Алексиначке вести - новости Алексинац
Претрага
cirilica | latinica

Чекајући да министри прочитају концесиони уговор

rss

16.08.2007. М. Лакић (Политика)

Следећег четвртка, на првој седници после летње паузе, Влада Србије требало би опет да разматра случај концесије за аутопут Хоргош–Пожега, који се „закувао” јер концесионар неће да одобри да се концесиони уговор објави.

Чекајући да министри прочитају концесиони уговор

Потпредседник владе Божидар Ђелић најавио је ту расправу истовремено када је и саопштио да ни његово ургирање није помогло да концесионар „ФЦЦ констракшн” промени став. Зато ће Ђелић тражити да се то питање стави на дневни ред седнице и предложити да се са концесионаром наставе разговори о објављивању тог документа, најавили су из кабинета вицепремијера.

Док концесионар не „смекша”, Божидар Ђелић ће се потрудити да се сам обавести о детаљима уговора о концесији за аутопут до Пожеге. „Видео сам главни део текста, али у наредним данима ћу прочитати и све анексе, тако да будем у стању да одговорим грађанима на било које питање у вези са тим, кад већ концесионар не да да га ставимо на увид”, рекао је он за „Политику”, прецизирајући да би до краја месеца требало да буде спреман да даје поменуте одговоре.

Међутим, питање је које и колико прецизне одговоре ће Ђелић смети да даје ако се концесионар и даље буде противио објављивању уговора. Али, у том случају ће бар моћи и он и његове страначке колеге у влади да одговоре на питање да ли би они лично, не мењајући ништа у уговору са шпанско-аустријским конзорцијумом фирми „ФЦЦ констракшн” и „Алпине Мејредер”, ставили свој потпис на место на коме се сада налази параф министра за инфраструктуру Велимира Илића.

И Млађана Динкића, лидера Г17 плус и министра за економију, требало би да занима овај уговор, будући да је, како је сам рекао, потписан у време када је он већ поднео оставку на место министра финансија у прошлој влади.

Ипак, ни Динкић, али ни нови министар финансија Мирко Цветковић, као ни министар без портфеља Драган Ђилас, који је на седници владе 19. јула и покренуо питање објављивања концесионог уговора, још нису прегледали уговор. Како нам је речено у кабинетима Динкића и Цветковића, они ће то учинити када се врате са одмора. Ђилас је пре неколико дана за „Блиц” изјавио да ће то учинити, мада уговор има више од хиљаду страница. „Прочитаћу ја то. Међутим, није идеја да то виде министри већ грађани Србије, јер концесија подразумева давање државних ресурса некоме на коришћење. Одмах да се разумемо. У целом свету постоје делови уговора који су тајна, али је нелогично да цео уговор буде пословна тајна”, рекао је Ђилас.

Из сличног разлога и повереник за информације од јавног значаја Родољуб Шабић очекује да ће уговор ипак бити објављен. Наиме, Врховни суд треба да разматра тужбу Министарства за инфраструктуру против решења повереника за информације да се концесиони уговор за аутопут Хоргош–Пожега објави. Шабић је, како је јуче рекао за агенцију Бета, убеђен да „највиша судска инстанца у Србији неће имати дилему о томе да је тачка уговора о концесији за изградњу аутопута Хоргош–Пожега којом се гарантује тајност супротна правном поретку Србије”, те да „са стопостотном извесношћу очекује да Врховни суд одбаци тужбу” Илићевог министарства.

„У вези са овим случајем, као и могућим будућим сличним, додао бих да је потпуна тајност уговора нешто што у савременим условима није примерено чак и уговорима из области одбране и безбедности”, навео је Шабић.

Из ових изјава, дакле, може се закључити да не би било спорно да се неки делови извештаја држе у тајности.

– У међународној пракси није познат случај да се уговор о концесијама потписан између владе и међународног конзорцијума у потпуности прикаже јавности – рекла је пре два месеца Невенка Синђић, директорка српског представништва фирме „Алпина” за „Блиц”.

Она је тада изјавила да је став концесионара „да не постоје препреке да се на сва питања која јавност постави, а која се тичу делова уговора који може бити обелодањен, одговори, али показивање целокупног уговора био би јединствен случај у свету”.

