Aleksinačke vesti - novosti Aleksinac
Search
cirilica | latinica

Računovođe i komercijalisti najtraženiji

rss

23.10.2006. R. Marković

Računovođe i komercijalisti najtraženiji
Dok većina građana teško dolazi do posla u Srbiji, komercijalisti i računovođe taj problem nemaju. Sudeći prema iskustvima agencija koje posreduju pri zapošljavanju, oni su trenutno najtraženiji među svim profilima zanimanja u našoj zemlji.

- Komercijalisti su potrebni svima, jer svaka firma, bavila se ona proizvodnjom ili uslugama, mora to nešto što nudi i da proda. Zato ljude, koji vladaju veštinom prodaje, traže svi. Oni su ti koji, praktično, nikada ne propadaju. Svaka firma može da ostane bez posla iz jednog ili drugog razloga, ali ne i dobar komercijalista. On lako nalazi drugu firmu u kojoj će zarađivati još više - kaže za „Blic“ Vladimir Majstorović iz agencije „Srma“.

Nenad Ljubisavljević iz agencije „Dekra“ navodi da je broj radnih mesta koja se nude u oblasti prodaje veoma veliki i šarenolik i kreće se od visokih menadžerskih pozicija (direktori prodaje), preko srednjih (regionalni i menadžeri ključnih kupaca, supervizori) do operativaca (agenti i referenti prodaje). Širok je i dijapazon delatnosti koje ih traže, od prodaje robe široke potrošnje, preko usluga pa sve do specifičnih oblasti kakve su, na primer, farmaceutska ili građevinska industrija.

Za ove pozicije, kažu u „Dekri“, traže se uglavnom ekonomisti, mada je poslodavcima sve češće važnije koliku veštinu prodaje kandidat ima, nego kakvo je njegovo formalno obrazovanje.

Računovođe, iako finansijski ne prolaze baš toliko sjajno kao njihove kolege iz prodaje, mogu se, takođe, pohvaliti da su vrlo traženi. Razlog za veliku potražnju tog kadra jeste u tome što se srednja preduzeća u poslednje vreme sve manje oslanjaju na knjigovodstvene agencije, a sve više žele da stručnjake za ovu oblast imaju kao svoje zaposlene.

Međutim, postoji i druga strana medalje, a to je disproporcija između broja izdatih sertifikata i potreba na tržištu radne snage. Naime, kompanije sve više insistiraju na poznavanju međunarodnih računovodstvenih sertifikata i odličnom poznavanju engleskog jezika, tako da kadar koji zadovoljava ove uslove vrlo lako nalazi zaposlenje. Sudeći po iskustvu „Srme“, naše računovođe se nisu baš pretrgle učeći engleski. A znanje engleskog jezika, tvrde u ovoj agenciji, moglo bi im doneti i skoro dva puta veće plate. Međutim, to što ne znaju jezik, ne bi trebalo da predstavlja prepreku za one koji zaista žele da se zaposle jer se država postarala da obezbedi besplatne ili jeftine kurseve i prekvalifikaciju. Oni uporni mogu da se obrate Zavodu za zapošljavanje i raspitaju se šta se trenutno nudi od kurseva i seminara pa tako pored stranog jezika možda mogu da pronađu način kako da nauče neki od zanata koji su danas na ceni. Jer na tržištu rada postoji veliko interesovanje za visokoškolovane eksperte, ali i za zanatlije.

Od visokoobrazovanih traže se i finansijski stručnjaci: finansijski direktori ili rukovodioci, eksperti za plan i analizu, za kontroling ili često stručnjaci koji imaju integrisana znanja iz više finansijskih oblasti. Strane kompanije imaju svest o velikom strateškom značaju tih radnih mesta, a tu logiku sve više usvajaju i domaće kompanije.

Tome je doprinela i sve veća ekspanzija delatnosti koje traže finansijere - banke, osiguravajuća društva, lizing kompanije. Ovakve firme, pored eksperata, regrutuju i ekonomiste bez iskustva. Sistemom obuka i treninga uvode ih u posao. Osim pomenutih struka iz oblasti prodaje i finansija, do radnog mesta lakše od drugih dolaze i tehnolozi i elektrotehničari. Elektrotehničari su se, navode u agenciji „Hil internešenel“, dobro zapošljavali i pre 50 godina, a dobro se zapošljavaju i danas.

