевини Југославији, економска проблематика у медјуратном периоду и Другом светком рату.

Библиографија:
Монографије:
Привреда Србије у другом светском рату, ИНИС, Београд 2002, с. 374.

Грађа:
"Прво реаговање Француске на зближавање Краљевине Југославије и Трећег Рајха" Токови историје 3-4/2005, стр. 257-268.

Чланци и студије:

• "Партизански одреди у западној Србији у зиму 1941/1942. године", Токови револуције 19, 1986, стр. 251-339.
• "Студентска штампа у Београду после 1945. године", Зборник радова, Универзитет у Београду 1838, Београд 1988, стр. 952-969.
• "Руски студенти емигранти на Београдском универзитету измедју два светска рата", Токови 1-2/1992, Београд 1993, стр. 43-59.
• "Медјународни привредни положај Југославије пред Други светски рат", Србија у модернизацијским процесима 20. века, Зборник радова, Београд 1994, стр. 123-133.
• "Удружења страних студената на Београдском универзитету", Идеје и покрети на Београдском универзитету од оснивања до данас, књ. 1, Београд 1989, стр. 187-197.
• "Партизанске јединице у западној Србији почетком 1942. године", Зборник радова, Ваљевски крај у НОР-у 1941-1942, Ваљево 1991, стр. 65-73.
• "Индустрија Србије и њене перспективе", Историја 20. века, 1-2, 1990, стр. 201-213.
• "Прве мере немачке привредне политике у Србији 1941. године", Историја 20. века, 1/1995, стр. 85-93.
• "Последице економске експлоатације Србије у Другом светском рату", Зборник радова, Балкан после Другог светског рата, Београд 1996, стр. 319-326.
• "Површина и број становника на подручју Војноуправног команданта Србије", Токови историје, 1-4, Београд 1999, стр. 144-151.
• «Прво реаговање Француске на зближавање Краљевине Југославије и Трећег рајха – Хитлерова стратегија у Југославији», Токови историје 3-4/2005, 257-277.
• «Набавка ваздухопловног материјала из Чехословачке за потребе ваздухопловства војске и морнарице Краљевине Југославије, Токови исорије 1-2/2007, 43-64. ( коауторство)
• «Подела Краљевине Југославије у светлу међународног права», Србија и Југославија, Београд 2007, 45 – 60.
• «Основне карактеристике привредног развоја Краљевине Југославије с освртом на браничевски крај», Браничево у историји Србије, Пожаревац 2007 (зборник резимеа са међународног научног скупа одржаног 30. новембра у Пожаревцу), 5-7.
• «Наоружање српске војске у Српско-турском рату 1876. године», Делиград од устанка ка независности (зборник радова са међународног научног скупа Делиград 1806 – Српско-турски рат 1876, одржаног у Алексинцу 2. септембра 2006), 257-271.
• „Основне карактеристике привредног развоја Краљевине Југославије са освртом на Србију“, Браничево у историји Србије, Пожаревац-Београд, 2008, стр. 117-136.
• „Франц Нојхаузен и привредна политика нацистичке Немачке у Србији“, Токови историје, 1-2/2008, стр. 301-318