- Алексинац
- Новости
- Друштво
- Економија
- Наука и техника
- Здравље
- Култура
- Забава
- Спорт
- Колумне
- Најаве и обавештења
- Остало
- Огласи
- Пословни огласи
Алексинац, сећање 5. април 1999 - 5 април 2009.
05.04.2009.
Пре тачно 10 година десило се нешто незамисливо. Злочиначка агресија на нашу земљу, под плаштом НАТО-а и њихове бриге за демократију, прекинула је снове житеља Алексинца, нажалост некима је прекинула и животе...

Из необјављеног рукописа Драгослава Ненадовића *ПУТЕМ МИЛОСТИ*
НАТО МИЛОСРДНИ АНЂЕО У АЛЕКСИНЦУ, МАРТ-ЈУНИ 1999.
Алексинац је данас казна без пресуде и недодирљиво питање-скривена истина, која чека своје отварање и откривање; историјска је нужност, а не истеривање правде, а њено утврђивање обавезујуће. Сведок надубље истине је читав град, који је и даље под облациме сумње. За сада је то само: *Не знам истину, али гледам, слушам, осећам, сећам се...* како каже Петер Хандке.
ИЗДРЖАО ЈЕ АЛЕКСИНАЦ, И ОВАЈ ПУТ- И ОВУ КОБ
Подигнутих домова на главном путу и историјском раскршћу непредвидљивих историјских кретања и ветрометини односа и међи Истока и Запада, бивао често приморан на разне егзодусе са трагичним понављањима, Алексинац је у читавој историји опстанка, увек био на правој страни, увек трпео неправде и никада скривио зло другима, и као мало који град у свом трајању, нападан и брањен, освајан и ослобађан, разаран и поново ницао из пепела. Због тога у вишевековном постојању нема догађаја који је одређивао историјска кретања, историјске дубине, историјска битисања нити масовна страдања која су заобишла Алексинац.
Алексиначка историја говори да су Алексинчани увек желели да живе у миру, па су зато увек морали да буду слободни и да је то разлог због кога слобода на овим просторима никад није имала цену, а право на живот и слободу увек плаћано животима својих најбољих синова. То у историјском памћењу поистовећује судбину српског народа и судбину Алексинца.
Такав историјски усуд, наслеђе и трагично искуство потврдио се још једном на судбинској раскрсници, када је обрнут нови историјски круг несреће, а трагика овог града добила ново лице у трагичној бури крвавог пролећа 99. када је апсурд политике насиља преузео превагу над правдом и логиком, а сурова и груба сила се називала милосрђем ( и то још анђеоским). Безумље је своје уходиште пронашло у Алексинцу, који је тада постао најкрвавија српска реч у наметнутом му натовском ограничавању слободе ван рата.
По ко зна који пут у својој историји страдални грађани Алексинца, навикли на свако зло, били су неоправдано стављени ван закона и угрожени од стране необузданих и неумољивих сила и мржњи, у суштини читаве Европе предвођене светском велесилом, у мисији *слободе* и успостављању планетарне диктатуре и преобликовању света.
Опет су о судбини овог угледног простора крај опасног и важног пута, са премного историје по глави становника, као и вазда, други одлучивали. Овога пута небрањени отворени град је у запрепашћујућој *хуманој ратној акцији Милосрдног анђела* доживео недопустиво бомбардовање, ново страдање, брутализацију и опструкцију живота у мрачним данима обешчашћеног времена и беспућа духа, кад је последња реч светске правде постала симбол неправде.
Трагичност искуствене историје се поновила, јер је Алексинац град Европе за који је таква Европа знала и чула још од чувеног Виктора Игоа, у немилосрдном покушају физичке ликвидације планиран да буде хумано убијен и доживео срамотну неправду иза маски хуманизма. Усамљени праведник, посвећен врлини и предодређен за велика искушења и пробе времена и овог пута није био господар своје злосрећне судбине.
Алексинац је тако постао најтужнија слика краја 2. миленијума и био први град у Србији у црној хроници историје чије је цивилне објекте гађала најмоћнија војна алијанса света и град над којим је људско безумље достигло врхунац, где су нестали невини животи.