Za razliku od privatnih agencija koje se uglavnom orjentišu samo na određene profesije, najčešće one plaćenije, u Nacionalnoj službi za zapošljavanje ne mogu da biraju u čijem će zapošljavanju posredovati. Njihov resor su svi, bez obzira na struku, a iskustvo pokazuje da i oni imaju najmanje problema kada treba „udomiti“ nekog menadžera ili ovlašćenog knjigovođu. Osim njih, u Nacionalnoj službi dosta se traže profesori stranih jezika, profesori matematike, ali i građevinci. Nedavno je prošla vest da je samo za tržište Crne Gore potrebno oko 10.000 građevinskih radnika svih profila!

Takođe, iako ima onih koji teško mogu da poveruju u to, u Srbiji postoje poslovi za koje ne postoji adekvatna radna snaga, a da nije u pitanju kvantna fizika.

Među takvim, deficitarnim zanimanjima su zavarivači sa atestom, knjigovođe, barmeni, vozači tramvaja i defektolozi. Poslodavcima, navode u Nacionalnoj službi za zapošljavanje, u potrazi za radnicima veći problem od ovoga predstavlja činjenica što u nekim strukama kandidati za posao imaju formalno obrazovanje, ali nemaju znanja i veštine koje poslodavci traže. Tako se u poslednje vreme zbog prodora nemačkih firmi na naše tržište traže komercijalisti koji znaju nemački jezik, ali takvih ima malo jer je ovaj jezik malo učen u našim školama. Teško je naći i prevodioce koji su obučeni za simultano prevođenje. Problem je i to što je radna snaga slabo pokretljiva pa, i kada u nekom regionu fali nekog kadra koji se može naći u nekom drugom, nezaposleni ne žele da se presele. Neće čak i kada im se ponudi više nego pristojna plata.

Zanimanja budućnosti

Srđan Andrijanić, portparol NSZ, kaže da će s obzirom na očekivane investicije u bliskoj budućnosti najperspektivnija biti zanimanja vezana za informacione tehnologije (kako konstruktori tako i serviseri opreme), građevinarstvo (građevinski inženjeri, ali i zidari, tesari, rukovaoci građevinskim mašinama), vozači teških kamiona, kao i zanimanja koja se traže u proizvodnji zdrave hrane.

Godišnje i do 200.000 evra

Plate o kojima smo nekada mogli samo da sanjamo počele su da se zarađuju i u Srbiji. Iako je teško doći do podatka koliko se zarađuje u najtraženijim i najplaćenijim profesijama u našoj zemlji, jer takvi podaci spadaju u domen poslovne tajne, upućeni navode da ima menadžera koji godišnje zarade i do 200.000 evra. Najplaćeniji menadžeri u bankarstvu mesečno prime oko 10.000 evra. Komercijalisti najčešće rade na procenat i mogu da zarade od 1.000 do 2.000 evra za mesec dana.

TOP POSLOVI

Šta se najviše traži:

-ekonomisti (svih profila)

-računovođe

-komercijalisti

-finansijski direktori

-eksperti za plan i analizu

-eksperti za kontroling

-tehnolozi

-elektrotehničari

-građevinci (svih profila)

-profesori stranih jezika

-profesori matematike

Poslovi za koje nema dovoljno stručnih radnika:

-zavarivači sa atestom

-knjigovođe

-barmeni

-vozači tramvaja

-defektolozi

Crna lista (oni koji najteže dolaze do posla):

-gimnazijalci

-ljudi iz drvne industrije

-ljudi iz metalske industrije


Komentara: 2


#
@



 

▲ ▼ [+][-]


  • (+0) (-0)

    megi 21.08.2009.
    ovo je najgluplja top lista koju ste mogli da sastavite,a pored toga i potpuno neistinita.posla za ekonomiste nema ,niti će ga biti.ovo govorim iz sopstvenog iskustva ekonomiste,sa odličnim znanjem engleskog i francuskog jezika.

  • (+0) (-0)

    Aleksandar 22.08.2009.
    Pa, naravno kada je vest objavljena pre tri godine. Tada je tako stvarno i bilo. Kvalitetan ekonomista će uvek naći posao


[ Dodaj komentar ]


Budite obavešteni

Dozvoljavam da mi ovaj portal dostavlja obaveštenja o najnovijim vestima