Aleksinačke vesti - novosti Aleksinac
Search
cirilica | latinica

Kolumna Miodraga Tasića: Zastoj na putu u Evropu!

rss

08.06.2019. Miodrag Tasić

Izgleda da smo definitivno usporili na putu ka Evropskoj uniji. Dakle, Evropa koja nema alternativu još će pričekati da joj se Srbija baci u zagrljaj. Doduše, nismo samo mi u fazi nestrpljivog iščekivanja. Ništa nisu u boljoj situaciji ni Albanci iz Albanije. Kao ni oni s Kosova, a rekao bih ni njihovi sunarodnici iz Metohije. Mada naziv Metohija nešto nije omiljen kod „Kosovara“, kako ih od milošte nazivaju Evropljani i ostatak „slobodnog sveta.“

Foto: Europa.rs

Bosanci, uključujući i Hercegovce, isto kao mi. Evropa ih neće, pa to ti je. Možda su za nijansu bliži toj tako željenoj Evropi Montenegrini i Severni Makedonci? Valjda zbog demokratskog kapaciteta vladajuće elite u ovim Srbiji bratskim državama! Mislimo, naravno, na Crnu Goru i Severnu Makedoniju! Moguće i da je pristupanje pomenutih država Nato paktu pripomoglo ubrzanju na putu ka članstvu u EU? Za sada se ne vidi da neko baš u Evropi žudi za bilo kime sa „Zapadnog Balkana“, pa ni za ove miljenike zapadnobalkanske, ali utisak može i da zavara.

Nema čak ni otvaranja čuvenih poglavlja. Dosad je otvarano po dva godišnje. Od ukupno tridesetak i kusur. Srbija nije otvorila ni pola tih poglavlja. Kad će ostale, ne zna se! I da ih jednom otvore sve skupa, to nipošto ne znači da je posao završen. Nije dovoljno samo otvoriti poglavlja. Treba ih i zatvoriti! Razumljivo. A da bi se zatvorila, potom da svaka članica EU, od 28 ukupno, da svoju saglasnost za to neko daleko pristupanje, mnoge ustupke moramo učiniti. Okruženi smo sve samim prijateljima, koji imaju tu i tamo nekakve zahteve. Neko teritorijalne, drugi verske, treći ekonomske ustupke. Da pojasnimo. Jedni bi da štrpnu malo od srpske zemlje. Tamo oko Dunava, na primer. Drugi bi da neke naše nacionalne manjine ili etničke grupacije priznamo kao da su njihovi. Za početak. Treći da nam nametnu svoje proizvode, tržne centre, da pokupuju ono malo preostalih rudnih bogatstava, plodne zemlje, šume i izvore. A kao vrh vrhova da priznamo kolevku srpstva kao tuđu teritoriju. Mi dobrovoljno da se odreknemo možda najsvetijeg komada srpske zemlje. Banditi nam je oteli, uz pomoć sebi sličnih, a mi da aminujemo!

No, da vidimo makar šta je sporno ostalim kandidatima za Uniju. Čini se da svi preostali kandidati u potpunosti ispunjavaju sve uslove za pristup Evropi, a opet, Evropa ih kažnjava. Ne obazire se na vapaje i želje demokratski izabranih rukovodstava zemalja Zapadnog Balkana. Eto, u Albaniji je na vlasti poznati filantrop i preduzetnik Edi Rama. Čovek odudara od klišea zapadnih političara. Neposredan, nekonvencionalan. Nosi odelo i patike. Zagovara Veliku Albaniju nauštrb susednih država. Evropu i šire snabdeva deficitarnom, ali veoma traženom robom. Od heroina, kokaina, do marihuane. I vlada potpuno demokratskim metodama. Silom prilika u Albaniji su mogući protesti protiv režima. Mnogo je protestanata. Ponekad bukne i parlament u žaru demokratskih prepucavanja. Zasad prepucavanja samo na rečima, sa tendencijom na vatrenije demokratske okršaje. Ali, vlast ima jače demokratske argumente. Opet, za sada. Policija, vodeni topovi, suzavac, mafija u službi vlasti i slično. I takav demokratski titan ne može u Evropu!