Драган М. Костић, консултант за пословне ризике и кризне ситуације, сматра да постоји „реална потреба да се у таквим уговорима нешто прикрије од јавности” – од података који дефинишу обавезе (програм) у области будућег инвестирања, који би конкуренцији пружили могућност да припреми сопствене инвестиционе контрапрограме, па до обичном оку безначајних података, који професионалцу могу послужити као шифра за успешно „читање” туђих уговора (и намера). Како је нагласио у ауторском тексту за лист „Данас” почетком јула (у коме је разматрао неке од услова који поспешују корупцију код нас, као и начине за њено смањивање у оваквим случајевима), „скривање” уговора аутоматски, само по себи, не значи лошу намеру. „Имамо искуство са продајом Дуванске индустрије Ниш, где се након многих сумњи по истом основу, које је изрекао синдикат компаније, касније испоставило да штетних одредаба нема”, истакао је Костић.

Подсетивши, међутим, на сличне сукобе о степену поверљивости информација у уговорима склопљеним у име државе – у случају покушаја приватизације РТБ Бор, па нешто раније при продаји ДИН-а, Сартида – Драган Костић је навео и да се „код уступања концесије за аутопут Хоргош–Пожега, одмах намеће чињеница да је страни партнер морао бити спреман на максималну ’отвореност’ уговора с обзиром на то да посао склапа са администрацијом једне државе, што свуда у свету повлачи појачан интерес јавности”.

Наводећи неке од тачака из уговора за аутопут Хоргош–Пожега које би јавност морала да зна (колику добит ће имати концесионар од путарине када преузме постојеће наплатне рампе, колике ће бити путарине на новом аутопуту, колико ће бити накнада за концесију коју концесионар плаћа држави, да ли су предвиђене неке казнене мере ако концесионар прекорачи рок изградње аутопута...), Милан Р. Ковачевић, стручњак за страна улагања, сматра да би требало да буде кажњиво ако је неко стварно прихватио да цео уговор буде тајна.

– Не видим да би се у концесији ове врсте, која се тиче готово свих грађана (не верујем да иједан грађанин неће никада проћи тим путем), могао наћи ваљан разлог да и делови уговора буду тајни. Али, ако и постоје, у том случају би надлежни морали објаснити који су то делови. Зна се каква је техника. Ја сам радио многе уговоре где се нешто остави да се регулише у посебном уговору – каже Ковачевић.

Како истиче, наши органи власти потцењују јавност.

– Како ћемо ми грађани знати да ли превише плаћамо порез, а мало добијамо од владе, ако не знамо какву је највећу концесију до сада та влада уговорила. То је готово и једина концесија – пре овога, једина концесија која функционише је Павловића мост – додаје он.

Истичући да су концесиони уговори посао за професионалце и да у Србији има доста стручњака који могу добро да их ураде, Ковачевић каже и да би било добро да знамо који је правник радио уговор о концесији Хоргош–Пожега.

– Ево, на пример, у једном државном уговору из Бањалуке пише да не важи домаће право, него инострано. Ко зна, можда то пише и у овом нашем уговору. Јер, све док не видите нешто, не можете бити сто одсто уверени да је то тако како је званично представљено – каже овај стручњак за страна улагања.

Ковачевић, очигледно, нема поверења у државне органе. Како наводи, и према теорији и према пракси, највише корупције догађа када се искључи јавност. „Дакле, или ћемо веровати у извршну власт као што се верује у папу, или ће она бити јавна – нема трећег. А ја не видим како би се смело веровати извршној власти. Ево, рецимо, бивши председник Француске је сада оптужен и иде на суд – наравно, ако суд каже да није крив, неће бити крив. Али, у великом су искушењу извршни органи сваке власти да нешто ставе у свој џеп – и ако нема јавности, како ћете то знати”, каже Милан Р. Ковачевић.

Биљана Баковић

--------------------------------------------------------------------------

Тендер без жалби

У сенци вишемесечних полемика у вези са садржајем концесионог уговора, који се односи на изградњу аутопута Хоргош–Пожега остала је чињеница да је тендер за носиоца тог посла прошао без икаквих замерки, а да је избор успео још у првом у кругу. За представнике власти то је само још једна потврда да је све било регуларно. Поједини представници фирми које се баве градитељством, а који не желе да им се помиње име, имају другачије објашњење. Они сматрају да остали учесници тендера, немачки концерн „Пор”, конзорцијуми „Штрабаг–Бјуиг” и „Ванси–ГНП” нису желели да евентуалним жалбама успоре процес, јер би тиме ризиковали да умање своје шансе у добијању будућих капиталних инфраструктурних пројеката у Србији.

