Алексиначке вести - новости Алексинац
Претрага
cirilica | latinica

Зашто расте спољнотрговински дефицит

rss

14.05.2022. 🖋 Петрица Ђаковић 📸 Митар Митровић

Повећање дефицита спољнотрговинског биланса у прва три месеца ове године за више од 130 одсто, последица је и спољних фактора на које Србија није могла да утиче, али и лошег руковођења јавним предузећима. Овим темпом минус у платном билансу могао би да премаши пет милијарди евра, па се поставља питање и како ће се он финансирати

Зашто расте спољнотрговински дефицит

И извоз и увоз робе и услуга, показују мартовски подаци, стандардно бележи раст, први по стопи од 28,5 одсто, други за 20 процентних поена више у поређењу са истим периодом 2021, што је минус у робној размени повећало за више од 130 процената. Скоро невиђени раст дефицита робне размене Србије са светом, који је довео и до пада покривености извоза увозом са 80,4 одсто на 69,6 одсто у прва три месеца ове године, донекле је могуће оправдати оним што се тренутно дешава на истоку Европе, а последично и у већини света, али и оним што се у Србији, а поготово у њеним јавним предузећима дешавало у годинама које су овој, сада, ратној кризи, претходиле.

Да је ситуација тешка, односно да све чека тешка и неизвесна зима, мада смо тек у пролећу, упозоравају и државни званичници, притом занемарујући позивање на одговорност оних који су овај дефицит свакако могли учинити мањим, да су само радили посао за који су били или су још увек плаћени. Осим енормног раста јаза између увоза и извоза робе и услуга подаци Министарства финансија и НБС показују и раст дефицита платног биланса, који је у прва два месеца, практично пре отпочињања рата у Украјини, био 866 милиона евра. Ако би и у наредним месецима показивао исти тренд, Србија би ову годину завршила са минусом на конту текућег платног биланса већим од пет милијарди евра, уместо са две до три милијарде, колики је био и у годинама ковид кризе, али и пре ње.

„Ситуација се, што се тиче цена по којима Србија тргује на светском тржишту, потпуно преокренула у односу на неке раније године. Ми смо претходних година имали срећу да су цене онога што извозимо расле, а цене онога што увозимо биле повољне, па је то доводило до мањег дефицита. Сада се суочавамо са другачијом ситуацијом по два основа. Прво смо у много већим количинама увозили електричну енергију у тренутку када су њене цене на светском тржишту дивљале. Друго, повећан је увоз гаса по тржишним ценама у тренутку када је његова цена била на историјском максимуму. Неизвесност је велика и зато је тешко прогнозирати шта ће се дешавати у наредном периоду, сигурно ћемо током летњих месеци имати мање потребе за енергентима, што ће повољно утицати на спољни дефицит“, каже за НИН Милојко Арсић, професор Економског факултета у Београду.

Ако су увозне и извозне цене и обрнуле ћурак на светским тржиштима, а на шта наши креатори економске политике ни на који начин нису могли да утичу, количине енергије које су се увозиле, али и тренутак када је то рађено, свакако су зависили искључиво од нас. Присутна енергетска криза не само да је открила како Србија због занемареног проширења подземног складишта гаса нема довољне капацитете овог енергента у својим резервама, него је због још већег занемаривања начина на који се управљало можда и најважнијим системом у земљи, а то је Електропривреда, дошла у ситуацију да по изразито неповољним ценама мора да увози огромне количине електричне енергије, јер није у стању да сама произведе потребне мегавате. Да овога није било, спољни дефицит би због поменутих светских поремећаја на које је немогуће утицати свакако био већи, али не онако како то бројке сада показују.

„Добар део новог дуга према иностранству извире из очајног управљања ЕПС-ом. Несташица није било само зато што је то лоше за власт, али је зато дошло до огромног и прескупог увоза електричне енергије јер се ЕПС-ом дуги низ година управља погрешно. Лоша управа и погрешно планирање, ако га је уопште и било, као и нестручности у ЕПС-у и надлежном министарству имаће дугорочне последице које ће се огледати или у несташицама или у увозу и повећању цена, а највероватније у све те три области“, каже за НИН Мирослав Јовановић, са Универзитета у Женеви.

www.nin.co.rs

Коментара: 1


#
@



 

▲ ▼ [+][-]


  • (+) (-)

    Tosa 14.05.2022.
    Da li ste realni sa objaljivanjem gluposti ovog debila?! Pa on je rekao da nesto vredi onoliko koliko je neko to spreman da plati!!! Toliko o njegovoj strucnosti! DALJE>>


[ Додај коментар ]


Будите обавештени

Дозвољавам да ми овај портал доставља обавештења о најновијим вестима