Država „Kosovo“ raspolaže skoro identičnim demokratskim potencijalom kao i njihov stariji brat. Samo još u većem obimu. Dokazani evropski gorostasi Tači, Haradinaj i ostali iz kompanije razvili su sve vrste biznisa kao i pomenuti Rama. Neke i proširili. Čitaj trgovina organima živih ljudi. Još u ratu su dokazali svoje čovekoljublje. I sve to sigurno nije nepoznato evropskim i svetskim liderima. Mutti Merkel ih prima s vojnim počastima. Makron stavlja u prvi red na proslavi stogodišnjice Velikog rata. Zastava „Kosova“ vijorila se na Notr Damu. Mada to nije trebalo. Neki sumnjaju da je time Notr Dam navukao prokletstvo na sebe. Ipak, ovakvoj Evropi Kosovo je neophodno. Da zaokruži priču!

Slična je stvar s Montenegrom i sa Severnom Makedonijom. U Montenegru na delu je najdugovečniji demokratski režim u Evropi. Trideset godina jedan čovek tamo vedri i oblači. Hoće ga narod. Obodren verovatno kojim evrom, manje-više, privilegijama, ucenama, pokojim mrtvim glasom i sličnim demokratskim metodama, uz neviđene privredne aktivnosti, neviđene većim delom, premda povremenio bude zaplenjen poneki tovar kokaina ili cigareta, pa postane vidljiv, sve to kao da nije dovoljno dobro za Evropu. Ili Severna Makedonija, u kojoj ni rezultat referenduma nije sveta krava, država u kojoj narod grca u demokratiji i srlja u progres, pa ni oni nisu podobni Evropskoj uniji. S Bosnom i Hercegovinom je stvar prilično komplikovana. Država iz dva dela, tri naroda ravnopravna, bezbroj kantona i vlada, strani upravnik, tamo bar deluje javno, za razliku od ostale sabraće, gde se diriguje iz rezidencija stranih ambasada, svako radi za sebe i gde niko nikoga ne zarezuje, svejedno na planu vlastite nacije ili druge dve bratske, sve to pomalo zamara dekadentne evropske birokrate. Bosna je na čekanju. Ali, zašto Srbija da čeka? I dokle da čeka? Pa mi smo prvi u svemu. Lideri ekonomskog razvoja. Gradimo. Stvaramo. Pregovaramo. Demokratiju smo uzdigli do neslućenih visina. Sve može da se kaže i napiše. Niko ni za šta ne odgovara. Razume se, demokratija je vladavina većine, pa i slobodna izgovorena ili napisana reč važi samo za demokratsku većinu. Oni drugi, u manjini, to su fašisti, Ljotićevci, lopovi, izdajnici, ološ... Ako bude razbijena nečija glava, bude zapaljena kuća ili automobil, opet su to mere demokratske većine prema manjini. I kako onda da ni Srbija ne može u Evropu?

Ako je moje da sudim, mislim da je kamen spoticanja balkanska bahatost i izvesna doza primitivizma. Nisu ostali Evropljani nešto bolji od Balkanaca. Nemci, Francuzi, Holanđani, Italijani... Krade se i tamo. Nameštaju tenderi. Falsifikuju doktorati. Kupuju se glasovi i nameštenja. Izdržavaju se ljubavnice iz državnog budžeta. I sve ostalo što i nama nije strano. Jedina je razlika što to Evropljani rade perfidno. U rukavicama. Po kuloarima. I kad nekog uhvate u nepodopštini, njemu je odzvonilo. Završio je s javnom funkcijom. Dok na Balkanu kriminalcu još poraste rejting kada ga uhvate u krađi, laži, izdaji nacionalnog interesa. Da bi države Zapadnog Balkana jednom i stigle do željene Unije, moraće političke elite tih zemalja da se ugledaju na evropske uzore i da se ponašaju poput njihovih lidera. Inače, nemaju oni ništa protiv Balkana. Kad bismo bili kao oni, radovali bi se da nas prime u Uniju. Jer, sličan se sličnom raduje. Similis simili gaudet – što bi rekli neki prastari Evropljani!

Miodrag Tasić

Komentara: 0


# Srbija Miodrag Tasić NATO Kosovo i Metohija Crna Gora Makedonija Bosna i Hercegovina Evropa
@



 

[ Dodaj komentar ]