Под таквим тешким и драматичним околностима истина о карактеру и размерама агресије на СРЈ изашла је у свет из Алексинца, који је постао свето место и универзални симбол бесмисла насиља, над којим је пропала теза о хуманитарном рату у име људских права, а лажне хуманитарне претензије показале се у пуној светлости.
Тада је све отишло предалеко, безобзирно је нането много зла, пале велике жртве, учињена огромна и непроценљива штета, зауставио град у развоју.
По величини разарања, изазваној материјалној штети и броју жртава, с обзиром на број становника и економску развијеност Алексинац је и процентуално претрпео највећи број жртава и највећу материјалну штету и представља симбол града невиног страдалника српска је Герника. По достојанственом и храбром држању грађана, који су смело прихватили изазове свог времена и часно положили историјски испит искушења, највеће животне одисеје на крају 20 века, истовремено је и симбол отпора, пркоса и непокора.
POST FACTUM
Алексинац има обавезу.
Алексинац је заувек остао у срцима народа Грчке; створене су нове димензије хуманости и других људских вредности и склопљена братимства за понос и нова времена.
Часни грчки народ друге српске отаџбине, верни најближи пријатељ и највреднији доброчинитељ никада се није одрекао своје савести, већ и даље истрајава у својој племенитости, хуманости.
Међутим, иако се сада добро брзо и олако заборавља, незаборавно пријатељство за понос, захвалност и поштовање Алексинчана за пружену људскост не може бити заборављено-нестали траг у сећању.
Животна је истина неудаљавати се од својих пријатеља и зато је очување и јачање племенитости и осталих људских врлина, узвишени приоритет Алексинца у чекању свог времена и доласка бољих и топлијих дана. Неопходна је свеопшта сарадња, првенствено, кроз привредно повезивање и јачање економских релација, као основ за дугорочан напредак свих људи на овим просторима.
Зато површно подсећање на алексиначке ратне пријатеље из Грчке није само јединствена и лепа прича о људскости и доброти, већ је у настојањима без остатка дубоко уверење, трајна захвалност, сачувано поштовање, дуг и обавеза за толико тога значајног и великог учињеног Алексинчанима.
Из дубине потврђене људскости огромна чиста енергија вечних, ванпросторних и ванвременских вредности, племенитог, доброг и лепог зрачи, у надоласку бољих дана, снажан морални сиже - поуку и поруку реалности:
Борећи се за правду, истину и људско достојанство, својим делима и моралним поимањем, учимо да будемо људи и постајемо људи, јер једино хумане вредности и етичке норме могу спречити људску катастрофу, дају право и разумну наду у извесну будућност и да слобода може постојати, али само ако је слобода за друге колико и за себе.
Tweet
[ Додај коментар ]
Најновије вести

- Кривична пријава против малолетника због крађе
- Протина беседа
- Почиње имунизација у Алексинцу
- Александар први препливао
- Епидемиолошка ситуација неповољна
- Не одустајте од поштеног и напорног рада
- 546 садница спремно за наш град
- Стари проблем у новој години
- Нови ветрови на Балкану
- Наша Нова година
Најновији огласи

- Nudimo po kamatnoj stopi od 3 posto
- Menjam stan u Jagodini za kuću u okolini Aleksinca ili Sokobanje 0631575238
- Кућа на продају
- Kuća na prodaju, Donji Ljubeš
- Drvene stoličice SRW
Највише ...
- читања
- коментара
Milan 06.04.2009.
Strasno!!!!
Stefan 10.04.2009.
Vidim ja poznat mi ovaj video, tek sad ukapiram da sam to ja postavio pre mesec dana na YouTube.
Aleksandar 10.04.2009.
Super sto si postavio, nadam se da nije neki problem sto smo ga embedovali, ionako je javno dostupan na youtube...
Stefan 13.05.2009.
Nije problem..bice ovoga jos na YouTube!
Zoran 24.06.2010.
Ако је била "злочиначка агресија", онда се зна ко су злочинци и никада се неће заборавити!