Калемљење воћака на зрело и прекалемљивање воћака

Постоји више начина калемљења на зрело, али се у расадничарској производњи највише примењује просто и енглеско спајање. Остали начини калемљења на зрело се најчешће примењују при прекалемљивању воћака. Просто спајање примењује се када су подлога и калем-гранчица приближно исте дебљине (сл.96). Прво се на подлози направи кос пресек, а затим се узме унапред припремљена исечена гранчица и направи се кос пресек са супротне стране добро развијеног пупољка.

Сл. 96. Калемљење простим спајањем

Код калемљења кајсије, узима се део калем-гранчице са 3–4 пупољка, а код осталих воћних врста обично са по 2 пупољка. Једино се орах, због великих интернодија, калеми са делом калем-гранчице који најчешће има само један пупољак. Када су пресеци направљени на подлози и калем-гранчици, они се спајају и вежу једним од напред наведених везива. После везивања врши се премазивање спојног места и врха калем гранчице калем воском или парафином. Овај начин калемљења се примењује ако се подлоге калемљене очењем на спавајући пупољак нису примиле и за подлоге које нису окалемљене очењем. Поред тога, може се користити за производњу садница и то претежно јабуке, тако што се врши директно спајање из руке, подлоге и калем-гранчице и онда се калемови држе у сандуцима са пиљевином на температури 3–5°Ц, док се не изврши потпуно калусирање спојног места. Такви калемови се износе и саде када се укажу повољни услови за садњу напољу. Овакво калемљење се обавља у фебруару месецу. Међутим, могуће је и калемљење из руке крајем марта или у априлу, када крену сокови у подлогама. Овакви калемови се не уносе у стратификалу већ се одмах саде напољу у добро припремљено земљиште.

За калемљење на зрело мора се имати готов калем восак како би се спојно место калема заштитило од влаге, ваздуха, исушивања, инфекције итд. Може се користити хладни и топли калем восак.

Топли калем восак може да се припреми на један од следећих начина:

• Истопи се и процеди 1 кг смоле од четинара, па се томе дода 100 г пчелињег воска и 400 г топљеног лоја. Загревањем се све то растопи у једном суду. Када се охлади он је тврд и мора се пре употребе загрејати.

• Измере се једнаке количине колофонијума, пчелињег воска и смоле и уз загревање растопе. Уз мешање се додаје терпентин.

• Хладни калем восак може да се припреми на један од следећих начина:

• Потребно је узети 730 г колофонијума, 75 г пчелињег воска 75 г топљеног лоја и 120 мл шпиритуса. Прве три материје се растопе загревањем, затим се уз стално мешање дода шпиритус.

• Измери се 1000 г колофонијума, 500 г пчелињег воска, 300 мл шпиритуса и 250 мл јестивог уља (по Кораћу). Прва два састојка се загревањем растопе и када смеша почне да се хлади уз мешање се додају шпиритус и уље.

• За калемљење треба имати воћарске тестерице, воћарске маказе, нож кресач и калемарски нож. Сав алат треба да је оштар и чист. За калемљење треба имати материјал за везивање и калем восак за калемљење у пролеће. За везивање се користе специјалне гумице, пластичне траке, рафија итд. Битно је да је материјал који се користи довољно растегљив како би се избегло усецање везива у калем.

Исти ефекат се постиже, а калеми се лакше везују, ако се уместо простог спајања примени енглеско спајање (сл. 97). Оно се масовно користи код производње лозних калемова и не примењује се везивање калемова, као и код ораха, док се код осталих воћних врста спојно место везује.

Сл. 97. Калемљење енглеским спајањем

Прекалемљивање воћака

Прекалемљивање воћака се примењује у случају ако је извршен погрешан избор сорти за одређене агроеколошке услове, ако се жели унети нова сорта опрашивач, ако су већи захтеви тржишта за одређеном сортом, када треба да се обезбеди већа количина калем-гранчица, ако дивље воћне врсте желимо привести култури итд. У пракси се најчешће прекалемљују јабука, крушка и шљива, нешто ређе трешња, вишња, бресква и дуња. Узгред да напоменемо да се вишња може калемити на трешњу, а већина трешања на вишњу не могу. Кајсија се може калемити на шљиву, док шљива на кајсију не; затим већина сорти крушка на дуњу може, док дуња на крушку не може. У погледу старости, воћке се могу прекалемљивати до двадесете године старости, мада је боље ако су воћке млађе јер се тада постиже већи успех. Приликом прекалемљивања мора се водити рачуна да се сорте подударају у погледу бујности, времена цветања и завршетка вегетације. Прекалемљивање треба избегавати код слабо бујних, оболелих и повређених стабала.

Пре прекалемљивања воћке треба на време припремити. Код старијих воћки треба скратити гране које ће се прекалемити и то обично крајем фебруара или почетком марта, док се код млађих стабала то мора урадити приликом прекалемљивања. Прекалемљивање се може урадити директно на деблу, првим раменим гранама и на гранама у круни. Пожељно је да гране нису дебље од 5 до 8 цм и да су доње дуже а горње краће. Обавезно приликом прекалемљивања треба оставити гране “хранитељице” и то 2–3 слабије развијене гранчице по грани које су положеније и у доњем делу круне. Њихова је улога да хране стабло док се не развију калем-окца, да спречавају појаву великог броја водопија и да штите дебло од сунчевих ожеготина. Прекалемљивање воћака се изводи пре кретања вегетације, или што је боље, у време кретања вегетације. Прекалемљивање јабучастих воћних врста и шљиве врши се у другој половини марта. Поред тога, прекалемљивање се може урадити и у августу на спавајући пупољак. Ово калемљење се препоручује на старијим воћкама и за следеће воћне врсте: трешњу, вишњу, брескву и кајсију. У овом случају остави се на свакој грани 2–3 правилно распоређена младара и изврши се калемљење при њиховој основи на спавајући пупољак. Скраћивање младара врши се у пролеће изнад пупољака.

При прекалемљивању у пролеће примењују се различити начини калемљења: спајањем, калемљење под кору (сл. 98), на исечак (сл. 99), са стране у процеп и др.

Сл. 98. Калемљење под кору

Сл. 99. Калемљење на исечак

Према нашем искуству, најбоље резултате даје калемљење на исечак јер пресек пре калусира, мање је очењивање при дувању ветрова итд. Колико ћемо оставити гранчица зависи од дебљине гране и креће се од 1 до 4 калем-гранчице, ређе више. Пожељно је да пресек на гранчицама које се стављају под кору или на исечак буде што дужи. Калем-гранчице се стављају са унутрашње или на бочне стране грана. Калем-гранчица која се стави под кору или у исечак чврсто се завеже рафијом или специјалним тракама за ову намену и после везивања сви пресеци на месту калемљења се премажу калем-воском. Уколико се при овом калемљењу не приме неке калем-гранчице онда се у августу изврши калемљење на спавајући пупољак. У току године треба уклањати младаре старе сорте и наредних 2–3 године формирати жељени облик круне.

Аутори: Зоран Кесеровић, Нада Кораћ, Ненад Магазин, Вукосав Гргуревић, Душан Гвозденовић, Сандра Бијелић, Бисерка Врачевић

http://www.agropress.org.rs/tekstovi/14029.html