Неке од ових фирми су директно или посредно (приватизацијом грађевинских и путних предузећа) већ присутне у нашој земљи, на тај начин би угрозиле постојеће интересе и инвестиције. На пример, француски „Ванси”, односно његово српско предузеће „Интермост”, има велике планове на српском тржишту и већ је учествовао у изградњи тунела – обилазнице у Овчар Бањи.

Незванично сазнајемо да су у току преговори који би омогућили француској фирми „Бјуиг” ( једном од учесника тендера за концесију за аутопут Хоргош–Пожега) да се прикључи победничком конзорцијуму.

Иначе, у међувремену је и у самом конзорцијуму дошло до одређених престројавања јер је шпанска фирма „ФЦЦ Констракшн”, која послује широм света, на путу да преузме 80,7 одсто власништва свог концесионог партнера, аустријске фирме „Алпине Мејредер”. То практично значи да ће главну реч у изградњи аутопута, чак и ако им се придружи „Бјуиг”, водити Шпанци.

Према последњој изјави министра за инфраструктуру Велимира Илића, изградња аутопута почеће у новембру. Концесионо предузеће „Север-југ аутопут”, које ће руководити тим послом, регистровано је у мају, и радови ће, како је најављено, почети паралелно, на недовршеним деоницама кроз Војводину, и од Београда ка Пожеги. Концесионари ће тек када почну радови моћи да преузму наплатне рампе, када ће се исплатити концесионе накнаде. Уговором је предвиђено да се 30 одсто средстава од поменуте накнаде усмери у буџет северне покрајине док ће локална самоуправа, преко чије територије пролази аутопут, приходовати пет одсто.

Пројектована вредност радова на аутопуту износи 800 милиона, а победнички конзорцијум је понудио 1,3 милијарде евра. Концесија је дата на 25 година при чему држава, према изјавама надлежних у министарству за инфраструктуру, није дала гаранције на економску сигурност посла. То значи да ће концесионар, који је кроз постојећи промет возила Ибарском магистралом и планом раста саобраћаја израчунао да му се исплати улагање у случају да се то ипак не догоди, сам сносити евентуални губитак.

 

Коментара: 5


# Драган Ђилас ауто-пут буџет Млађан Динкић синдикат Велимир Илић Драган Костић Божидар Ђелић концесија
@



 

▲ ▼ [+][-]


  • (+0) (-0)

    Miroljub 17.08.2007.
    Nesto razmisljam, dal ce moze na taj spansko-austrijski auto-put da se krade putarina? Da malo smanjimo zaradu koncesionarima... Dal su uzeli to u obzir kad su sacinjavali taj koncesioni ugovor koji ne daju da se cita?

  • (+0) (-0)

    Miroljub 18.08.2007.
    I jos predlazem, da nakon zavrsetka ovog auto-puta, na sve naplatne rampe turimo istaknute aktiviste Nove Srbije, te da celom svetu pokazemo kako Srbija ima ogromne kapacitete za ubrzani privredni razvoj! A ono sto pretekne, po hitnom postupku zaposliti u Ministarstvo, jer samo kvalitetni kadrovi mogu da izradjuju i sprovode programe, strategije, studije, plasman kapitala itd. To je jedini nacin da Srbija krupnim koracima jurne napred...

  • (+0) (-0)

    Miroljub 18.08.2007.
    A ako kojim slucajem, dok vozite aleksinackim ulicama naletite na neku rupu i upropastite gumu, nemojte da se sekirate jer to nije nista u odnosu na oba ramena i obe spone koje cete morati da promenite iduce godine... E, to je posledica ove akademske rasprave ko ce prvi da procita ugovor koji ne bi trebalo da se cita! Ko da sam jeo bunike... Ja sve polomi kola koja sam jedva kupio, a oni se svadjaju ko ce prvi da procita ugovor. Pa na kraj ukljucise i nekakve sudove.

  • (+0) (-0)

    agvozden 19.08.2007.
    Ako si kojim slučajem išao iz Beograda do Niša autoputem ovih dana, mogao si samo da naletiš na rupe - u srednjoj traci na 5-10 metara rastojanja. Inače taj deo je rađen prošle godine. Znači, kilometri asfalta su bačeni!
    Zimbabve je jednom prilikom naručio polovinu svetske proizvodnje betona. Kada su revidirali koncesioni ugovor trebalo im je 10 puta manje betona!

  • (+0) (-0)

    Boban 30god 23.08.2007.
    Srednja traka koju su nedavno radili je ponovo propala, pravo je pitanje ko je odgovoran za to i da li ce neko da snosi troskove za lose odradjen posao?


[ Додај коментар ]